Nastavak priče: Majstorica za motor i moj nabrekli kurac

Tulsa… Grad za koji sam čuo i pre nego što sam došao u Ameriku. Samo nisam mogao nikako da se setim po čemu sam znao taj grad i čuo za njega. U svakom slučaju, odlučio sam da u ovom mestu ostanem par dana. Za to sam imao dva razloga. Prvo, jer sam želeo da se malo dobro odmorim i jedem kao čovek, i drugo, da pokušam da nadjem delove za motor. Nisam želeo da kablovi i svećice koje mi je Stivi zamenila počnu da pokazuju znake slabosti kad mi to najmanje treba.

Lako sam našao hotel, koji je uz to imao i svoj zaštićeni parking. Zakupio sam sobu, istuširao se i bacio na krevet. Zaspao sam kao zaklan tako go na krevetu. Kada sam se probudio, napolju je bio mrak. Osećao sam veliku glad za hranom i obukoh se na brzinu i napustih hotel. Bio sam u potrazi za nekim dobrim mestom sa dobrom hranom.

Tulsa je inače bio grad koji je jako pridavao značaj tome što Route 66 prolazi kroz njega. Bilo je to puno toga što vam je to jasno davalo do znanja. Jedna od takvih stvari je bio i bar na koji sam naleteo. Zadržao je autentičan izgled od pre više decenija, samo što je sve bilo lepo očuvano i okrečeno. Privukao me je prijatan miris roštilja i ja đoh unutra. Osoblje koje je radilo unutra, nosilo je uniforme karakteristične za period iz kog je poticao bar. Čak je i meni ostao nepromenjen. Seo sam za sto i simpatična konobarica mi odmah nasu kafu. Naručio sam stek i pivo i prepustio se uživanju.

Hrana je bila odlična i ja zadovoljan napustih restoran. Prošetao sam još malo i vratio se u hotel. Verovatno me je premor u kombinaciji sa punim stomakom savladao i ja brzo zaspah.

Svanuo je novi dan. Istuširao sam se i uputio ka restoranu koji sam juče posetio. Nisam bio gladan, ali bi mi prijala jedna kafa. Seo sam i konobarica me odmah prepozna.

– Dobro jutro – reče ona nasmejano – kako ste danas?
– Odlično hvala. Ja bih samo jednu kaficu.
– Preporučujem Vam da probate pitu sa limunom. Domaća je… – Malo se zamislih, jer nešto nisam bio gladan, ali sam bio radoznao, kakva je to pita sa limunom i rekoh:
– Može.
– Želite li neki preliv?
– Stavite neki po vašem izboru. – Ubrzo je pored kafe ispred mene bilo parče pite sa limunom. Odlična stvar. Veoma osvežavajuća i tako prigodna za doručak. Pojeo sam pitu, popio kafu i izašao na ulicu da malo prošetam i bolje upoznam grad. Tako dok sam šetao, nabasao sam i na prodavnicu auto delova i nabavio neophodne delove za moj motor. Ljubazni prodavac mi objasni i gde mogu da odem da mi to zamene na motoru.

Vratio sam se do hotela, uzeo motor i pratio uputstva prodavca. Ubrzo sam bio ispred radionice. Objasnio sam majstoru koji problem imam i on reče da će za sat vremena motor biti gotov. Rešio sam da malo prošetam dok motor ne bude gotov. Pažnju mi je privukla jedna mala izdvojena prodavnica. Bila je to prodavnica suvenira. Indijanskih suvenira. Bilo je tu raznih predmeta od kože, kamena i životinjskih delova, poput krzna, perja, kosti…

Prodavačica je bila jedna prelepa Indijanka. Mada moram da priznam da me je malo podsećala na žene iz Indije u Aziji koje sam imao prilike da vidim. Na svom vitkom telu je imala neku široku haljinu od čudnog materijala. Duga crvenkasta kosa joj je bila sakupljena u jednu veliku pletenicu na leđima. Njene malo zakošene oči su davale onaj sexi izraz njenom prelepom licu. Prišao sam da vidim šta se prodaje, i priznajem sa namerom da je smuvam. Nešto na njoj me je jako privuklo.

