Kako Đurica Stankov već 18 godina živi sa HIV-om?

Đurica Stankov ima 46 godina i već 18 godina živi sa saznanjem da je HIV pozitivan. U Srbiji je oko 3.000 ljudi HIV pozitivno, a prvi slučaj zabeležen je 1985. godine u Beogradu.

Predstavnik Saveza udruženja pacijenata Srbije, aktivista u oblasti prevencije HIV-a i AIDS-a i podrške ljudima koji žive sa ovim oboljenjem, Đurica Stankov ima 46 godina i već 18 godina živi sa saznanjem da je HIV pozitivan.

– Danas i nekada život sa HIV-om u Srbiji se znatno razlikuje u smislu, najpre konačno imamo najsavremeniju terapiju, konačno smo rame uz rame sa Evropom i svetom. Terapija daje odlične rezultate, takve rezultate da je Svetska zdravstvena organizacija pre 3 godine pokrenula globalnu kampanju U=U, odnosno ako je nemerljivo onda je i zazarazno, što znači da osoba koja zna da je HIV pozitivna uzima redovno terapiju, njen PCR, odnosno broj virusa u krvi je nemerljiv i ta osoba ne može ni na koji način, pa ni ako ima nezaštićenin seksualni odnos da prenese HIV. Zato sada imamo situaciju da roditelji ne moraju da brinu o svom potomstvu, više ne žive u strahu da li će majka preneti virus na svoje dete, zahvaljujući savremenoj terapiji. Svi ti neki osnovni životni problemi su rešeni, koliko mogu biti. Ljudi iz evropskih zemalja mogu da žive do 50 godina, a za naše podnevlje do tridesetak godina bez ikakvih zdravstvenih tegoba. Uskoro punim 18 godina života sa HIV-om i za sada nisam imao nikakvih tegoba, čak ni poput gripa – počinje priču Đurica za Espreso portal.

Posao porno glumca nosio je određene rizike. Kako ste saznali da ste HIV pozitivni?

– Imao sam buran seksualni život, ludi mladalački život. Posao kojim sam se bavio zahtevao je da se redovno testiram. Osećao sam se sigurnim znajući da je osoba takođe uradila test i da smo zdravi, jedino što nisam znao i uglavnom mladi ne znaju jeste taj medicinski nazvan period prozora, odnosno period inkubacije. Testovima kojima sam se ja tada testirao bilo je potrebno 6 meseci da otkriju HIV infekciju. Mladi greše, imaju nezaštićen seksualni odnos i posle par dana idu da se testiraju, ali tada rezultati budu negativni, međutim to nije realan rezulatat. Danas sa ovim modernim testovima treba da se čeka oko mesec dana, veoma je bitno da mladi budu upućeni da i da se razvija svest o tome kako se zaštititi, kondom uvek, ne verovati nikome, nastavlja Stankov.

Da li ste imali neke simptome?

– Nikakve simptome, ništa se nije promenilo. Da nisam imao to rutinsko testiranje ne bih ni znao. Kod određenog broja ljudi se desi nešto što izgleda poput blagog gripa, obzirom da smo mi takvog mentaliteta, kad se nešto tako desi onda se sami lečimo i to tako prođe. Kod većine nema nikakvih simptoma, ili se jave u već poodmakloj fazi infekcije kada je imunitet već oslabljen.

Da li se kod Vas razvio AIDS? Ukoliko nije, šta je pomoglo u tome?

– Ne. Ja sam jedan od retkih koji je svoj HIV status otkrio baš u periodu prozora. Moj prvi rezultat je bio negativan, ali su u laboratorijskom okruženju videli da postoji neka sumnja pa sam nakon 2 meseca ponovio testiranje i tada je rezultat bio negativan, ali sa blagom aktivnošću. Tek kada sam nakon 6 meseci ponovio test, dobio sam pozitivan rezultat.

Koliko je to uticalo na Vaš privatni i poslovni život?

– Totalno je uticalo. Napustio sam posao kojim sa se bavim. Zahvaljujući terapiji mogao sam da nastavim da se bavim tim poslom, sa zaštitom, naravno. Međutim, ja sam želeo da izađem iz svega toga. Na privatnom nivou, jedan od težih perioda mi je bio tih 6 meseci iščekivanja, kada sam konačno dobio rezultat kao da mi je pao teret s grudi. A najteži je pak bio onaj kada sam dobio prvu terapiju jer mi je majka jako mlada preminula od dijabetesa, sama sebi je davala terapiju u vidu injekcija i to me je dosta podsećalo da njenu svakodnevnicu. Dodatno mi je ulilo strah i to nije strah da ću postati ružan već jeza od od činjenice da počinješ nešto i da će to trajati čitavog života.

Koliko su osobe zaražene virusom HIV iskrene?

– Nisu iskrene. Posebno u okruženju HIV pozitivnih vlada velika stigma i diskriminacija. Ja sam uvek govorio i sada ponavljam, prvi mi u našoj zajednici treba da iskorenimo da bismo mogli kvalitetno da radimo na podizanju svesti opšte javnosti. Kada kažem iskreno da sam se bavio pornografijom, mnogi će ljudi to osuditi. HIV infekcija može da se desi svakome.

Kako Đurica Stankov već 18 godina živi sa HIV-om?

Koliko terapija postoji danas?

– Postoji dosta različitih vrsta lekova. Svaka osoba dobija različitu terapiju u zavisnosti od faze bolesti. Rade se posebni testovi, samo za HIV koji mere jačinu imuniteta koji mere kopiju virusa u krvi. Ako osoba redovno uzima terapiju, onako kako je prepisano, ako vodi normalan život, PCR te osobe će biti nula. Ako je osoba nula onda ne može da prenese virus ni u kom slučaju, pa čak i da ima nezaštićen seksualni odnos. Mnogo je teško promeniti svest zbog predrasuda, stereotipa oko HIV-a, zato je važno da stalno pričamo o ovom virusu i edukujemo mlade, zaključio je Đurica Stankov.

Izvor: Espreso

Ocenite članak jer mi cenimo vaše mišljenje:
[Prosečna ocena: 5 / Ukupno glasova: 1]



Preporučeni tekstovi:
Želiš da nam pošalješ snimke ili fotke neke poznate ličnosti? Klikni ovde ili se javi na mejl office@tomiradi.com
Zaprati ovu diskusiju
Obavesti me o

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments