Virtuelni seks, pandemija i naša potreba za dodirom
Registrovani korisnici ne vide reklame
Tokom trećeg meseca karantina u Velikoj Britaniji, dvadesetšestogodišnja studentkinja Ema prijavila se za Zum sastanak sa ljudima koje je pre toga upoznala samo onlajn. Sastanak je organizovala kompanija Kiling Kitens (Killing Kittens), koja je pre pandemije korona virusa organizovala seks žurke sa naglaskom na osnaživanje žena.
– Virtuelna kućna žurka – je počela igrama za ispijanje alkohola. Ova žurka nije bila nalik nijednoj kojoj je Ema dotad prisustvovala. – Igrali smo „Istinu ili izazov” – objašnjava Ema – i organizatori su postavljali pitanja poput „Koje poznate ličnosti biste voleli da vidite na ovoj žurki?” Okupljeni su pričali o njihovim fantazijama i željama – što je sve vodilo kao opuštenijem delu večeri, kada su neki od učesnika „skinuli odeću” – kaže Ema. – Bilo je baš dobro, baš seksi interakcija sa drugim ljudima.
Bio je to tip konekcije za kakvim je Ema žudela. Izgubila je posao u martu, a njena cimerka je karantin provodila sa porodicom, tako da je Ema, većinu vremena, bila potpuno sama.
– Bilo je trenutaka kada sam se osetila jako usamljeno – kaže Ema. Iako je prisustvovala seks žurkama u prošlosti, Ema se pridružila kompaniji Kiling Kitens tek u novembru 2019. – Bojala sam se da se u potpunosti prepustim – kaže ona, a kada je počela pandemija, plašila se da je propustila priliku. Međutim, ubrzo se priključila jednoj čet grupi samaca i počela da stvara bliska prijateljstva, koja su joj pomogla da se opusti dovoljno da proba virtuelne žurke.
Tokom pandemije, društvena izolacija takođe podrazumeva i seksualnu izolaciju, kako za samce, tako i za parove koji žele da istražuju fizičku intimnost. Dok onlajn rekreiranje taktilnog iskustva seksa nije baš neposredno, virtuelni doživljaji – od radionica za seksi razgovor na Zumu, pa do žurki poput one kakvoj je Ema prisustvovala – pomogli su u ispunjavanju praznine u intimnosti koju su mnogi osetili. Barem do određene mere.
Za učesnike i organizatore, onlajn seks susreti mogu da „oponašaju” iskustva sa pravim osobama i dovedu do preko potrebnog psihološkog olakšanja, ali ne postoji direktna zamena za fizički kontakt. Ipak, pored toga što predstavljaju zamenu za seks tokom pandemije, ova virtuelna iskustva nam takođe ukazuju na ono što je važno kada je reč o intimnosti – kako dok smo u izolaciji, tako i kada jednom ponovo budemo mogli da dodirnemo druge.
Otkrivanje digitalne intimnosti
Kako pandemija traje već skoro godinu dana, mnogi su našli način da dejtuju i stvaraju veze onlajn. Dejting aplikacije poput Bambla sada omogućuju korisnicima da izaberu opcije poput „samo virtuelno” ili „socijalna distanca”. Prema rečima predstavnika Bambla, broj video poziva u okviru aplikacije porastao je za 42 odsto u maju 2020. godine, u poređenju sa martom iste godine, pre početka karantina. Ali rekreiranje prvog sastanka putem video četa je lako u poređenju sa imitiranjem seksualnog iskustva na internetu. Ključni elementi – fizički kontakt, pre svega – nemaju direktnu zamenu u onlajn svetu.
Bez obzira na poteškoće, ljudi uspevaju da budu virtuelno intimni. Kompanija Bejzik je u oktobru objavila istraživanje u kojem je učestvovalo 2.000 ljudi u Americi mlađih od 35 godina, koji su tom trenutku nisu bili u partnerskim odnosima. Rezultati istraživanja pokazuju da je 58 odsto ispitanika upražnjavalo virtuelni seks tokom pandemije. Među onima koji su se prepustili virtuelnom seks iskustvu, 77 odsto tvrdi da je to uradilo sa nekim s kim prethodno uživo nisu imali seks. U istraživanju kompanije Bambl učestvovalo je 5.000 samaca u Britaniji, a 32 odsto njih je izjavilo da je „digitalna intimnost” bila važan aspekt veze „dok je trajao karantin, ali i kada su mere ukinute”.
Za Emu i ostale koji su se okušali u onlajn seksu tokom protekle godine, virtuelne seks žurki, edukativne radionice na Zumu, seks igračaka koje se kontrolišu na daljin pokazale su se kao seksualno ispunjavajuće, ali i kao protivotrov za nedostatak fizičke intimnosti.
– Postoji veliko seksualno zadovoljstvo u tome da posmatrate nekog i da vas neko posmatra – kaže Ema koja sebe opisuje kao „egzibicionistkinju”. Takođe, gledanje pravih parova kako imaju seks se razlikuje od gledanja pornografije. To je lično – kao i veze koje je Ema ostvarila u ovim zajednicama. Ostali singl učesnici i ona su razvili „čvrstu povezanost” tvrdi Ema – „zato što smo svi doživeli ovo iskustvo na veoma sličan način.