– Izvolite – reče ona sa osmehom koji je krasio niz prelepih belih zuba.
– Da pogledam…
– Da li Vas nešto konkretno interesuje? – upita ona.
– Pa… recimo nešto za bajkere…
– Imam – reče ona i čučnu iza pulta. Široka haljina joj se zateže i pokaza mi obrise prelepe guze – uglavnom ovo kupuju bajkeri…

Stavila je na pult jednu kožnu torbicu. Bila je to torbica koja se mogla pričvrstiti za rezervoar na motoru i služila da se u njoj čuvaju stvari koje su neophodne da budu pri ruci. Poput dokumenata, novca, cigareta…

– Vidiš, to bi mi moglo biti korisno… – rekoh ja.
– Da… imamo i u drugoj boji, ako Vas interesuje…
– Ne. Crna mi odgovara, takve su mi i bisage na motoru.
– Izvolite. Da zapakujem?
– Ne treba – rekoh ja i posegnuh za novcem. Tada mi se otvori raskopčana košulja i Indijanka ugleda drveni medaljon koji mi je dala Debela Beti.
– Odakle Vam taj medaljon?
– Od jedne poznanice…
– Poznanice? – zagonetno me pogleda.
– Da. Što?
– Taj se medaljon mora zaslužiti…
– Kako?
– Pa Vi mi recite. Kad ga nosite morate da znate kako ste ga zaslužili… – Nagnuo sam se preko pulta, pogledao levo desno da nas neko ne vidi ili čuje i tiho joj šapnuo na uvo:
– Zadovoljio sam jednu ženu… – i odmaknuo se nazad. Indijanka se malo zacrvene, pogleda u pod i reče:
– To je amajlija za sreću… Obično je žena daje muškarcu da ostane jak i hrabar. To je amajlija iz mog plemena… A između ostalog se daje i zbog toga što ste mi Vi rekli…
– A kako ja mogu da dobijem takav medaljon od tebe, a da ne moram da ga kupim?
– Gospodine… – reče ona prekorno i lagano me lupi po ruci. – To treba zaslužiti…
– Pa na koji način? – uporno ću ja.
– To muškarac treba sam da otkrije… – Uto naiđoše neki turisti i počeše da gledaju suvenire. Napravila se je gužva i ja se okretoh i odoh. U međuvremenu mi je motor bio gotov i ja se vratih u hotel. Torbica na rezervoaru mog motora je ležala kao salivena. Bar ću imati neku uspomenu na nju, ako ne mogu da je imam.

Ostavio sam motor na parkingu hotela i krenuo u potrazi za hranom. Ubrzo sam naišao na neki restoran koji je spremao pileću hranu i reših da se počastim jednim reš pečenim krilcima. Sačekao sam da bus prodje pa da predjem ulicu kako bih ušao u restoran. Tada iz busa izađe ona, Indijanka.

– Zdravo. Mi se ponovo srećemo – rekoh ja sa najboljim osmehom na licu. Prvo me je malo zbunjeno pogledala, pa kad me je prepoznala javi se.
– O zdravo.

Bila je obučena sada u crvenoj košulji nehajno raskopčanoj. Ispod su se nazirale njene male ali prelepe sise. Dole je nosila belu suknju do kolena koja joj je isticala vitku i vrckavu figuru.

– Gotov posao za danas – rekoh ja tek da bih nešto rekao.
– Da. Krenula sam kući.
– Da li ću biti bezobrazan ako Vas pozovem na večeru?
– Molim?
– Prvi put sam u gradu i ne poznajem nikoga, a ne bih voleo da jedem sam – udario sam na njeno sažaljenje.
– Što da ne – reče ona – ionako nemam obaveza.
– Da li bi htela piletinu, ovde preko puta?
– Znam za jedno bolje mesto…
– Vodi me.

Nakon par stotina metara ušli smo u jedan fin restoran. To je bio jedan od onih gde se služilo sve i svašta pod imenom „domaća kuhinja”. Hrana je bila ukusna i obilna. Uz klopu i cugu mi smo se malo bolje upoznali. Indijanka se je zvala Rebit (iliti Zečica) što joj je jako pristajalo, naravno ne plejbojovski. Delovala mi je kao neki nežni mali lepi zekonja. Živela je od nekog indijanskog novčanog dodatka i te male radnje za prodaju suvenira.

Kako je veče odmicalo, tako se povećavala količina alkohola u nama, a ja sam sve više želeo da je odvučem u krevet. U par navrata je svojim ponašanjem, čini mi se, dala pozitivan znak, ali ja još uvek nisam bio siguran. Zato, išao sam pažljivo da ne zaserem.

