Razlika u godinama – da ili ne?
Koliko i kako velika razlika u godinama između partnera može da utiče na vezu?
S godinama naše telo počinje drugačije da funkcioniše, što ne znači da i seksualna moć opada, već samo počinjemo da je doživljavamo drukčije. Nataša Barolin Belić, seksualna terapeutkinja i savetnica za partnerske odnose smatra da upravo zato velika razlika u godinama između partnera u nekim situacijama može biti pozitivna…
„Na razgovor mi je došao muškarac s razmišljanjima o vezi koju je nedavno započeo. Naime, ima partnerku koja je mlađa od njega, čak dvadesetak godina, i on se pita hoće li ta veza uspeti zbog njegovih godina. Plaši se da će doći do situacije kada će ona i dalje biti zainteresovana za seks, a da on više neće moći da vodi ljubav s njom. Iako je on u pedesetim a ona u tridesetim, dobro se razumeju.
Kaže da je ona zrela žena, koja već ima iskustvo života s muškarcem. On iza sebe ima bračno iskustvo, međutim u njemu nije bilo harmonije jer su on i bivša supruga bili dosta različiti, pa su stalno upadali u nesporazume i svađe. Sa sadašnjom partnerkom situacija je drugačija. Njih dvoje cene slične vrednosti, i imaju slične stavove o životu. Raduju ih slične stvari, i lako se dogovaraju kada bi trebalo da idu negde, ili kad žele zajedno da provedu deo dana, ili vikend.
Kaže da razgovaraju o osećanjima, i ni jedno ni drugo nije pod ’ružičastim naočarima‘, ne gledaju jedno drugo kroz filter koji ulepšava dobre strane a umanjuje one loše… Imaju osećaj da jedno drugo prilično realno doživljavaju, i upravo to im i odgovara. Ipak, on se pita da li je razlika od toliko godina bumerang koji će im se vratiti i oboje ih pogoditi.
Najviše ga zabrinjava seksualna (ne)moć jer misli da je seksualna moć jedna od prvih funkcija koja se s godinama smanjuje, ili više ’ne funkcioniše‘ kako treba.
Objasnila sam mu da godine imaju svoj uticaj na naše funkcionisanje, i to ne samo u seksualnom smislu, ali sam naglasila da je verovanje da muškarci i žene s godinama gube seksualnu moć, samo veliki mit.”
Međutim, tu postoji jedan destruktivni mit koji nema veze s istinom. Helen Kaplan, poznata američka seksualna terapeutkinja, smatra da seksualni potencijal i erotski užitak nestaju tek kad osoba umre. Dakle, u svojoj seksualnosti možemo uživati do kraja života. Važno je znati kako biologija deluje na naše funkcije i uzimajući to u obzir, svoja očekivanja i svoje želje treba prilagoditi realnosti.
„Svakako, takvo prilagođavanje nikako ne znači da u zrelim godinama treba da prestanemo uživati u svojoj seksualnosti. Naprotiv, samo treba da se pripremimo za promene, i da ih prigrlimo kada uslede, kako one ne bi izazvale zabrinutost, strah, i nervozu. Seksualne reakcije i seksualni kapacitet muškaraca na vrhuncu su oko 17. ili 18. godine života. Kod žena je to krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina. Nakon tog vrhunca, i kod muškaraca i kod žena polako dolazi do smanjenja seksualnih kapaciteta.
Kod muškaraca važne promene počinju oko 40. godine, a te promene će kod njihovih partnerki verovatno izazvati zadovoljstvo. Naime, pre četrdesetih kod muškaraca su prisutne vrlo intenzivne genitalne senzacije, a kad muškarci uđu u četrdesete, one postaju više senzualne i difuzne, što partnerkama uglavnom i odgovara. Muškarci u četrdesetim stiču bolju kontrolu nad ejakulacijom i osećaju manji pritisak za ejakuliranje, a to produžava seksualne odnose i čini ih više zadovoljavajućim i za muškarce kao i za njihove partnerke. Istraživanja na uzorku muškaraca u dobi od 51 do 90 godina pokazuju kako muškarcima u tim godinama treba više vremena da postignu erekciju te da im je za to potrebno više direktne stimulacije penisa.
