Hamid ne zaboravlja pičku moje žene
Registrovani korisnici ne vide reklame
Gledam sa ulaznih vrata za mužem koji odlazi ka automobilu parkiranom na ulici. Svaki njegov službeni put mi teško pada. Dođe mi da potrčim za njim, da ga zagrlim još jedan put i vratim u kuću. Ali naga sam. Skroz naga, stojim na vratima a napolju kiši. Hladno mi je, a mogao bi neko i videti me. Šta bi pomislio: jadna žena… poludela. Ali, Hamid mi je bio u mislima…
– Ceki! Pazi kako voziš! Kada se vraćaš?
– Ne plaši se… a kada ću doći, nisam siguran. Čujemo se! – to reče, mahnu mi rukom i zalupi vratima automobila koji se otkotrlja tiho niz ulicu, u kišu i maglu.
Ne verujem da vidi da mu šaljem poljupce. Šta mogu, osim da se vratim u topal krevet zgužvanih čaršava. Zgužvanih našom strašću i uflkanih Cekijevom supermom koja je obilno iscurela iz moje pičke dok sam ga zadržavala u zagrljaju.
Da. Nakon lepog i uzbudljivog letovanja, tokom koga smo bezbroj puta vodili ljubav Ceki i ja, podala sam se i jednom starcu na Ada Bojani, a na njegovu molbu i njegovom unuku Hadilu u Petrovcu.
Starcu se smilovao moj muž i žrtvovao mene, a ne mogu reći da i ja nisam uživala. A tom lukavom starcu nije bilo mrsko da nas moli da „uzmem nevinost” i njegovom 35-ogodišnjem unuku Hamidu. A taj Hamid to nije mogao to zaboraviti. Nakon sexa sa mnom zaboravio je mušku zadnjicu.
Negde desetak dana po povratku s letovanja, brzom poštom mi je prispela plastična koverta iz NP-a na čijoj je poleđini pisalo da je pošaljilac nekakva zlatara. U njoj sam našla pismo Hamidove zahvalnosti sa brojem njegovog telefona, i violet boje plišani, srcoliki kovčežić u kome je bio zaboden u sunđeru zlatan prsten sa prozirnim kamenom veličine zrna kafe.
Šta mi je preostalo nego da ga odložim u moj kovčežić sa ostalim nakitom? Pokazala sam mužu dar i pisamce, te je on nazvao Hamida i s njim razgovarao. To je bio naš prvi kontakt s njim po povratku s letovanja. Od tada je Hamid zvao svaki drugi-treći dan na muževljev telefon i s njim razgovarao o svemu i svačemu, pa i o meni.
No, ja se nisam upuštala u njihove razgovore. Tako sam i čula od muža da se Hamid vratio iz NP-a u Nemačku, da uspešno vodi svoju firmu. Može se reći da su njih dvojica postali prijatelji, ali ga je muž držao na distanci u tim razgovorima, plašeći se za svoju zadnjicu. Valjda nije mogao da poveruje da jedan Hamidov sex sa mnom može da ga odvојi od sklonosti muškom polu.
I baš sinoć su se čuli i dugo razgovarali o cenama vozila u Nemačkoj, i tokom razgovora muž mu je nagovestio da ujutro putuje službeno, da će ostati na putu 3-4 dana i čula sam kako mu je izdiktirao nekoliko cifara, a tek kasnije sam shvatila da je to broj mog telefona.
Samo što sam se zgrejala u izgužvanoj postelji, čitajući vesti na mobilnom telefonu, prosto me uplaši vibriranje mobilnog u ruci. Vidim poziv na Viberu a nema lika pozivnika niti mi je poznat broj.
Prihvatim poziv i kažem:
– Halo! – a nakon podužeg ćutanja začujem:
– Zana! Ti si?
– Jesam… ko je to?
– Hamid, Zana…
– Šta je Hamide?
– Ništa Zana… samo hoću da te čujem…
– Pa mogao si kada si razgovarao sa mužem. Otprilike si čekao da on ode na put pa da me čuješ – kažem mu pomalo zajedljivo.
– Tako je Zana… ne mogu pred njim da ti kažem to što želim. Iskren da budem, plašim se kako bi reagovao ka tebi… verovatno bi te ispitivao šta ti govorim ili bi mogao čuti…
– A šta to treba nas dvoje da krijemo od mog muža? Ja i on nemamo međusobno tajni.
– Znam Zana… ali mi je neprijatno da ti pred njim kažem koliko te želim…
– Pobogu Hamide! Pa toliko je devojaka, raspuštenica, udatih žena po Nemačkoj, a ti želiš mene.
Dok ovo izgovaram, glas mi podrhtava. Odjedanput sam osetila nekakvu slatku drhtavicu… uzbuđenost. „Pa mene žele… ” – ta misao mi pothrani ego, bi mi milo i popusti moja arogancija ako ju je i bilo tokom razgovora. I baš tada se ukaza lepuškasta muška glava na displeju telefona. Kosa mu vezana pozadi u dugi rep.
Hamid me ponovo želi…
– Uključi i ti sliku Zana.
– Zašto…?
– Hoću da te gledam.
Ove reči mi još više pothranjuju ego, a i erotski me stimulišu. Muškarac me želi gledati… lepa sam mu! Želi me! Uh… pa to saznanje uzbuđuje. Osetih kako mi srce brže zakuca.
Poželeh da saznam koliko me to Hamid želi… kako me želi? – pa mu rekoh:
– Hamide… sačekaj da uključim komp. On je kompatibilan sa telefonom pa time i Viber.
– Važi Zana… i ja ću.
I dok uključujem komp koji podižem s poda pored kreveta, na displeju telefona vidim kako lete stvari po velikoj sobi… plafon, pa pod. Čuje se nekakva škripa, a onda se displej telefona zacrni a iz njega čujem Hamida:
– Jesi li…
– Evo… samo da se podigne sistem. – I zaista zasvetle ekran mog kompa, kliknem na Viber ikonu i ugledah lik Hamidov.
– Nema te Zana… – sada čujem Hamidov glas iz kompa. – Aha… evo te! Kako si lepa… još si u krevetu… smem nešto da te pitam?
– Pitaj…
– Šta imaš na sebi ispod čaršafa…?
– Ništa… gola sam Hamide. Ja i muž spavamo bez ičega na sebi…
– Jojjj… mogu li da vidim…? Sve.
Tek na ove reči shvatim da mi je komp u krilu a ja uzdignuta po jastuku na uzglavlje kreveta i da sam u polusedećem položaju u kakvom mi je težak svileni pokrivač sklizao niz gornju polovinu tela i da mi je desna sisa sasvim ogoljena a leva samo do pazuha, pod kojim držim pokrivač, pokrivena i gola
– Pa ti mi vidiš sise! Šta ćeš više? – kažem a ne trudim se da pokrijem svoju golotinju.
– Pa ima te još… Zana…
Vidi ti Hamida. Osilio se. Celo telo bi da mi vidi. Pičku, i nju. Gledam Hamidovo lice sa izbečenim očima kroz stakla naočara. Prosto se uneo u komp. Sedi za radnim stolom na fotelji visokog naslona. Vrti se na njoj, a desna ruka mu laktom na stolu a šaka na tastaturi.
Levu podlakticu i šaku mu ne vidim, valjda su pod stolom, dok mu se nadlaktice pomera. Na sebi, gore, ima crnu majicu kratkih rukava, a dole ne mogu da vidim.
– A šta bi ti hteo još da vidiš? – pitam ga a i sama znam. – A šta ti to radiš rukom ispod stola?
– A šta ti misliš da radim… drkam Zana. Znaš li ti Zana da ja tebe sanjam skoro svake noći? Sanjam ti dugu kosu… kako je mrsim dok ti držim glavu s obe šake i dugo te ljubim. Sanjam ti sise… sise kako mi beže pod šakama.
I pičku ti sanjam… sanjam kako se jebemo i ti vrištiš poda mnom dok te punim spermom. A onda mi odedanput nestaneš i počnem sanjati nešto drugo… ko zna šta. Želim te Zana… želim da te opet jebem i da mi utrobom greješ kurac.
Ćutim. Zbunjena sam ovakvim izlivom iskrenosti, pa i nežnosti. Ne znam šta da mu kažem, a osećam kako mi struji krv kroz telo i počinje zujanje u ušima. Nekakav svrab mi zahvata međunožje i podno stomaka. Počinjem da se orošavam, naročito mi vlaži pičkica. Sise mi se zatežu jer bradavice počinju da raste… da krupnjaju i da se izdužuju.
Nesvesno sam uhvatila desnu među prste i štipkam je. Stisnem između palca i kažiprsta, pa je kotrljam među njima, a onda potegnem upolje te se cela sisa izduži i naglo otpustim da mi padne na grudi i tu se kratko njiše dok se ne umiri. Imam utisak da su nabrekle, kao kada rodilji nadođe mleko.
Golicanje podno stomaka smenjuju titraji trbušnih mišića, a dole, u međunožju osećam peckanje koje će preći u svrab. Sve ovo samo zbog Hamidove ispovesti o svojoj želji za mojim telom… želji da me jebe. A sada ja želim da mu napravim lepo i pravdam se: koja to žena ne želi kada joj mužjak saopšti takvu želju?
E, ima onih žena koje se odupiru sopstvenoj želji da zadovolje onoga ko njih želi ako im odgovara. Ali, njihova volja i vernost voljenom čoveku nadjačaju njihovu želju da tamo nekog čoveka zadovolje. I one su „poštene“, a ja – da li sam ja poštena ako noćas zadovoljim virtuelnog ljubavnika?
Ja ne varam svog muža! Ja ga volim i nikog drugog, a zašto onda ne bih tamo nekom učinila lepotu… zadovoljstvo. Uostalom i jesam letos, i to pred mužem. Pa hajde i sada.
Vođena ovakvim mislima prebacim komp iz krila na mali stočić i usmerim ga tako da me kamerica hvata a ja vidim dekstop. Levu ruku zavlačim pod pokrivač i prstima milujem pičkicu. A ona sva vlažna! Proplakala od nadolazećeg zadovoljstva i još više mi podstiče mozak da je odluka ispravna.
– Ustani… da vidim kako to radiš…
– Evo Zana… otkrij se…
I zaista, skoči Hamid na noge, uspravi se a u mene upre debeli kurac…
Uperi ga Hamid pravo u kamericu i meni u oči. Zato ne vidim koliko je dug, ali znam ja to od letos. Gledam ga onako silno nabreklog, isprepletanog krivudavim venama, sjajne glave na koju ne može da se navuče kožica. Nekako kriv nagore i u njegovu levu stranu.
Koliko je nabrekao, poskakuje mi pred očima.
– Otkrivaj je Zana… daj mi pičku! – kao u bunilu čujem Hamidov glas.
A kako da mu ispunim želju kada sam dva prsta zavukla u nju i palcem masiram klit? Kako prekinuti moju lepotu zarad njegove? Moram prestati da drkam pičku ako hoću da mu izađem u susret. I ne znam čime vođena, verovatno samopotvrđivanjem, cimnuh levom rukom uvis, podigoh pokrivač i odgurnuh ga sa sebe.
Osta pička prazna i lepljiva. Zasija se moje glatko, sjajno raspičje među raskrečenim nogama ispod drhtavog stomaka i uzburkanih grudi. I sekund-dva iza toga, šiknu debeo, težak krivudav mlaz ka meni i strovali se u srebrenastom mlazu po tastaturi i ekranu Hamidovog kompa, a odmah za njim izlete još moćniji… teži i masivniji mlaz koji leti ka dekstopu i, na moju žalost, pade i po kamerici.
Zamuti mi se slika na mom kompu te ne vidim ali čujem kako Hamid zavapi:
– Jooojj… Zana… vidiš koliko te želim. Čim ju je ugledao išpricao je sve iz mene a da ga nisam ni rukom takao. Vidiš li?
– Videla sam a sada ne vidim ništa jer je išpricao zvoju kamericu. Hajde… laku ti noć!
– Stani! Ne idi… obrisaću.
– Bilo ti je lepo… svršio si! – i zacrne se moj ekran. Odjednom sam razočarana kao da je Hamid nešto kriv.
– nastaviće se –
Z A N A
Registrovani korisnici ne vide reklame
