Gay oaza Montenegra

Nastavak priče: Otkrovenje

Mada je Ratac naziv razrušenog, nikad obnovljenog manastira iz trinaestog veka, pri pomenu ove lokacije između bučnog Sutomora i tihog Šušnja, retko kom će danas na pamet pasti c i d od crkve i duhovnosti.

Ukoliko do ruševine i zaluta neka neupućena učiteljica iz Češke s namerom da đačićima ukaže istorijsku znamenitost, za koju je saznala zahvaljujući prospektu ili reklami na bilbordu kraj puta, pokajaće se gore nego Suzana Mančić posle otkrivanja porno afere. Ono šta bi sirota deca mogla da vide preko zidića bivšeg svetog mesta u pravcu mora primereno je njihovom uzrastu k’o Betoven na svadbi Dragana Markovića Palme. U pitanju je ono što se stručno zove FKK.

OK – reći ćete vi, ali Crna Gora ima i drugu, mnogo poznatiji nudističku oazu – Adu Bojanu. Nije da nema, ali popularni A-Boy (iliti Abba) je prilično udaljeni, žicom omeđeni geto na kome letuju uglavnom stranci. Osim toga AB je isuviše strejt. Po rečima gejeva, koji su u nudistički kamp ulazili u čisto muškoj većoj grupi, dočekivali bi da im čuvar na ulazu prozbori nešto kao:
– Auu kol’ko vas to muškijeh ulazi ć ć ć ć. A nijedna đevojka! A, ne ide to? Ne, bogu mi. Vi ste sigurno neki od onijah. Od onijah zmijah, al’ da vam reče bato, onako bratski, ama prijateljski. Adica vi nije mjesto za to. Jes’ ođe sloboda, al’ za ovi što vole ženskije, kojih treba uvodit’ što više i što bolje – obratio se čuvar mojim poznanicima.

Iako i gejevi ulaze na Adu Bojanu, znaju da tamo nema skrivenih prostora na otvorenom, kao ni šuma i gora te kršne zemlje ponosne, u kojima bi „on” sa „njim” mogao da se „povuče” od ostatka „liberalnih” nudista, kojima bi ovakva vrsta ljubavi možebit’ zasmetala.

Privatnici, crkli dabogda!

Do skorašnje pomame masovne prodaje nekretnina i zemljišta nama mila planinska republika sa izlazom na toplo more u dužini od oko 290 km (bez bokokotorskog zaliva oko 100) imala je čak 4 gay friendly plaže. Posebno je bitno insistirati na terminu friendly jer ni Njivice kod Herceg Novog, Rafailovići, plaža Jazz u neprikosnovenoj Budvi i Ratac na kraju Sutomora, nikad nisu bili mesta u kojima su u letnjim igrarijama uživali samo gejevi. „Hetronijevići” su i svuda činili i većinu s razlikom što ovim strejterima „različitost” komšija sa plaže nikad nije otvoreno zasmetala.

S dolaskom privatizacije, tri od četiri pomenuta sunnybeach-a dospela su u ruke vlasnika, koji, iz ma kog kraja sveta došli, nisu imali sluha ni za nudizam, ni za gej grupe na svom novostečenom imanju. Kao krajnji rezultat umesto tridesetak gejeva, koji se u špicu sezone „provode” na četiri mesta, dobili smo preko stotinak na jednom jedinom privatnicima neosvojivom mestu – Ratcu. Kvantitet istopolno orijentisanih momaka, i ponekog lezbejskog para, moguće je objasniti i blizinom glavnog grada. Jedino primorsko mesto, koje je toliko blizu Podgorice da se do njega vozom može doći i za 45 minuta jeste upravo Sutomore, drugi po blizini je Bar, a Ratac je tik između njih.

Ol’ si plažar ol’ šumar?

Gej posetioce kompleksa, kog čine šuma, ruševine manastira i tri stenovite plažice ispod njega, isprekidane stenama mogli bismo uslovno podeliti na dve grupe: šumoljubitelje – kojima je prioritet švaleracija i plažoljubitelje – kod kojih druženja imaju prednost.

Da li preziru čmarenje na suncu usled težnje za nečim drugim (možda čmarenjem na mesečini) ili iz stotih razloga, šumoljubitelji ne gube dragoceno vreme na pesku i kamenčićima uz veliku vodu. Na plaže dolaze kasno, poneki tačno u minit do smrkavanja. Umesto mora, u koje ulaze uglavnom ne bi li neutralisali znoj, šetkaju se što oko napuštenog manastira što po zabitim šumarcima. Neki kažu da love zeke. Drugima su na umu mede, treći vole samo lisce od stotinu ljeta.

Nasuprot njima, plažoljubitelji, među kojima je iz straha da ne budu viđeni na tom mestu najmanje samih Crnogoraca, druženje predstavlja prioritet. Među njima su i momci u paru, koji se smeškaju i druže sa svima, ali jedan drugom ostaju verni do kraja letovanja. Ima i onih koji naglašavaju svoju zauzetost iako su na more došli bez dečka, kome nisu dopustili godišnji odmor u istom terminu. Prijateljstva se sklapaju vrlo brzo. U hetero svetu teško je zamislivo da se tri grupice, svaka od po četiri do pet osoba, različitih nacija, godina starosti i zanimanja tako brzo zbliže. Na gay friendly plaži to je svakodnevna pojava. Kao da pripadaju nekoj posebnoj nadnaciji, na plaži se lepo slažu i Srbi i Albanci, Slovenci i Bosanci. Slovaci i Rusi, a da nisu izumrli božanstveno bi se uklopili i Prusi. Na istom dušeku plivaju ili u istom iznajmljenom čamcu plove i točilac goriva na benzinskoj pumpi iz provincije i profesor prestoničkog univerziteta, koji retko izlazi iz kruga dvojke. To je Ratac. Dovoljno je da neko iz vaše grupice prepozna nekoga iz druge ili mu se barem osmehne, vaša družina je začas duplirana.

Zanete tete

U prvom danu dolaska, plaža nikad pustija. Ni traga od velikih muških grupica, po kome sam pamtio prošlo leto. Poznanika, koji živi u obližnjem mestu, poznatog po tom što mu ni let malih buba ili ronjenje sitnih riba u ovom moru plavom ne može promaći, pitam o čemu se radi.

– Dvije su se gastarbajterske „tete” juče zanijele ajme – krsti se čovek – Iskompromitovale plažu pred nekim strejtašima i sad niko ne smije da dođe.

Pitam kako?

– Ama ispraše „žene” jedna drugoj usta na sred plaže. Nit je bila pusta, nit je sumrak doš’o. Gola baba i jedna đevojka zazevaše ravnodušnije nego travka da im je na nogu vjetar dun’o, ali drugi dvoje… Lele. Momak i jedna đevojka, što imaše namjeru „iza stijene” cuke-koke kad svi odu, više od svih stijena se skameniše. Đevojka đene-đene, al njen dečko poče da povraća, kuku. Cura ga tjera d’ idu tamo đe su naumili, al’ on kad vide dvojicu u „prizor” spusti mu se tako da se za pet dana ne uzdigne.

– Ao pederi ćete mi najebat’ – reče momak, pa povrati – Ćete se sutra kad društvo dovedem pokajati – razdra se on. Đevojka ga tjera naprijed, a dve tete od oralisanja pređoše i na „anale”. Iza druge stijene ja sačekah da se svrši, a kad svršismo priđem im i rečem: – Alo, tetke dijasporke. Vi ste možda navikli na tom zapadu da mnogo smijete. Nu čeljadi moja, ovo vi je Gora Crna! Tačno vi je da svi odavde do Bijelog Polja znaju odoka ko ođe se okuplja, al’ ne mojmo im oči bosti šrafcigerom oštrijem. I ja sam vi za veću vidljivos’. Drago mi što ovak’a plaža opsta nam u Crnu Goru, al’ daj da nas u reprezentativnom izdanju viđu, a ne dudl-dudl gut-gut-gut. Zar da vas još četvoro na plaži viđu i još ko zna kolko odozgor, s manastirskog zidića. To i strejtaši ne činjahu. Neko će doć’ bogu mi, nekog gadno isprebijat’.

Ratac – ostaci stare manastirske građavine

– Daddy, don’ SHIT
I know just what you’re saying
So please stop explaining
Don’t tell me cause it hurts
oOOO
Don’t SHIT
I know what you’re thinking
I don’t need your reasons
Don’t tell me cause it hurts
– otpjevaše mu gay dijasporci pa dodaše: – Matori, mi ionako sutra palimo, ok. I baš nas briga š’a ko misli i duinguje – rekoše mu oni ne razmišljajući da batine zbog njih sutra može dobiti neko sasvim „nevin”.

Za svačiji ukus

Svaki skandal i strah prođe za tri dana. Tako se i plažica ponovo napunila. Glavne zvezde su četiri Mađara. Dvojica iz Subotice i dva iz Segedina. Na srpskom pričaju isključivo u ženskom rodu, tako da ostalima nije jasno čine li to zato što u mađarskom jeziku postoji samo femininum ili zato što su jednostavno queer. Jedan od njih, dopada se svima, ali od toga ništa. Veran je svom dečku, koji ne dobi odmor te je s drugarima došao radi rekreacije. Dvojica Segedinaca, mada ponosni na činjenicu da dolaze iz EU, ističu:
– Ja obožavala provod po Srbija i po crnogorsko primorje. Mi čim pređemo granica i dođemo u Srbija, videle da Srbija tu odmah ima Palićko jezero, koje mnogo lepo. Na njega ja uvek dolazila, kupala se, sunčala i poneki lepi dečko šmekala, šmekala i na kraju ušmekala.

Eto, mnogi građani Srbije tokom čitavog života ne stignu da odu na ovo najveće prirodno jezero u njihovoj zemlji, a hvale ga oni koji stižu „čak” iz Evropske Unije.

Veliko prijateljstvo ostvarili su pojedini predstavnici Republike Srpske i albanskog dela Kosova, ali je većinu pore metilo pojavljivanje jednog izrazito zgodnog mladog, plavog dečka, zbog koga je stao dah i zauzetima i slobodnima.

– Kuda? Kuda anđele plavi? Zašto ne gledaš mene, već pogled ka šumici, u pravcu nepoznatog skrećeš? – pitali su se mnogi prisutni.

„Plavi zgodni anđeo” uskoro spušta nos i počinje da se druži sa svima na plažici, ali odaje svoju veliku tajnu, koja će mnoge razočarati.

– Hvala na komplimentima, ali ja sam dosta specifičan – rekao bi dečkić sa južnosrbijanskim naglaskom – Možda me neki od vas neće razumeti, ali ja preferiram jedino… jedino… poče priču pa stade, a momci u krugu oko njega se upitaše:
– Šta li će reći? Da li voli jedino plave, il’ jedino crne, il jedino obdarene, krupne, sitne il’ možda samo tajkune? – pitao se svako.

– Jedino me stariji privlače?
– Šta?! – nastupiše uzdasi razočarenja kod svih sem jednog kršnog Crnogorca, koji poče da dodaje sebi godine.
– Evo, ja imam 45! – reče on ponosno – Nisam li pravi đed, a?
– A, imaš li nekog bar petnaest godina starijeg ujku? – upitao bi stidljivo taj „plavi anđeo”, za koga je šteta što nikad nije upoznao Pahomija il’ Ilariona. Jadni naši crkvenjaci. Prepadaju neke, koji ih neće, a da su bili samo malo uporniji u traženju… Zaboravite. Plavi anđeo će kasnije uspeti da smuva neke od najstarijih posetilaca Ratca.
– Očajan sam. Očajan – ponavljaju mladići sa plaže – Taman mi se neko svidi, a on voli đedove! To ne mogu da shvatim. S njima je bez ikakvog materijalnog interesa – očajava mi poznanik.

– Ne tuguj zbog toga – našao sam se da ga tešim – već gledaj to s vedrije strane. Dobro je što je priroda stvorila gerijatrofile jer ćemo tom logikom i mi kad ostarimo naći neko tako slatko stvorenje, a koje će s nama biti iz čistog zadovoljstva.

Druga fascinanta pojava s Ratca bio je i dečko koji se predstavlja kao skoro čist strejter. „Skoro” zato što u gradu iz kog dolazi ima devojku koja ga i sad verna čeka, dok se nikad nije vezao ni za jednog muškarca. „Skoro” i zato što muškarce ipak, al’ zaista „ono ipak”, voli da troši u ogromnim količinama. Svaki dan s njim je neko drugi. Ponekad i dvojica dnevno.

– Konzumiram ih, al’ i izbacujem koštice na vreme – konstatuje on, dok za vreme masaže, koju mu priređuje njegov današnji ljubavnik svojoj vernoj ljubi piše pismo sa „poslovnog puta”.

Ok – reći ćete – Većina tamošnjih se vrlo lepo snalazi tokom letovanja, ali šta je sa samim autorom bloga? – pitate se vi, a ja priznajem da je i „taj” odabrao jednog zaista simpatičnog tipa iz egzotične i vrlo vrlo vrlo „daleke” Makedonije.

I to nije bila samo avantura već prava veza po svim crtama, osim po trajanju, nažalost. Ljubov so momče Makedonče trajala e na čitavih deset dana. Posle nežnosti na plaži i u vodi, izlazili bismo uveče kao i svi ostali gejevi na mesto gde se pušta elektronska muzika, a oko jedan posle ponoći, kad se po zakonu sva muzika na otvorenom prostoru gasi, završavali bismo što u njegovoj iznajmljenoj sobi na vrhu brda, što u samoj šumici kod Ratca, u kojoj u sitnim satima žive duše nije bilo.

Jako nam je dobro – pomišljamo i on i ja – Al’ šta će biti kad ja odem a idem skoro nedelju dana pre njega. Šta uglavnom biva s tim letnjim gay šemama? A onda se setim jedne moje druge avanture, isto sa Ratca, koja se desila nekoliko godina ranije. Kako je samo to bilo romantično. Prišao mi je u samom moru i predstavio tako što je dao lažno ime, lažne godine, lažni grad iz kog dolazi i lažno zanimanje.

– Zovem se… dolazim iz… Punim godina… a inače sam student psihologije – ponosno bi rekao, da bi na moje pitanje u čemu je suštinska razlika u viđanju homoseksualnosti iz vizure gledanja Frojda i Junga rekao samo: – Aha. Hajdemo u moju hotelsku sobu. Tamo ću ti sve objasniti. Slikovito.

Već pri ulazu u hotel deca i prisutni su počeli da viču: – Evo našeg hotelskog pjevača i mog zemljaka… pa pravo ime i mesto iz kog dolazi.

– Možda sam te malo slagao iz predostrožnosti – rekao je – ali sada, kad se već rodio fluid – znao je da ubedi – želim da budeš sa mnom svaki dan. Sve do odlaska. Ako budem vešt, udesiću da spavaš u mojoj hotelskoj sobi pod izgovorom da si dio benda. Samo pazi, moraćeš predveče sa mnom i da sviraš.
– Ali darling – pobunih se – Ja veze blage sa sviranjem nemam.
– Ne brini se dušo. Sviraćeš mi na plejbek – rekao mi i udesio da zaista bude tako. Sećam se da sam tog leta iza njega, koji je zaista pevao uživo, stajao nad ogromnim sintisajzerom i folirao se da udaram tapke, dok je muzika iz njega išla sama. Jedna devojčica me je pitala kako mi uspeva da sviram i kad obema rukama brišem znoj il’ popravljam frizuru?
– Mala, zar ne znaš da sam i mađioničar? – znao bih da se snađem. Šta sve čovek neće uraditi da bi se ogrebao o sobu s dečkom, kome ste navodno deo benda. „Odsvirao” sam celokupni repertoar Olivera Dragojevića, Hari Mata Harija, Ace Lukasa i Cece… k’o da mi je filharmonija obdanište bila.

Tri dana po povratku u Beograd nazvao sam fiksni telefon hotelske sobe i tražio lažnog psihologa, al’ umesto njega javio se mazni muški glas rekavši da on trenutno nije tu, ali da njemu, koji je njegov nov član benda sve mogu da kažem i da će mu preneti.

Kako će li mi se ova letnja šema završiti? – pitam se i šta će ovde biti kada odem. Već znam da se moj Makedonac dopao čoveku koji je na Ratac došao sa svojom sopstvenom suprugom.

– Oženio sam se rano jer se to u mom selu zahteva – počinjao bi priču moj konkurent u želji da fascinira Makedonca i obezbedi ga za dana kad mene ne bude bilo – Ipak posle par godina i rođenja dvoje dece, smučilo mi se. Priznao sam joj da oduvek sanjam o muškarcima i da mi se oni mnogo više dopadaju pa kud puklo da puklo. Bio me je strah njene reakcije i raspada porodice, ali je ona, da bi spasila toplinu porodičnog gnezda i svoju čast, odlučila da ne pravi frku, da me pusti da se posvećujem muškarcima, da se ne razvodi, al’ pod jednim uslovom. Da i ja nju pustim da u kuću dovodi ljubavnike, kada i koliko god ih želi. Od tad spavamo u odvojenim sobama, svako sa svojim švalerima, ali se ujutru siti istračarimo na kafi.

Lepo meni lepo njoj. Čak i letujemo zajedno jer nema luđeg mesta od ovoga. Svako može nešto da privede – pominje ovaj Šumadinac gledajući svoju ženu, koju nepoznat muškarac, jedan od retkih heteroseksualaca na plaži prska vodom po plićaku, dok se ona smeši.

– Ovde nam je lakše da se opustimo oboje, al’ kod kuće nema nam druge. Pred decom smo idealni bračni par, za komšije pravi srpski domaćini po obrascu Velje Ilića i Voje Koštunice.

Hej drugovi, j el’ vam žao?

Nakon dve nedelje vreme je za povratak. Za nas iz Beograda, Skoplja, Ljubljane, Praga, Bratislave, pa čak i iz Novog Sada, Niša, Kragujevca i eventualno Podgorice, ljubavni gay život odvija se i van letovanja. Za neke druge on ne postoji. Suza u oku mladića, gotovo dečaka iz okoline manjeg crnogorskog grada, čiji dečko se severa Bosne odlazi istog dana kad i ja, odaje nesnosnu tugu. Po svršetku leta i po odlasku s mora, na koje su ga poslali ne zbog odmora već napornog sezonskog rada, gde bi zaradio novac za bolesnu majku, koja će, preživi li, uskoro insistirati na snaji, prestaće i čitav njegov kontakt s drugim gejevima. Ono malo vremena, koje preostane posle ili na pauzi dvanaestočasovnog konobarisanja, koristi da pređe kilometre ne bi li došao na plažu, na kojoj bi mogao biti blizak s dečkom iz Bosne, njegovom jedinom ljubavi. Po povratku u svoje mesto neće ni smeti da pomisli da potraži dečka. Ukoliko neko u širokoj familiji i ima kompjuter, neće smeti da ode na sajt sa gay oglasima, a ukoliko mu i to ipak nekako pođe za rukom, nema garanta da će se iko javiti iz radijusa od nekoliko desetina kilometara okolo. Bar ne neko ko će mu odgovarati po godinama, interesovanjima, izgledu, karakteru…

Za razliku od njega, drugi mladić, onaj, koji je svakog dana privodio drugog, po odlasku neće pustiti suzu. On je ipak prvenstveno heteroseksualac, koga čekaju devojka i roditelji, koji bi ga i prebili i razbaštinili kada bi znali pravu istinu. Priznaje da se čestim menjanjem partnera nije usrećio, ali da može da vrati desetak poslednjih dana uradio bi isto jer:

– Ako već ne smem da ostvarim slobodnu ljubav, ne želim ni da se vezujem. Avanture su lakše. Iživim se s nekim momkom i to je to. Čim primetim da mi se sviđa i da bih mogao da se vežem odem. Tražim novog je ne želim patnju, bol. Neću san što je naostvariv, a ako ostvarim i nekad zaista poželim da živim s drugim muškarcem biću prokazan od sveta i omražen. Avanture bez vezivanja su ok. Posle njih se ne pati. Lakše se izdrži ono šta život od tebe očekuje – rekao bi on, kome se poslednji dani godišnjeg odmora takođe bliže kraju.

Ovo leto biće vrlo uspešno i za trojicu najstarijih gejeva iz tri bivše republike Jugoslavije: Slovenije, Srbije i BiH. Srbijanac i Bosanac, obojica prešli pedesetu, koji teže da budu sa svojim vršnjacima srećni su što su se pronašli međusobno. Trećem, Slovencu, koji uprkos bliženju sedamdesetoj i dalje čezne za lepim mladićima, u Crnoj Gori je takođe upala sekira u med. Jedne večeri dok je sam gledao more s usamljene stene, prišao mu je upravo gorepomenuti mladi „plavi anđeo”. Počeo je da grli ostatke sede kose na pretežno ćelavoj glavi, mazi i ljubi zapušten „dekin” trbuh, i na čuđenje i pitanje staroga:
– Da li si imaginacija il’ stvarnost? – Samo kaže:
– Pssssst! – i zagrli tog predstavnika njemu preferirajuće generacije. O, kako je svet lep.

