Princ iz Abu Dabija, III deo
Nastavak priče: Princ iz Abu Dabija, II deo
Čudan smo narod mi, Srbi. Jurimo da gledamo svetska čuda i obilazimo svetske festivale, a našu divnu zemlju ne poznajemo… To sam shvatila kada sam listajući Instagram naišla na reklamu tj. poziv na džez festival Nišvil. Priznajem, nikada me nije interesovala ta muzika, ali bilo bi lepo obići Niš i eto, videti i čuti nešto novo. Screenshot, send to contact, Marija. U roku od 2 minuta stiže odgovor: „Kupila sam karte, zovem hotel da rezervišem smeštaj samo da nađem broj na netu”.
Bacih se na krevet razmišljajući o tome kako mi Marija nikada nije rekla ne ni za jednu moju ludu ideju. Baš sam srećna što je znam. Naš obilazak Niša svodio se uglavnom na posećivanje restorana i kafića u večernjim satima jer je vrućina bila nepodnošljiva. Mada je to bio razlog da oblačimo najkraće suknjice i topiće koje smo imale. Treće večeri festivala, dok smo sedele u niškoj tvrđavi u jednom od kafića i pokušavale da se rashladimo, prišao je konobar, spustio na sto piće i pre nego što sam stigla da kažem da nismo naručile to, pružio mi je žutu ružu i rekao:
– Gospodin kaže da znate ko je i nada se da možete da popijete piće posle nastupa.
– Ali, ja… – promucala sam kad me je prekinuo.
– On nastupa u 23h, sačekaćete ga pola sata posle ponoći na glavnoj kapiji Tvrđave.
Dok se udaljavao od našeg stola, stomak mi se grčio, a Marija izbezumljeno upita:
– Je l’ to onaj na kog mislim? – Klimnula sam glavom i naručila duplu tekilu.
Dok je tekila klizila niz grlo setila sam se kako je njegov jezik klizio niz moje telo. Ređale su se slike pred očima od našeg prvog susreta pa do poslednjeg. Noge su mi zadrhtale.
U Marijinim očima sam videla dozu straha dok me je gledala kako ispijam tekilu. Ni meni nije bilo svejedno, priznajem. Ipak, prošle su dve godine od one kafane, od mojih reči „nisam ja za tebe“…
Nervozno sam gledala na sat navaljena na kapiju Tvrđave, dok je masa ljudi prolazila pored mene. Onda se pojavio on, visok i nasmejan. Dok je prilazio svaki milimetar moje kože se ježio. Lepši nego što ga pamtim.
– Ni ti, ni buket ruža već dva rođendana, na šta ti to liči? – presekla sam ga pitanjem.
– Ostala si ista kučka kao i pre, vidim – odgovorio je i podigao me u zagrljaj. Ušli smo u auto, vozio je kratko, postavljajući kurtoazna pitanja kako sam, šta ima i te gluposti. A onda je zaustavio, izašao iz auta i prišao suvozačevoj strani.
– Ti ne znaš koliko sam te se uželeo – jedva je izustio a jezik mu je već bio između mojih nogu. Povukao mi je tange u stranu i lizao mi pičkicu koja se grčila od trena kada sam ga ugledala. Jednom rukom me je čvrsto držao za guzu, a druga mu je bila ispod topica. Gnječio je moje gole sise uvrćući mi bradavice jako.
Naterao me je da svršim tako brzo da nisam ni bila svesna trena kada sam ga privukla i otkopčala mu farmerice. Njegova kurčina se uspravljala pred mojom facom, obema rukama sam ga uhvatila. Nadrkavala sam ga dok sam mu sisala jaja i u sekundi mi je isprskao facu.
Nadrkano sam ga pogledala i ustala a sa tela mi je skliznula odeća.
– Iskusno, veoma iskusno si me skinuo – rekoh, a on me odmeri i dobaci – postala si hodajući sex.
Navalio me je na haubu svog automobila i jako ga nabijao. Cvilela sam od užitka. Nikada nisam doživela takav orgazam. Njegov pritisak rukom na moje telo dok me je držao uz haubu i silina kojom mi ga je nabijao dovele su me do ludila.
Prskala sam i molila ga da stane. To je u njemu probudilo onu zver. Nije stao. Razvalio me je. Kad sam osetila pulsiranje njegovog kurca u sebi, znala sam da je gotovo. Izvuko ga je i uhvatio me. Noge nisu bile moje. Nisam imala snage da stojim. Uneo me je u auto i odvezo do svog hotela.
Jutro je već pričalo sasvim drugu priču…