Sexy komšinica je prespavala kod mene…
Registrovani korisnici ne vide reklame
Vojna služba me je vodila svugdje. Iako oženjen, veći dio života ipak provodim sam. Najljepše godine, mladost, prođe u ovim nesretnim ratnim seljakanjima od Slovenije do ko zna gdje sve ne, ali ovo nije mjesto za priče o malograđanskom ratu u YU, nego o ljepšim stvarima koje život nosi. Seks, šta drugo. Prošao sam sve i svašta, ali baš, i što sam želio i priželjkivao, i što nisam. A tog dana jedna sexy komšinica je prespavala kod mene.
Od seksa nikad nisam bježao, granice u seksu su odavno pomjerene, a i ja sam ih sam u svom seksualnom životu pomjerao. Klasika vremenom dosadi. Kasnije kad je Internet otvorio svoja vrata i ovi sajtovi za odrasle su dali mogućnost da se udovolji mašti kroz razne priče i seks-klipove svih žanrova.
Elem, prošao sam tako kojekakve perverzije, ako se danas nešto i može nazvati perverzijom. Nema žanra na porno sajtovima koji nisam detaljno „istražio“. Sad kad sam u pedesetim godinama najviše me privlači seks sa mladim djevojkama, a uhvatio sam sebe da me uzbuđuju i scene i priče o seksu sa djevojkama koje su pijane ili spavaju ili one scene gdje joj kroz neki otvor dostupna samo pička, guza dok se ostatak ne vidi. Nekako me je to palilo, ali to se ne dešava. Uglavnom se ne dešava.
Službom sam bio u Sarajevu, stanovao sam kao podstanar zajedno sa bratovim sinom koji je u Sarajevo krenuo u srednju školu. Po prvi put se odvojio od kuće i majke, došao u veliki grad i stric je tu bio da mu pomogne da se osamostali. Stanovali smo skupa kao podstanari na trećem spratu, preko puta zgrade je bila neka policijska zgrada i kućica sa policajcem koji je čuvao zgradu, parking i ko zna šta. Mirno mjesto, zgrada sa elektronskom bravom i kamerom na ulazu, ali mali bratić se bojao biti sam u stanu i nikako nije boravio ni kući, a pogotovu sada u Sarajevu sa otključanim vratima. E sad, pored svega što sam činio da maloga osamostalim povremeno sam uveče i otključavao vrata stana da bi mali ujutru kad krene u školu vidjeo da nije strašno prespavati noć sa otključanim vratima stana koja su kad je on tu non-stop bila zaključana i to dva puta (da je moglo i tri puta bi).
Dolazimo sada do zanimljivijeg dijela priče. Bratić je zaspao u svojoj sobi bilo je oko jedan sat iza ponoći. Ja samo u gaćama vojničkim SMB boje, ležim u malom krevetu, zapravo nekoj fotelji koja se rasklopi na tri dijela i glumi krevet. Klasične podstanarske sobe. Bratić spava uveliko, i to pod obavezno sa otvorenim vratima svoje sobe. (Između naših soba je mali hodnik iz kojeg vode dvoja vrata, lijevo u kupatilo i desno u malu kuhinju.) Bratić se boji da spava ako su mu vrata sobe zatvorena, mora imati optičku vidljivost sa nekim ko još spava pod istim krovom. Znači jedan iza oko ponoći, toplo vrijeme, ja samo u gaćama, svjetlo laptopa i malo ulične rasvjete čine sve u stanu dovoljno vidljivim. Odjednom se ulazna vrata stana otvoriše i ulazi djevojka, zatvara vrata i izuva se. Ja ustajem krećem prema njoj u hodnik, ona me spazi, trgnu se i pita me:
– Ko ste vi, šta radite ovdje? – Ja prolazim pored nje i brzo zatvaram vrata sobe gdje spava bratić, jer ako se probudi dobiće traume za cijeli život.
– A ko si ti djevojko?
– Čiji je ovo stan?
– Stan je moj, a može biti i tvoj ako treba. – Snađem se ja, iako zbunjen pojavom mlade djevojke koja nema trideset godina i izgleda vrlo, vrlo dobro. Zaključio sam da je profulala vrata.
