Gledao sam vezan kako su kažnjavali moju nevaljalu droljicu
Imao sam nesuglasice sa kolegama na poslu, kojima sam bio šef. Zapravo, neprestano su me maltretirale kolege iznad mene i gazdarica firme. Radio sam u firmi gde sam vodio proizvodnju. Gazdarica je jako atraktivna žena u ranim tridesetim. Jednog dana sam zabrljao pa me je pozvala da popričamo. Za neko vreme ću saznati zašto su kažnjavali moju ženicu, moju nevaljalu droljicu, a tako i mene…
– Ovo je nepodnošljivo, Miloše.
– Šta? – upitao sam zbunjeno.
– Pogledaj proizvodnju… Mašine su užasne, radnici te ugnjetavaju, a ja samo džabe dajem plate. Ne može više tako.
Znao sam da ne smem izgubiti platu koja je hranila mene i moju ženicu. Morao sam uvesti red. Tu je počela moja noćna mora. Ne znajući još, otpustio sam nekoliko kolega i doveo nove koji su redovno obavljali posao.
Došavši kući jednog dana video sam ženu kako na kauču plače i priča mi nešto nerazgovetno.
– Gabrijela, šta ti je, dušo?
– Mmm… Oni su me… Oni su, Milošee… – Počela je da plače opet.
– Šta? Polako, smiri se…
– Nikola, Rajko i Stefan su rekli da će sve one fotke kada smo bili kod njih na žurci postaviti na net i poslati svima, ako ne učinim što zahtevaju.
Pomislio sam da je to sigurno zato što sam ih otpustio. U tom trenutku nisam ni razmišljao o tome. To su bile slike sa žurke na kojoj smo se svi skidali i radili orgije i svašta.
Sledećih nekoliko dana smo proveli u miru. U sredu je stigla pošiljka na mejl gde je pisalo da će Gabrijela morati zajedno sa mnom da dođe do jednog BDSM kluba.
Došavši tamo Nikola nas je dočekao.
– Hajde, droljo! Šta se sada vučeš tako! – rekao je Gabrijeli, a meni ništa. – Dok ga je Gabrijela gledala sa gađenjem, ja sam išao za njima. – Ovo su Milica i Nenad – rekao je Nikola gurnuvši moju Gabrijelu tom tipu.
Dok ju je on polako pipao i ispipavao svaki njen deo tela, mene je Nikola uhvatio sa nekoliko momaka i vezao mi ruke za neku kvaku koja je bila na plafonu, a odmah zatim i noge za pod… Bio sam bespomoćan…
Gabrijela je imala običnu majicu i džemper na sebi, a dole farmerke.
– Milice, dušo – reče Nenad – pocepaj kučku! I idi donesi tamo onaj komplet za drolje. Ona večeras ide na ulicu.
*****
I dok sam ja stajao satima vezan, a svi buljili u mene, napokon je se pojavila Milica sa Gabrijelom koja je imala krvavo oko i par ogrebotina na telu. Odeća joj je bila iscepana i pokidana. Zatim sam osetio da me je Milica uhvatila za zadnjicu i rekla:
– Ženica i ti idete kući večeras… Sutra u 12 sati da se pojavite ovde… Jasno?!
– Jasno… – reče Gabrijela, a zatim se saže na pod i poljubi joj stopalo.
– Kučka ostaje još malo sa nama – dodade Nenad koji je se spuštao u klub stepenicama.
– A ovaj mamlaz? – pridoda Milica.
– I on da gleda rasturanje. Pripremili smo nešto specijalno za nevaljalu droljicu.
Video sam Milicu kako daje oko 300 evra Nenadu i rekla je nešto da je toliko dobila. Kako sam ja shvatio, to je Gabrijela zaradila. Odveli su Gabrijelu u susednu sobu, a mene vezanog Nenad natera da puzim kao crv.
– Hahaha – čulo se u pozadini – To, care! Nateraj kučku da gmiže.
– Hajde, droljo! Bićemo blaži prema njoj ako se i ti žrtvuješ.
Otpuzao sam do sobe, ali tu sam osetio da je Nenad stao stopalom na moja leđa.
– 34 sekunde…
Uhvati me za kosu a zatim me baci na pod. Udario sam glavom o stočić koji se nalazio u blizini.
– I ja gubim četiri sekunde zbog tebe… Milice, dovedi tu žensku kučku ovamo,Onu nevaljalu droljicu! Donesi i makaze. – Gabrijela je stajala vidno uplašena u nadi da se neće desiti nešto loše. – Sada ćemo da se igramo frizera – reče Nenad. – Milica je uhvatila Gabrijelinu kosu i počela da je seče.
– Ne, molim vas… Preklinjem vas… Milice… – molila je Gabrijela.
Nisam mogao da verujem da ju je naterala da se pokori. Ali sam znao da ću i ja morati uskoro.
– Uzmi onu kameru – čuo se glas Rajka sa vrata.
Milica je uzela kameru i dodala mu je, a onda je nastavila da unakažava Gabrijelu, dok su vlasi padale na pod.
– Izgovori čarobnu reč – reče Milica zabacivši Gabrijelinu glavu u nazad. – Izgovori je!
– Molim… Mo… mo… lim vas, mamice, nemojte kažnjavati nevaljalu droljicu… – reče moja Gabrijela.