Golicanje u šumi
Registrovani korisnici ne vide reklame
Eve jedne lepe fantazije. Ono što me je ložilo oduvek je golicanje…
Idem sam u prirodu na kampovanje. Ostavljam auto na parkingu na obodu šume, i zalazim u šumu, gde mogu da se opustim, bez da me iko smara i uznemirava. Nosim ranac sa opremom za kampovanje koja uključuje šator i vreću za spavanje. Zalazim duboko u sumu i uživam u zvucima cvrkućućih ptičica i prelepoj prirodi.
Međutim nisam svestan činjenice da me neko u šumi špijunira iz grmlja i prati u stopu. U jednom momentu mi kamenčić upadne u patiku, pa moram da je izujem da bih izbacio kamenčić. Neko gleda taj prizor i naslađuje se svojim planovima za taban, trenutno skriven čarapom, koji je za trenutak izašao iz patike.
Kako dan odmiče, odlučujem da se ulogorim. Podižem šator, na brzaka nešto pojedem i onda savladan umorom odlučujem da legnem na spavanje. Izuvam patike i čarape i zavlačim se u šator i u vreću za spavanje. U roku od par minuta već čvrsto spavam.
Neko se prikrada šatoru nečujno i zavrće šatorsko krilo, da bi otrkrio dno vreće za spavanje. Polako otkopčava rajsferšlus na donjem kraju i zavrće vreću da bi otkrio par bosih tabana, okrenutih na gore (jer ja ležim na stomaku) koji ne slute šta ih čeka, sada kada je zaštita vreće uklonjena. Nekoliko trenutaka samo posmatra mekane ranjive mete, sa kojima će se uskoro ludo zabaviti.
Pruža kažiprst ka centru tabana i pravi prvi kontakt. Stopalo jedva primetno ustukne, ali posetiocu to ne promiče i zadovoljan je. Duga je noć pred njim, i biće ispunjena njegovom omiljenom zabavom, jer taban je očigledno sasvim dovoljno osetljiv. Počinje da blago češka taban, svega par milimetara napred, pa još toliko nazad, pa opet napred, i tako u krug, još uvek koristeći samo jedan prst. Kao da testira nivo golicljivosti, da bi izbegao da me probudi. Stopalo se pomalo mrdne, ali uglavnom stoički podnosi pažnju koja mu je posvećena. Onda nezvani gost dodaje još jedan prst, pa još jedan. Istražuje taban, od pete, do vrhvoa prstića i nazad, uzduž i popreko, pokušavajući da utvrdi najosetljivije tačke. Vrlo brzo skapira da su svod i centar tabana najpodložniji stimulaciji.
Druga ruka se polako pridružuje zabavi i napada drugi, to data zanemareni taban. Golicanje je još uvek veoma sporo, ali se istrajno ubrzava. Novi prsti se pridružuju i istražuju bore na tabanima koje su posebno osetljive. Nakon dugih minuta bockanja, zadirkivanja i istraživanja, najzad prelazi na pravo golicanje, pojačava pritisak i ubrzava češkanje. Stopala se češće pomeraju, ali se ne udaljuju daleko i ostaju lak plen strastvenog golicača. Zavlači svoje prste među moje nožne prste stimuliše osetljive tačke između i ispod njih, istražuje njihovu donju stranu, deo gde se sreću sa tabanima. Međutim uvek se vraća centrima tabana, njogovoj omiljenoj, a mojoj najosetljivijoj meti. Na momenat češka pete, ali one nisu dovoljno osetljive za njegov ukus, tako da se brzo vraća na osetljivije delove, što mi izaziva smeh u snu. Kako se nadraživanje slabih tačaka nastavlja, tih i blag smeh postaje skoro kontinualan.
Posle više od sat vremena neodoljive i nemilosrdne stimulacije, neumoljivo golicanje mojih tabana me najzad budi. Potpuno zbunjen neočekivanim osećajima koji stižu od stopala, nastavljam da se kikoćem, ali on ni ne primećuje suptilnu promenu u mom smehu i zaokupljen opčinjenim istraživanjem borića na delu tabana između svoda i prstića.