– Jao izvin’te, ja sam pogriješila stan, izvinite molim vas.
– Ništa, ništa, dešava se.
Sexy komšinica se obula i izlašla iz stana, ja sam je ispratio, stao na vrata stana i gledao za njom kako se penje na sprat iznad i zaviruje na pločice stanova u potrazi sa svojim prezimenom. Sexy komšinica je nestala u hodniku sprata iznad, a ja sam zatvorio vrata i vratio se u krevet da vidim je li još na vezi jedna medicinska sestra koja je bila predmet obrade odnosno seksualnih razgovora o temama koje se baš ne pričaju sa supružnicima.
Nije prošlo ni par minuta, vrata stana se opet otvoriše i ponovo ulazi djevojka manekenskog izgleda, isto jedna sexy komšinica.
– Jao izvinite meni se piški, je l’ mogu kod vas?
– Ajde blago meni evo tu ti je WC. – Ja stojim pored nje, uzimam joj neki ogrtač-maramu koju je imala preko ramena, torbicu i otvaram joj vrata toaleta. Šetam hodnikom i sobom, držeći te njezine sitnice. Izlazi moja druga sexy komšinica, vidim da joj je ravnoteža pomalo problem. – Je li sve u redu, je l’ te neko juri, je l’ se kriješ od nekoga? – pitam ja.
– Ne, ne, sve je u redu, bila sam na nekoj degustaciji, malo popila, taksi me dovezao ali sam izgleda pogriješila zgradu – nekako sroči ona.
– Pa šta ćemo sad? – nastavim ja i osmatram je i kao kobac odmjeravam plijen koji mogu lako da zgrabim.
– Ja bih najradije malo odmorila. – Kaže sexy komšinica. Moj mozak kao kompjuter pravi kombinacije a uzbuđenje u vojničkim boksericama polako počinje da razmišlja svojom glavom.
– Možeš odmoriti koliko hoćeš, samo nemam da ti ponudim ništa drugo sem ovaj moj krevet. – Nije ni trena razmišljala moja sexy komšinica, sjela je na rub kreveta, malo pogledala oko sebe i izvrnula se na stranu. – Pa raskomoti se, nećeš tako u odjeći da ležiš – pravim se ja fin i uzmem da joj pomognem.
Sexy komšinica se pridigla i odvezala suknju, nešto na kuku je odvezala i onda se to sve odmotalo kao jedna ravan komad platna sa tim vezicama na dva kraja. Onda sam joj pomogao da svuče sa sebe nekakvu majicu, ostala je u gaćicama i grudnjaku.
Sexy komšinica se opet svalila na krevet…
Sve sam to držao u rukama, tu suknju, majicu, nekakvu akreditaciju koju je imala oko vrata a skinula je kad je krenula da piški, i neku tanku maramu koju je nosila preko ramena i vrata. Sve sam to odložio na fotelju pored i stajao, a stajao je i on…
Na krevetu je samo plahta vojna bijela koja je služila kao pokrivač, ali sada je bila zgurana uz kraj kreveta uza zid, a sexy komšinica se skupila na sredini kreveta u fetus pozi na isto tako drugoj bijeloj plahti i bijelom jastuku. Gledam je tako, leži sa rasutom dugom kosom, plavuša manekenskog izgleda i građe, bliže dvadestim nego tridesetim godinama, žmirka lagano, gleda u mene koji stojim na korak od nje skoro go, ne baš manekenskog izgleda, bliže pedesetim nego četrdesetim godinama. Na njoj samo grudnjak i malene gaćice, noge duge nježne, na listu tetovaža nekog cvijeta.
Šta da radim, ne mogu da vjerujem. Gledam onu akreditaciju, vidim njezino ime i naziv neke kuće, firme za uvoz-izvoz. Ona već sklopila oči vidim – alkohol udario u glavu. I šta ću, sjednem na fotelju, pokrijem se malo drugom plahtom i tako dočekam zoru.
Tako dođe i jutro i ona ode…
pukovnik Vronski
Registrovani korisnici ne vide reklame
