Crni BMW

Bio sam nestašan mladi pastuv, slobodan i promiskuitetan.

Voleo sam dobre ribe, crnke, plavuše, nisam birao. Zbog pičke sam znao da se odvezem i 200 kilometara od kuće, bocnem pa se vratim… Šta ćeš, mladost – ludost.

U jednom manjem gradu ušao sam u kafić da popijem piće. Ugledao sam jednu plavušicu koja mi je slala značajne poglede. Imala je šire kukove i velike sise. Pomislio sam da ova mala mora da padne na zadnje sedište mog auta.

Prišla mi je i kao golupčići, uz par pića, razmenili smo svoje seksualne želje i fantazije. Krenuli smo ka obližnjem parkingu gde nas je čekao moj Volvo.

Pošto je bio karavan, oborili smo zadnje sedište. Skinula je brus, a ja sam zaronio nos u njene sise, tako tvrde i jake, kao baloni. Palilo ju je da joj sisam bradavice.

Jezikom sam se spuštao niz njen zategnuti stomak.

Bio sam napaljen toliko da sam joj tangice pokidao zubima.
Zaronio sam jezikom u njenu pičkicu.

Dovodili su je do ekstaze pokreti moga jezika koji je neprestajno vlažio. Taj mali prostor oko nas odzvanjao je njenim uzdasima.

Ustala je i okrenula me na leđa. Moj kurac je stavila u usta i halapljivo ga sisala, drkajući ga histerično kao da je bila zagorela i da nije videla kitu mesecima.

Natakla se na njega i počela da skače kao nikada do tada. Kroz glavu mi je prolazilo kako ovakvu vatrenu jebačicu nikada nisam imao. Pomislio sam da bih ovakvu mačku mogao da oženim.

Mešala je guzom u ritmu muzike sa radija. Znala je kada treba da ustane sa kite. Prevukavši mi dva puta jako kožicu preko glavića dovela me je do svršavanja.

Malo smo se sredili. Poljubila me je, namignula i izašla iz auta vrativši se u kafić. Pod utiskom, upalio sam auto i krenuo kući. Čekala me je duga vožnja kroz noć.

Već posle desetog kilometra jedan misteriozni auto je počeo da me prati. Dodavao sam gas da mu pobegnem, ali mi je uporno išao uz branik, a onda je dodao gas i pretekao me. Bio je to crni BMW zatamnjenih stakala tako da nisam mogao da vidim ko vozi i zašto mi to radi.

Nakon par stotina metara, na neprometnom putu, u blizini raskrsnice poprečno je stajao isti taj auto. Mislio sam da je to šala nekog od lokalnih momaka koji su me popreko gledali dok sam muvao onu ribu. U mrkloj noći bio me je strah tako da se nisam usudio da izlazim iz auta i raspravljam se sa njima.

Pošto je mali sporedan put bio jedini prolaz, skrenuo sam tamo, ali kako sam se udaljavao od glavnog puta sve više sam se gubio i tonuo u šumu koja se sve više pojavljivala. Zaslepili su me farovi misterioznog BMW-a koji je opet bio iza mene.

Pokušao sam da mu pobegnem, ali auto je bio snažnog motora i stalno me je sustizao. Nedaleko od nove raskrsnice dva sporedna puta udario me je otpozadi i odgurao na jedan od dva pravca, a zatim skrenuo i uz škripu guma pobegao.

Izašao sam iz auta da procenim štetu. Polomio mi je branik i štopaljke. Ni od kuda su se sa sporednog puta koji se ukrštao sa mojim pojavila patrolna kola.
– Hvala Bogu! – viknuo sam naglas.
– Problemi? – začuo se glas mladog i zgodnog policajca iz auta.

Požalio sam mu se na nesavesnog vozača koji me prati i koji je izazvao sudar.
– Ja sam došao iz tog pravca. Nisam video nikakav crni BMW.
– Kako objašnjavate ovu štetu na mom autu?
– Recimo da ste se izgubili na šumskom putu i u vožnji u rikverc oštetili auto.

Nije mi poverovao jer sam se osećao na alkohol.
– Zbog upravljanja vozilom u alkoholisanom stanju moraću da vas privedem. Pomerite se.

Seo je za volan mog auta i krenuli smo putem ka policijskoj stanici. Pomislio sam da sam bezbedan dok je policajac kraj mene. Više puta sam mu ponovio istu priču, ali mi nije verovao. Ponašao se kao da sam sve izmislio.

BMW se ponovo pojavio i udario nas opet otpozadi. Policajac je čudno odreagovao i zaustavio auto, uz obrazložemnje da ide da se obračuna sa nesavesnim vozačem.

Dok je prilazio vozačevim vratima, spustilo se staklo automobila odakle su ispaljena dva hica. Skočio sam na mesto vozača i u ogledalu video kako policajac pada na zemlju. Dodao sam gas i pobegao, ali BMW me je u stopu pratio pokušavajući da me izgura sa puta.

Ipak, nekako sam uspeo da mu umaknem, ili sam bar ja tako mislio. Pojavio se sa neke prečice i udario me u zadnje točkove nakon čega se auto zarotirao nekoliko puta. Udario sam glavom o volan i izgubio svest.