Pokušavam da kontrolišem smeh, plašeći se da će golicač nestati u noći ako eksplodiram u ludo cerekanje, koje je sve teže obuzdati…
Pogotovo kada mu prsti zađu u same centre tabana, a već u roku od 2-3 minuta trpljenja neodoljivog mučenja, postaje mi jasno da mu je to omiljena zona, na moju žalost (ili sreću?). Stiskam nožne prstiće u pokušaju da isteram prste golicača koji uporno zalazi među njih, ali to samo formira nove bore na samim tabanima, koje onda bivaju još intenzivnije i strastvenije napadnute i istražene. Kako minuti u šumi protiču, gubim borbu sa svojim plućima i intenzitet smeha se postepeno pojačava, uprkos svim mojim pokušajima da ga potisnem. Najzad gubim bitku i prepuštam se stihiji:
– HAHAHAHAHAHAHAHAHA.
Golicanje u šumi se nastavlja bez pauze, a onda čujem šapat:
– Pa ko se to meni probudio? Gili gili gili gili gili gili. – Ne mogu da procenim da li je u pitanju muškarac ili žena, ali u tom momentu mi to nije ni važno. Verbalno zadirkivanje bez trunke sumnje pojačava intenzitet osećaja na tabanima ili barem moj subjektivni doživljaj neodoljive stimulacije. Stopala, koja sam nekako uspevao da držim relativno mirnim, počinju da se bacakaju i da beže od nemilosrdnih prstiju.
Na momenat golicanje prestaje. Koristim priliku da udahnem što više vazduha. Pauza traje taman toliko da mi da nadu da je sesija u šumi gotova, ali pre nego stignem da pokušam da se iskobeljam iz vreće za spavanje osetim ruke na nožnim člancima. Kratkim i odlučnim potezom, stopala su prekrštena u člancima i onda pritisnuta tako da se dodiruju spoljnim ivicama a pritisak koji ih drži zajedno nije jak, ali je dovojljan da ne mogu da se odvoje jedno od drugoga. Dok poslednji tračak nade nestaje, čujem isti onaj šapat:
– No, no, nema bežanja, samoo gili gili gili gili. – Već sa prvim gili svih 10 prstiju se vraća u napad na moje tabane. Pošto ležim na stomaku, ne mogu da vidim šta se dešava, ali naslućujem da su mi stopala zarobljena između golicačevih nogu, što tabane čini stacionarnim metama, a njemu ostavlja ruke slobodnim da nastavi svoju sjajnu zabavu. Svodovi tabana su sada maksimalno izloženi i bivaju prva meta, ali vrlo brzo se prsti šire na sve strane. Nastavljam da se smejem, ali stopala ne mogu da se pomeraju skoro uopšte, što ih čini još golicljivijim, ili se bar meni tako čini. Svako malo iza sebe čujem:
– Gili gili gili gili – i u tim trenucima češkanje postaje malo nepodnošljivije, a moj smeh malo jači.
Nakon nekog vremena, polako gubim snagu, intenzitet golicanja se ne smanjuje, ali moj smeh se stišava a svi pokušaji da izmakenm tabane, barem za milimetar, polako prestaju. U nekom momentu golicač se najzad smiluje i golicanje se usporava, da bi se uskoro pretvorilo u vrlo blago zadirkivanje tabana po jednim prstom, a onda i to prestaje.
Sada već dobro poznati šapat mi se zahvaljuje na divnom provodu i iznosi nadu da ćemo se sutra uveče ponovo ludo provesti, a ja padam u blaženi san.
Ujutru se budim i za momenat nisam siguran da li sam sve što je bilo u šumi sanjao ili se stvarno desilo, ali iscrpeljnost koju osećam i činjenica da mi je donji kraj vreće za spavanje otvoren i da bose noge vire napolje otklanjaju svaku dilemu. Ustajem i pakujem kamp u ranac i krećem. Ali kuda da idem? Da prijavim nekome šta mi se desilo? Ne bi mi niko verovao. Sa druge strane, vikend je, imam ceo dan i celu noć pre nego što se budem morao vratiti ustaljenoj svakodnevici. Odlučujem da produžim dublje u šumu, manje su šanse da naredne noći nepozvane uši čuju smeh i pokvare zabavu koja me sigurno čeka u šumi.
Registrovani korisnici ne vide reklame
Kako ja obožavam golicanje mmm fenomenalna priča. Odakle si druže?