Matora ga je dobro primala u grlo
– Kako to lepo radiš… mora da ti je baš nedostajao… – rekla je matora riba kojoj je prokišnjavalo…
Ta rečenica joj je prekinula tok misli koji je uključivao kondor, bitumen, i još neki materijal na „k” kojim je trebalo da pokrije deo tavanice koja prokišnjava…
Matora riba se prenu, i u momentu shvati da: upravo puši kurac potpuno odsutna, uprkos odsutnosti, kanda to radi dobro, da li je to sada razlog da bude polaskana, ili sluđena?! Ako bi joj sada neko uslikao izraz lica, mogla bi da pobedi na nekom takmičenju za najsmešniju fotku godine, ali sva sreća što je mrak.
I nije bila sigurna da li joj je u tom momentu bilo više žao nje same, ili Tog Nekog Klinca. No, onda je matora riba otkrila da je još jedna srećna okolnost ipak to pušenje…
Sa kurcem u ustima bilo je nemoguće ispustiti onaj uzdah duboke saosećajnosti spram nemile ljudske egzistencije, a koji bi je odao. Pomisli još i kako je onaj tok misli o tavanici koja prokišnjava bio udobniji od ovog niza koji je, prenuta – započela, i kome je kraj, gvozdenom logikom, morao završiti u suzama.
– Uprkos kurcu u mojim ustima Miloše, cca 20 cm… bilo je sasvim izvesno da ću se rasplakati, ako ne nađem drugu temu za razmišljavanje.
Druga, tačnije, treća tema za razmišljavanje ( ili četvrta, peta… koja god!) uzmicala je pred Matorom Ribom brzinom pulsara (časna reč!) i ona odluči da pokuša da se koncentriše na trenutak, čime je njen unutrašnji monolog tekao na sledeći način:
– OK, pušim kurac od 20 cm, zar to nije strava?! Nije… Aj ne seri sada, ubijaš me! Jbt, prevelik je! Čak mi se upšte ne sviđa. Odbaciti prethodnu misao, nepristojna je u ovom objektivnom istorijskom trenutku, pušenje je ok, pušenje je ok, pušenje je ok, makar i 20 cm. Dosadna si. A recimo, Onaj Mladić? Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeee! Ako budeš mislila SADA na njega… Onaj Mladić… Odbaciti prethodnu misao, nepristojna je… Plače mi se… Jbt, neviđeno sereš, DA LI MORAŠ UVEK DA SEREŠ TOLIKO??? MORAM! ZNAŠ DA ONAJ MLADIĆ IMA… Odbaciti prethodnu misao…
Ovaj mali mora sada da svrši, inače ću suzama načinjeti potop veći od biblijskog… Ovaj klinac je fin, bre, koncentriši se… Onaj Mladić… Jedi govna! Ovaj kurac pušiš upravo zato da bi zaboravila Onog Mladića! Da. Da. Kako, bre, da to izvedem???”
… I tako, uprkos natčovečanskom naporu Matore Ribe da Onog Mladića skrajne iz toka oralnog seksa sa Tim Nekim Klincem (i zaludnom pokušaju da se vrati na misao o tavanu koji prokišnjava), Onaj Mladić je iskrsavao neumitno, kao i saobraćajna policija na magistralnim putevima…
… Svaki put verniji svom originalu, zaglušujući joj nozdrve mirisom, osećala je kako joj od toga otiče sluzokoža, otežava se disanje, razmiče skelet, kao da raste u njoj, očaravajući parazit kojeg će roditi samo ako umre.
– Dobro, ne baš tako dramatično… – rekla je Matora Riba i uputila jedan molećiv pogled Milošu. Ruku na srce, očajnički pogled.
Miloš je klimnuo glavom, sklopio oči, rekao:
– Voliš ga – i zaplakao umesto nje.