Bilo je kasno i restoran najavi fajront. Izašli smo u noć i ja joj predložih da prošetamo i ispratim je do kuće. Ona pristade i krenusmo lagano pešice u noć.

– Mislim da mi sada treba tvoja pomoć – rekoh ja iznenada, svestan da smo sve bliži njenoj kući, čime ću izgubiti svaku nadu da joj se uvučem u gaćice.
– Kakva pomoć? – upita ona.
– Da otkrijem na koji način da zaslužim medaljon od tebe… – Ona se nasmeja…
– Vi iz Evrope ste baš uporni…
– Da. Naročito kada je tako lepa žena u pitanju… – Ona se malo kiselo nasmeja, pa reče:
– Obično ovde muškarci ne vole obojene žene…
– Stvarno? Mi to u Evropi ne gledamo, ili bar ne ja. Ja delim žene na lepe i lepše… – Ona se sada grleno nasmeja i zastade.
– Stigli smo. Ovde živim – reče i pokaza glavom ka lepoj maloj beloj kućici.
– Znači to je to… – rekoh ja tužno. – Ćutala je neko vreme kao da se predomišlja i konačno izgovori:
– Hoćeš da uđeš na kafu?
– Hoću.
– Ali samo kafu… – reče ona prekorno.
– Naravno, samo kafu… – Ušli smo u prijatan dnevni boravak. Rebit izvadi hladno pivo iz friza i dodade mi limenku.
– Idem da nam pristavim kafu… – reče ona.

Brzo se je vratila sa tacnom na kojoj se je dimila topla kafa. Spustila je tacnu na stočić i omogućila mi pogled na njene lepe sise kroz dekolte. Primetio sam da su joj sise bile belije od ostatka kože od bikinija koji je verovatno nosila dok se sunčala. Rešio sam da zaigram na kartu iznenađenja i pokušam. Sve ili ništa.

– Ja sam mislio da je Amerika moderna zemlja i bez predrasuda…
– Kako to misliš?
– Pa kod nas u Evropi žene se već odavno sunčaju u toplesu… – Ona se malo postidi i popravi rukom dekolte.
– Ti sve primećuješ…
– Samo ono što me interesuje…
– A da li te ja interesujem?
– Pa ne bih primetio sve te stvari da me ne interesuješ. Sada je na tebi da mi dozvoliš da zaslužim medaljon…

Tada me je Rebit iznenadila. Ustala je i uspravila se. Stajala je ispred mene. Između nas je bio samo nizak stočić. Počela je da otkopčava svoju košulju. Kada je stigla do poslednjeg dugmeta, otvori košulju i pokaza mi svoje dojke.

– Mislim da si hteo ovo da vidiš – reče ona mazno.
– Aha… – zabalavih ja.

Zatim je podigla ruke poviše glave i razmrsila pletenicu. Njena riđa kosa joj se prosu po ramenima. Cimnula je rukama i ramenima i crvena svilena košulja pade na pod pored njenih nogu. Gledao sam je i počeo da otkopčavam moju košulju. Rebit obiđe stočić, zadiže svoju suknju u visini struka, opkorači me i sede mi u krilo. Nagnula se, zagrlila me i počela me ljubiti. Ljudi, ja ne znam da li je to psiha ili stvarno indijanke imaju tako vrelo telo. Njene dojke su me doslovno pekle na grudima. Usne su joj bile tople i mekane kao hrenovke. Milina jedna.

Indijanka je bila vlažna među nogama…

Ljubeći je, ja dohvatih njenu suknju i polako je skinuh njoj preko glave. Ostala je samo u belim tangama. Delovala je prelepo. Pravi kontrast na njeno tamno prelepo, vitko telo. Ona ustade, otkopča mi kaiš i svuče pantalone. Ponovo mi je sela u krilo. Sada smo na sebi imali samo gaće. Ona tange, a ja boxerice. Kurac mi je bio dignut i ona se je zdušno trljala o njega. Osećao sam kako preko boxerica moj kurac struže po njenom pičiću i nabija joj pantljiku tangi duboko u procep.

Zagrlio sam je i oborio na krevet. Legli smo bočno okrenuti jedan prema drugom. Uhvatio sam je za tange i svukao joj ih do kolena. Ona zastruže nogama i svuče tange skroz. Isto sam i uradio i ja sa mojim boxericama.