Idilu dopunjavamo moj Makedonac i ja. Obećavamo jedan drugom posećivanja. Te on će doći za novu godinu ili Božić u Beograd, te ja ću posetiti Skoplje, u kome on doduše ne živi, ali će mi upravo u njemu prirediti doček, spavanje, hranu, provod i ljubav.

Gledamo se i smešimo, dok me prati do železničke stanice, znajući da od svega toga neće biti ništa. Znam da će, ma koliko ga vuče simpatija prema meni, već sutra ili za tri dana u skladu s parolom „koga nema bez njega se mora” – pronaći bar seksualnog oduška u nekom momku, koji će možda tek doći na Ratac. Kapiram i ne osuđujem ga. Znam da i on živi u nevelikom gradu, u kom je do nedavno morao da potuca i po deset devojaka godišnje da bi se dokazao i otrgao sumnje u njegovu homoseksualnost, koje su počele da se javljaju. Znam da ga i dva vrlo naporna posla, koja mora da radi da bi preživeo i mlađem članu porodice plaćao studije, vrlo guše i da nema ni slobodno vreme, ni gajbu u koga bi nekog priveo, a ni mogućnosti da ostvari nešto nalik našoj gay avanturi. Zna da mu je jedino letovanje doba kada stvarno živi. Kad odlazi od familije, koja mu prati svaki korak, kad nije ni rob rada ni nametnunog heteroseksizma. I ja znam da će u skladu s tim već sutra morati, da bi svoju psihu spasao da se potrudi da me zaboravi i pronađe novog jer ako letovanje, koju predstavlja jedinu pravu slobodu ne iskoristi maksimalno za uživanje, druga prilika doći će tek za nekoliko meseci. I da dođe u Beograd za tu famoznu novu godinu, platiće puno za put, a neće dobiti mnogo jer su sva gay mesta, pa čak i ona novogodišnja obične skrivene rupe u podrumima, koje u praksi počinju s radom jedan sat po ponoći.

Svako mesto, na kome bi se okupljali beogradski gejevi i lezbejke, mora biti duboko skriveno i ponovo obezbeđeno telohraniteljima. U suprotnom ispred će se okupiti organizovani homofobi i pravoslavno-hrišćanski fundamentalisti željni „pederske” krvi.

Znam i to da se ni sledeće godine verovatno nećemo videti jer ću ja i dalje zbog čuvanja nekih nekretnina morati da dođem baš na crnogorsko primorje, dok će on sasvim sigurno posetiti Varnu, gay meku bugarskog primorja, jer ima koncept da je glupo dvaput uzastopno ići u isto mesto.

Voz mi stiže. Treba da se uđe. Do mene i mog Makedonca stoji mladi heteroseksualni par, koji se takođe rastaje. I oni verovatno više nikad neće biti zajedno. I njih dvoje su verovatno svesni značenja termina „letnja šema”. Čak iako se vide sledeće godine, male su šanse da do tad niko ne nađe nešto drugo. I njima takođe nije lako, ali oni bar smeju da se poljube pred sam ulaz u voz. Grle se i razmenjuju poljupce strasno.

Moj Makedonac i ja to ne smemo. Polako se približavamo, kao da hoćemo da… u svakom slučaju ne smemo… Oficijalno se rukujemo i ja ulazim u voz. Ne znam da li su mi teži koferi il’ rastanak. Sedam u kupe do gospođe radoznalog pogleda, a dečko, kome ni pred kim drugim, zbog nepisanog pravila o gay diskreciji neću smeti da pomenem ni ime, se ipak pojavljuje još jednom. Došao je s druge strane voza, do mog prozora. Kucka mi i maše. Voz polako kreće. Gospođa iz kupea konstatuje da se mladić baš rastužio što idem. Pita me ko mi je to. Ne gledam je, niti išta govorim. Glava mi je pognuta.