Da li je „stelting” isto što i silovanje?
Registrovani korisnici ne vide reklame
Seks i kondomi: Šta je „stelting“ i zašto ga neke zemlje smatraju silovanjem?
Državna skupština Kalifornije odlučila je da zakonom zabrani „stelting” – čin skidanja kondoma bez znanja ili pristanka partnera.
– Sada je u Kaliforniji to nedvosmisleno zločin – izjavila je Kristina Garsija, demokratska članica skupštine koja je podnela predlog zakona. – Ovaj zakon je prvi ove vrste u zemlji, ali pozivam i druge savezne države da pođu stopama Kalifornije i jasno stave do znanja da „stelting” nije samo amoralan, već i protivzakonit. Ona na „steltingu” radi od 2017. godine, kad se izveštaj tadašnje studentkinje Aleksandre Brodski pojavio u Časopisu o rodu i pravu Univerziteta Kolumbija, koji se smatra zaslužnim za ukazivanje na ovaj čin. Međutim, „stelting” nije nova pojava.
Šta je „stelting”?
Jednostavno rečeno, stelting znači skinuti kondom ili ga namerno oštetiti usred seksa, a to ne reći drugoj osobi. To može da dovede do zaražavanja seksualno prenosivim bolestima, trudnoće ili narušavanja dostojanstva žrtve.
Iako se to verovatno dešavalo već godinama, usponom interneta je posvećeno više pažnje „steltingu”, pošto su počinioci počeli da dele savete i smernice na blogovima kako da se počini taj čin. Studija iz 2019. godine objavljena u Nacionalnoj biblioteci za medicinu otkrila je da je 12 odsto žena starosti između 21 i 30 godina prijavilo da je doživelo „stelting”. Iste godine, istraživači sa Univerziteta Monaš u Australiji otkrili su da su svaka treća žena i svaki peti muškarac koji ima seks sa muškarcima bili izloženi ovoj praksi. A druga studija iz 2019. godine pokazala je da je skoro 10 odsto muškaraca prijavilo da je skinulo kondom tokom seksa bez odobrenja druge strane. U studiji iz 2017. godine, Aleksandra Brodski citirala je dobro poznatog blogera koji „steltuje” i koji je koristio svoj danas ugašeni sajt da savetuje druge muškarce kako da krišom skinu kondom a ne skrenu pažnju na sebe. „Ženina dužnost je da širi noge”, pisali su komentatori, a muškarčevo pravo je da „širi svoje seme”. Ali iako je svest o „steltingu” veća, zakonodavna reakcija na njega zaostaje.
Šta kaže zakon?
Različite zemlje imaju različit pristup „steltingu”, ako su se uopšte bavile tim pitanjem. Predlog zakona u Kaliforniji prvi je takve vrste u SAD i zapravo ne kriminalizuje „stelting”. Umesto toga, radi se o građanskoj kazni koja žrtvi omogućuje da tuži napadača za odštetu. U svetu je bila svega šačica uspešnih krivičnih gonjenja koja variraju po težini od seksualnog napada do silovanja. U Nemačkoj je policajac osuđen za seksualni napad zato što je skinuo kondom bez pristanka partnerke. Dobio je osam meseci uslovne zatvorske kazne i kažnjen je novčano sa 3.000 evra radi odštete, zajedno sa 96 evra kazne kako bi platio žrtvi za test seksualnog zdravlja.
Na Novom Zelandu zauzeli su stroži pristup. Početkom ove godine jedan muškarac je osuđen na zatvorsku kaznu od tri godine i devet meseci nakon što je proglašen krivim za silovanje kad je „steltovao” seksualnu radnicu. Na sličan način se u Velikoj Britaniji „stelting” smatra silovanjem, mada ne postoji konkretan zakon za njega. Jedan muškarac je 2019. godine osuđen za silovanje zato što je „steltovao” seksualnu radnicu koja je posebno od njega tražila da stavi kondom. Njegovo skidanje kondoma potrlo je njen uslovni pristanak na seksualni odnos.
Bilo je uspešnih krivičnih gonjenja za seksualni napad i u Kanadi 2014. godine, i u Švajcarskoj 2017. godine, iako je u skorije vreme kantonalni vrhovni sud u Cirihu saopštio da „stelting” nije ilegalan, mada je izrazio žaljenje.
Jedan od najistaknutijih slučajeva steltinga bio je onaj koji se tiče osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, kog dve žene u zasebnim slučajevima optužile da je skinuo kondom dok je bio na poslovnom putu u Švedskoj 2010. godine. Međutim, on nije bio osuđen ni za kakav zločin, jer je odbio da se vrati u Švedsku, plašeći se izručivanja Americi, gde ga čekaju optužbe za špijunažu. Švedski tužioci u međuvremenu su odustali od slučaja.
Šta dalje?
Postoji globalna nedoslednost u načinu na koji se tretira „stelting”, kao što je to istakla popularna BBC-jeva mini-serija „Mogu da te uništim” (“I May Destroy You”), autorke i glumice Mikele Koel. U petoj epizodi, protagonistkinja Arabela naziva čoveka koji je uklonio kondom bez njenog pristanka silovateljem – prema važećem britanskom zakonu. Ona to potom razdvaja od situacije u SAD-u i Australiji, rekavši:
– Ako ste u Sjedinjenim Američkim Državama, onda je on granični slučaj silovatelja, a ako ste u Australiji, on je pomalo silovateljski nastrojen.
Kad se sve sabere i oduzme, „stelting” je pitanje dobrovoljnog pristanka i da bi bio krivično gonjen, zakoni u zemlji to moraju da uzmu u obzir. Pregled zakona o silovanju u Evropi koji je sproveo Amnesti internešenel našao je svega 12 od 31 pregledane zemlje koje imaju zakone zasnovane na dobrovoljnom pristanku. Druge zemlje silovanje definišu prema nekim drugim kriterijumima, kao što su je li korišćeno nasilje. Zemlje poput Holandije, Finske, Švajcarske i Slovenije aktivno razmišljaju o izmeni svojih zakona.
Prošle godine, španska vlada je najavila predlog zakona o seksualnom nasilju koji uključuje reformu zakonske definicije silovanja. Australijska prestonička teritorija (ACT) pridružila se ove nedelje Kaliforniji i postala prva australijska država koja je stavila „stelting” van zakona. Čin je bio već pokriven postojećim zakonima, ali sada postoji zaseban zakon koji definiše uzajamno nedobrovoljno skidanje kondoma kao seksualni napad.
Predlog zakona podnela je opoziciona liderka Elizabet Li, koja je rekla da je „’stelting’ traumatično iskustvo za bilo koga i veoma sam ponosna što je ACT sprovela reformu koja treba da služi za primer čitavoj zemlji kako bi se konkretno kriminalizovao ovaj gnusni čin.”
Izvor: BBC
Registrovani korisnici ne vide reklame