Rebit sada prebaci jednu nogu meni preko kuka i pripi se svojim telom još bliže. Uhvatio sam je za guzu i primakao bliže sebi. Sada je glavić mog kurca strugao po njenoj obrijanoj pičkici. Međutim, položaj nam je bio takav da nisam mogao da ga stavim. Još uvek mi je bila daleko. Onda se ona odiže, okrenu me na leđa i legnu preko mene. Raširila je noge i uzjahala me. Vešto je zavrckala kukovima i ja osetih kako joj moj glavić upada u pičkicu. Ponovo vrelina. Kako je ova žena bila vrela…

Ščepao sam je obema rukama za guzove i povukao na dole. Moj joj kurac upade do kraja. Skliznuo sam u njenu vrelu nutrinu bez otpora. Rebit jeknu:

– Ohh… kako mi prijaš…
– I ti meni… dušo…

Rebit me je sve vreme ljubila u usta i lagano mešala kukovima. Ustima je sisala moj jezik i pušila ga, dok mi je pičkicom dole isisavala sve sokove iz kurca. Ludeo sam. Da je sve to do sada za nju bilo zagrevanje, shvatio sam već sledećeg trenutka.

Ustala je, naglo, moj kurac ispade iz nje i udari me po stomaku. Rebit mi okrenu leđa i ponovo čučnu u moje krilo. Uhvatila me jednom rukom za kurac, namestila ga na ulaz u svoju pičku i sela. Sada sam je gledao otpozadi kako mi se nabija na kurac. Ona me je rukama držala za člankove na nogama i nabijala se. Prelep prizor je bila njena lepa kruškasta guzica u kojoj nestaje moja debela kurčina. Klizila je po mom kurcu i uz put ga stezala vaginalnim mišićima do ludila. Njeno ciktanje i dahtanje mi je davalo do znanja da uživa kao i ja u svemu ovome. Tada je krenulo. Ja sam to nazvao „indijansko svršavanje”, jer nijedna žena pre, a ni posle toga nije tako svršavala.

Rebit se je nabila na moj kurac do jaja i tako ukočila. Nije se pomerala uopšte. Samo joj je gornji deo tela drhtao kao da ima groznicu i pičkica vibrirala oko mog kurca. Njeni kukovi, guza i sve ostalo je mirovalo. Nije mi dozvoljavala u tom trenutku ni da se pomerim. Sve to je bilo ispraćeno njenim glasnim cičanjem i vrištanjem. Nakon toga je otresla celo telo, kao da trese sneg sa sebe i ustala sa mog još uvek tvrdog kurca. Okrenula se mazno prema meni i nasmešila.

– Divno mi je… – reče ona tiho.
– I meni…
– Ne. Tek će ti biti.

Tada me je ponovo uzjahala i namestila moj kurac, sada na zadnji ulaz. Osetio sam kako njen vreli čmar pulsira u iščekivanju da primi moju kurčinu. Nasadila se. Primala ga je polako i sa uživanjem. Osetio sam kako joj se čmar lagano širi i usisava moj kurac u sebe. Rebit je dahtala široko otvorenih očiju i oblizivala usne jezikom. Podjednako je uživala sa kurcem u sebi, bez obzira da li joj je bio u pički ili dupetu. Guzila je sama sebe uživajući kako joj nutrina usisava moj kurac.

Moje uživanje je bilo vrhunsko. Stvarno nisam znao odakle joj sva ta vrelina tela. Jako me je palila.

Rebit spusti svoju ruku sebi između nogu i poče da trlja svoj pičkicu. Drkala je sebi pičku dok joj je moj kurac rovario po dupetu. Onda ponovo počinje indijansko svršavanje.

Rebit se ukoči i zastade nabivena na moj kurac do jaja. Gornji deo tela je počeo da joj se trese. Sisice su joj podrhtavale pod napadom orgazma. Čmar joj je podjednako pulsirao kao malo pre pičkica i ja nisam mogao više da izdržim. Rebit je sada vrištala od zadovoljstva trljajući svoju pičkicu i sedeći nepokretno na mom kurcu. Ovo je bilo prvo moje svršavanje u životu, da bljujem spermu iz kurca, a da se ne pomeram. Jednostavno mi je kurac bio u njenom dupetu, mirovao i pulsirajući prosipao seme u utrobi.

Vrh.

To veče, kafu nismo ni popili.

…

Sutradan sam nastavio put. Sledeća stanica je bio Texas. Oko vrata sam imao dva identična drvena medaljona.

Nastavak: Kosooka Andrea i njene mirisne gaćice