Nakon osvešćivanja ustanovio sam da sam potpuno go i vezan za drvo, ispred kog je stajao crni BMW. Iz njega je, na moje zaprepašćenje, izašao policajac sa još jednim čovekom.
– Mačori su konačno uhvatili svog miša – nasmejao se policajac.
– Sada je vreme da ga, nakon duge igre, pojedemo.
– Mislim, šuro, da je bolje da mu uradimo nešto drugo…
– Da, da! Da ga pojebemo. Ha, ha, ha… – smejali su se u glas.
– Ko ste vi? O čemu se ovde radi? – drao sam se – Ništa mi nije jasno…
– Biće ti jasno. Ti si se zabavio u kafiću, a mi ćemo sada – reče policajac vadeći nož iz džepa.

Usr’o sam se od straha misleći da će me izbosti kao svinju, ali isekao je konopac i ja sam pao dole.
– O čemu se radi? – ponavljao sam u strahu.
– Potucao si mi ženu na zadnjem sedištu svog smrdljivog Volvoa – uhvatio me je policajac za usta.
– Da, njegovu ženu, a moju sestru. Karao si je kao neku prljavu kurvu – umešao se njegov šurak.
– Priznala je pod batinama da si uživao dok ti je pušila. Sada ćeš ti nama da posisaš kurčine.

Izvadili su velike i debele kite. Držali su me čvrsto za glavu i ramena. Ruke su mi bile vezane pozadi lisicama.

Nisam ništa mogao da učinim, već da budem njihov seksualni objekat za iživljavanje i ispunjenje njihovih seksualnih fantazija.

Napunili su mi usta njihovim velikim glavićima. Nabijali su mi glavu, davili me svojim nabreklim jajima i šamarali me uz smeh svojim kitama po licu.
– Kako dobra kurvica! Kako ga dobro puši…

Uživali su da me koriste i ponižavaju, a i nikoga nije bilo u blizini da pomogne. Bili smo u dubokoj šumi.
– Voliš i da tucaš. I to smo saznali. Zato ćemo sada da te punimo glavićima, mala
jebačice.

Nazivali su me kurvom, to ih je palilo, bio im je sve tvrđi. Podigli su me svojim snažnim rukama i postavili me na haubu BMW-a. Policajac mi je lizao guzu, dok sam njegovom šuraku pušio kitu.
– Kako lepa guza. Voliš da jebeš, ali nikada ga nisi primio. Sada ćeš da vidiš kako je lepo.

Izvadio je neki izrazito vlažan lubrikant i sa dva prsta mi razradio guzu. Izvadio je iz opasača pendrek i gurao mi njegov vrh. Mnogo je bolelo, ali je moje jaukanje gušio kurac onog drugog u mojim ustima.

Policajac mi ga je gurnuo. Osećaj je, doduše, bio prijatan jer mu je bio vruć, tvrd a i pomalo elastičan.
– Jao, kako je vruć unutra, šuro. Bolje ga je jebati nego moju ženu.
– Pederu jedan, nemoj tako o mojoj sestri!
– Tvoja sestra je dobra jebulja, ali ovaj je bolji. Moramo da ga zarobimo u tvojoj kolibi, pa da ga cepamo svaki dan. Vidi kakvu guzu ima, ovo se teško nalazi…
– Daj mi ga – hteo je i šurak da mi umoči.
– Odvežite mi lisice, molim vas. Pa da vidite kakva vatrena kurvica mogu da budem.

Toliko su bili napaljeni, da su se poneli kao prave budale, skinuli mi lisice i tako mi oslobodili ruke. Šura mi ga je zavalio do jaja, dok mi ga je pajkan stavljao u usta.

Konačno sam čvrsto uzeo u ruku pendrek i ujeo pandura za đoku, a šuraka snažno raspalio po glavi. Onako go, samo sa patikama na nogama, počeo sam da bežim duboko u šumu, što dalje od ova dva ludaka.

Oni su se obukli, seli u BMW i krenuli u potragu za mnom. Poznavali su ovu šumu i okolne puteve kao svoj džep.

Nakon otprilike pola sata bežanja, ugledao sam moj Volvo kako razbijen stoji kraj puta. Ogrnuo sam neki mantil i seo. Srećom, i pored sudara mogao je da upali.

Krenuo sam, ali oni su se ponovo pojavili iza mene. Vozio sam brzo, dok je razbijena karoserija samo škripala. Bili su jako besni. Pokušali su da me izguraju sa puta gurajući me uz bankinu, ispod koje je bila velika provalija. Borio sam se za svoj život.

Na putu ispred nas, pod prvim odsjajima zore, ugledao sam kamenje od odrona. Morao sam nešto da uradim ili će me ovi zlikovci ubiti. Jedna stena stajala je u našoj traci. Dodao sam gas do daske vozeći direktno ka njoj. Oni su takođe ubrzavali. U trenutku sudara skrenuo sam u levo i BMW se zabio direktno u nju. Od eksplozije sleteo je sa puta u provaliju.

Gledao sam ga kako sleće, jer sam morao da se uverim da je kraj, da me više neće proganjati. Noćna mora se završila. Sa lica mesta sam bežao što dalje i dalje, da me niko ne poveže sa ovim događajem. Kola sam ostavio na nekom otpadu blizu lokalne autobuske stanice. Seo sam u autobus i otišao kući, zauvek zaboravljajući ovo mesto i košmar na javi.