Leandra, isceliteljka sa Kopaonika
Registrovani korisnici ne vide reklame
U kasno popodne, dok je magla polako klizila niz borove šume oko Kopaonika, luksuzni wellness centar „Aurora“ bio je obavijen neobičnim mirom.
Veliki panoramski prozori gledali su na planinske padine prekrivene snegom, a unutra je sve mirisalo na sandalovinu, tople čajeve i tek upaljene sveće.
Leandra je stajala pored prozora. Imala je četrdeset godina, dugu plavu kosu koja joj je padala niz leđa i držanje nekoga ko je navikao da ljudi ćute kada ona govori.
Godinama je gradila reputaciju new-age terapeutkinje – žene koja kombinuje psihologiju, meditaciju i telesnu svest. Neki su je nazivali vidarkom. Neki manipulatorkom. A većina jednostavno – izuzetnom.
Vrata su se tiho otvorila. Ušao je njen novi klijent. Milan Petrović, pedeset pet godina, vlasnik građevinske kompanije iz Beograda. Visok, širokih ramena, pomalo umoran u očima.
Čovek koji je očigledno proveo život gradeći stvari od betona – ali nikada nije naučio kako da popravi ono što je lomljivo iznutra.
– Dobrodošli – rekla je Leandra tiho. Njegov pogled je na trenutak zastao na njoj, kao da pokušava da shvati zašto se oseća pomalo nesigurno u prostoriji gde bi trebalo da je on taj koji kontroliše situaciju.
– Prvi put sam na… ovakvom mestu – priznao je. – Leandra se blago nasmešila.
– To svi kažu. – Pokazala mu je ka širokom psihoterapijskom kauču obloženom kremastom kožom. – Ovde radimo drugačije nego u klasičnoj terapiji. Razgovor je samo jedan deo.
Milan je seo, pomalo ukočeno. Ruke su mu bile velike, snažne, ali sada su se nervozno preplitale.
– Rekli su mi da pomažete ljudima koji… – zastao je, tražeći reči – koji su izgubili kontakt sa sobom. – Leandra je sela u naslonjač naspram njega.
– Ne pomažem ja – rekla je mirno. – Ja samo pokazujem gde da tražite.
Napolju je vetar blago zaljuljao grane borova. Negde u daljini začulo se zvono sa recepcije wellness centra.
– Ispričajte mi – rekla je. – Milan je dugo ćutao. Onda je počeo da govori – prvo o poslu, o razvodu pre deset godina, o životu koji se pretvorio u niz obaveza i sastanaka.
Ali ispod toga, polako, počele su da izlaze dublje stvari: osećaj praznine, strah od bliskosti, neka stara povreda iz mladosti o kojoj nikada nije pričao. Leandra ga je slušala bez prekidanja. Ponekad bi samo klimnula glavom. Ponekad bi ga zamolila da zatvori oči i diše sporije.
– Vaše telo pamti stvari koje um pokušava da zaboravi – rekla je Leandra u jednom trenutku. Milan je otvorio oči.
– Zvuči kao nešto iz knjige za samopomoć. – Leandra se nasmejala.
– Možda. Ali to ne znači da nije istina.
Prostorija je bila topla. Sveće su bacale meko svetlo po zidovima. Milan je prvi put primetio koliko je Leandrin glas smirujući – gotovo hipnotički. Nije bio glasan, ali imao je neobičnu sigurnost.
– U vašem životu ima mnogo kontrole – rekla je posle nekog vremena. – Ali malo poverenja.
– Poverenja u šta?
– U ljude. U sebe. – On se nasmejao bez radosti. – Poverenje je luksuz. – Leandra je ustala i polako prišla prozoru.
– Ne – rekla je gledajući planinu. – Poverenje je rizik.
U prostoriji je nastala tišina. Milan je shvatio da je posmatra. Nije to bila samo njena lepota – iako je bila očigledna – već način na koji se kretala, mirno i samouvereno, kao da tačno zna gde se nalazi svaki deo prostora.