Erekciju mogu postići redovno, i navedeno ne utiče na uživanje muškaraca i njihovih partnerki u seksualnom činu. Muškarci nakon 70. godine života imaju manje čvrstu erekciju, ali pritisak unutar penisa ostaje dovoljan za penetraciju do duboke starosti.
Ejakulacija kod muškaraca u dobi između 51. i 90. godine počinje da slabi, smanjuje se i broj spermatozoida, ali orgazam muškarcu pruža jednako zadovoljstvo. Takođe, istraživanje je pokazalo da neki muškarci u tim godinama nemaju potrebu svaki put ejakulirati za vreme seksualnog odnosa, dok je užitak u vođenju ljubavi isti kao i pre.
Promene se događaju i u refraktornom periodu. Refraktorni period je vreme između dve ejakulacije, odnosno vreme koje je potrebno da bi muškarac ponovo mogao ejakulirati.
Kod muškaraca od 18 godina refraktorni period traje nekoliko minuta, a kod sedamdesetogodišnjeg muškarca taj period može trajati 24 sata, i duže. Muškarac u sedamdesetim neće moći da ejakulira nekoliko puta na dan, ali će moći nekoliko puta nedeljno.
Važno je spomenuti da godine i nezdrav način života donose i neke bolesti koje mogu uticati na seksualni život. Na primer, lekovi za visok pritisak mogu izazvati smetnje erekcije, no ako muškarac vodi zdrav život, pravilno se hrani i redovno vežba, može da očekuje da neće imati zdravstvenih problema koji će znatno uticati na njegovu seksualnu funkciju.
Jedan deo muškaraca sklon je uzimanju lekova za lakše postizanje erekcije (sildenafil i tadalafil). Ako muškarac nema nuspojava i ako dobro podnosi lek, može ih slobodno uzimati, naravno uz redovnu konsultaciju sa svojim lekarom.”
Stavovi društva o vezama osoba među kojima je velika razlika u godinama vrlo su različiti. Mnogi će takve veze osuditi smatrajući da se sklapaju samo radi interesa, dok će ih drugi potpuno prihvatiti jer misle da godine nisu važne.
„Verujem da se stavovi o takvim vezama menjaju u zavisnosti od toga da li je osoba koja iznosi svoj stav imala iskustvo takve veze. Godine nose određeno životno iskustvo i zrelost, no sigurna sam da se svako od nas može setiti neke osobe čija zrelost nije u skladu s njenim godinama.
Neke osobe su jednostavno zrelije od broja koji pokazuje njihovu životnu dob, a neke su, pak, nezrelije nego što bismo mogli očekivati s obzirom na njihove godine.
Verujem da je ta životna zrelost važna kad razmišljamo o vezi s osobom koja je znatno starija (ili znatno mlađa) od nas. U svom savetovalištu se susrećem s parovima koji su sličnih godina, ali različitih stavova, različitih sklonosti i različite zrelosti i to im predstavlja problem u odnosu. Verujem da nam, kad se odlučujemo da uđemo i ostanemo u vezi s nekim, sledeća pitanja mogu biti od pomoći:
Kakva sam osoba?
Kakva je on/ona osoba?
Kako možemo jedno drugome pomoći da sve više postajemo osobe koje želimo biti?
Godine ne treba zanemariti, ali im treba dati mesto koje zaslužuju. One su samo jedna od stavki koje oslikavaju karakter osobe s kojom smo u vezi i daleko su manje važne od životnih stavova, očekivanja i načina nošenja sa životnim izazovima. Klijentu s početka ovog teksta rekla sam da samo njih dvoje mogu odlučiti je li mudro da ostanu u vezi i da se pri donošenju te odluke rukovode onime što doživljavaju jedno s drugim ovde i sada.
Mislim da je to pravi odgovor na pitanje treba li biti s nekim ili ne. Odgovorite na pitanje kako vam je zajedno ovde i sada, a ne kako bi vam moglo biti kad se jedno od vas ili oboje promijenite jer – život je nepredvidljiv i treba ga živeti dan po dan.”