Kada se okrenula ka njemu, njen pogled bio je ozbiljan.
– Recite mi – rekla je. – Kada ste poslednji put nekome dozvolili da vas vidi onakvog kakav zaista jeste? – Pitanje ga je pogodilo snažnije nego što je očekivao. Prošlo je nekoliko sekundi pre nego što je odgovorio.
– Ne znam. – Leandra je klimnula.
– To je dobar početak.
Polako je sela bliže kauču.
– Ova terapija nije samo razgovor. Ona je proces vraćanja osećaja – poverenja, prisutnosti, topline.
Milan je osetio kako mu se ramena polako opuštaju. Kao da je prvi put posle mnogo vremena prestao da glumi verziju sebe koju svi očekuju.
– Zvuči jednostavno kada vi to kažete – rekao je.
– Nije jednostavno – odgovorila je Leandra. – Ali može biti lepo.
Njene reči su visile u vazduhu poput tihe muzike. Napolju je sumrak polako padao nad Kopaonikom, a svetla wellness centra počela su da se pale jedno po jedno.
– Sklopite oči i pomislite na ono što biželeli da vidite i osetite.
Milan je sklopio oči i zamislio svoj debeli, žilavi ud među njenim teškim sisama. A onda dodir, nepristojan, lagan, na njegovim testisima. Kad je otvorio oči video je Leandru, golu do pojasa, s njegovim udom u ruci.
Povlačila ga je gore dole i hipnotisala zelenim očima. Nekim čudom je Milan bio go, iako se nije sećao kako je došlo do toga.
Čitajući mu misli spustila je svoju platinastu glavu na njegov građevinarski direk i počela da se ritmički pomera gore-dole. Njen jezik je ludovao dok je mljackanje, pomešano sa indijskim ambijentalom, ispunilo teški vazduh njene ordinacije.
Leandra ga je tucala svojim ustima, bukvalno…
Iako je mogao da se pohvali pendrekom od 20 cm, Milan je bio nemoćan, iznenađen oralnim veštinama čarobnice. Brada joj je udarila u njegova jaja. Pogled se, nežan i provokativan, podigao prema njemu.
Malo ga je sisala, malo grickala, udarajući palamarom po nabreklim bradavicama.
– Ufff, kako si dobra!
– Neka isceljenje počne – reče Leandra ustajući a potom mu se nasadi na kurčinu u jednom naletu.
Jeknuo je, progutan njenom nežnicom, u vrelini ženskosti, ulipanih jaja pičanim sokovima a onda je stvarno počela da ga jebe, pomerajući se napred-nazad. Krenuo je šakama ka njenom dupetu.
– A-a. Pusti me da sve sama odradim.
Pičani mišići su mu stiskal palicu, uvrtala mu je bradavice, grickala vrat, mrsila kosu i jahala ga kao da je jedini na svetu i da sutra ne postoji.
Potom se prebacila u most, s rukama iza glave, izvijena u luk i opet su njena maca i kukovi bili gospodari a pelvis je nemilosrdno mešao, mleo karona dok nije potpuno izgubio osećaj.
Tresle su se teške sise, bele i kruškaste, mešala je kao trbušna plesačica, ječala kao devojka koja gubi nevinost. Ponekad bi se oslonila na jednu ruku a drugom protrljala pičkicu, obrijanu, ružičastu.
Zatim se vratila nazad, spustila duge prste na njegpova ramena i krenula divlje da ga jaše tako što bi se nasadila do jaja, izdigla do vrha i opet nazad. Rasturala ga je i on je znao da će svršiti u nju uskoro.
Kao da je tačno sve natempirala, skinula se s njega, pala na kolena povukla par puta ud i seme joj zasuo sise i anđeosko lice. Milanu puče pred očima, dok se grčio kao da ga je struja udarila.
Kad se probudio bio je u odeći a ona, kraj njegove glave, nasmešena.
– Večeras ćemo završiti ovde – rekla je posle nekog vremena. – Prvi susret je uvek samo upoznavanje.
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