Dejvid je vlasnik kluba za odrasle L Buduar u Londonu. Kada je u oktobru počeo sa organizovanjem virtuelnih seks žurki, zajedno sa ostalim Londonskim klubovima poput Ljubičaste Mambe, primetio je da se novi članovi ponašaju onako kako bi se ponašali i u fizičkom prostoru. Umesto da stoje u uglu prostorije, oni isprva imaju poteškoća da se upuste u virtuelni razgovor sa ostalima, ali „zaista ste mogli da osetite toplinu tokom čitave večeri” – kaže Dejvid.
Baš kao što je to slučaj sa Kiling Kitens, i ovi događaji počnu laganim probijanjem leda i nastupima (egzotičnih plesača, na primer), koji pomažu ljudima da se opuste. Žurke se dalje nastavljaju jako slično kao što bi to bilo u realnom životu.
– To tehnologija interpretira stvaran život – dodaje Dejvid.
Osećaj sigurnosti
Onlajn priroda ovih događaja takođe je doprinela šarenolikoj demografiji učesnika, tako oni dolaze iz drugih mesta, različitih su godina i imaju različita iskustva. Ljudi prisustvuju događajima Buduara i Ljubičaste Mambe iz Izraela, Južne Koreje, Australije i Amerike. Žurka koja počinje u subotu uveče po Britanskom vremenu, može da pređe u veče na Istočnoj obali u Americi ili širom Amerike.
Sejl je primetila da virtuelni događaji privlače mlađe učesnike – ne zato što oni više vremena provode onlajn i „tako komuniciraju”, kaže ona, već zato što onlajn događaji uklanjaju finansijske prepreke koje se javljaju kod pravih žurki. Onlajn Kiling Kitens žurke koštaju 27 dolara, dok prave koštaju čak 480 dolara. Emi, koja ne živi u velikom gradu, dopada se to što ne mora da troši novac na putovanje do Londona kako bi prisustvovala nekom događaju, što uključuje troškove smeštaja, obroka i nove odeće.
– Za jednu studentkinju, ovo je baš dobro – kaže ona. Virtuelne žurke Ljubičaste Mambe i Buduara subotom okupljaju oko 150 učesnika. Polovina njih je tu prvi put. Sejle sličan odnos vidi i na događajima koje organizuje Kiling Kitens:
– Veliki broj učesnika su zapravo novi ljudi koji nikada ranije ne bi pomislili da prisustvuju seks žurki – kaže Sajle. Postoji taj „osećaj sigurnosti” kada se uključujete putem video poziva, dodaje ona: – Možete da ugasite ekran u bilo kom trenutku.
Upravo to je ohrabrilo britanski par, 31-godišnjeg Meta i 29-godišnju Emili, da odu na njihovu prvu seks žurku tokom pandemije, koju su Buduar i Ljubičaste Mambe organizovali onlajn.
– U vašoj kući ste – kaže Met. – Tu leži sigurnost. Iako bi otišli i na pravi događaj u nekom trenutku, „trebalo bi nam mnogo više vremena” – kaže Emili.
Zasad, onlajn događaji su im omogućili da istražuju seksualnost i vezu. Svačiji „različiti stilovi” isplivaju, kaže Met, što stvara novo iskustvo sa drugim parom – ono koje nisu znali da žele da dožive pre nego što je nastala pandemija. Posle toga su promenili mišljenje.
Virtuelna iskustva su takođe pomogla Metu i Emili da pričaju o njihovim pobudama. Zbog toga što su morali da komuniciraju sa ostalima na daljinu, saznali su pojedine termine koji opisuju njihove želje. Ovo se poklapa sa pojavom koju je proučavala seksološkinja Megan Stabs iz Mičigena.
– Vidim da se otvara više kanala komunikacije. Ljudi više pričaju i preciznije iskazuju njihove potrebe – kaže Stabs. Distanca to izuskuje. Kada niste u istoj prostoriji kao vaš seksualni partner, ne možete baš da se oslonite na govor tela i suptilne signale. Ali, kako ona dodaje: – Samo zato što ste fizički udaljeni ne znači da je aktivnost koju upražnjavate… nekako manja samo zato što se ne dešava uživo.
Lišavanje dodira
Stručnjaci i ljudi koji upražnjavaju virtuelni seks su ipak saglasni da ništa ne može da zameni fizički dodir. Kao što Sajl kaže „Ne možete da rekreirate orgiju onlajn”. Razlozi za to su, takođe, i ćelijski procesi koji se odvijaju kada osoba oseti dodir.
Tifani Fild, direktorka Instituta za istraživanje dodira na Milerovoj školi medicine Univerziteta u Majamiju, objašnjava da „umereni pritisak dodira – stimuliše receptore za pritisak pod kožom.
– To izaziva lančanu reakciju – kaže ona, koja usporava nervni sistem. – Puls se usporava, krvni pritisak, a moždani talasi se kreću u tzv. teta smeru, prelazi se u stanje opuštanja. Nivo kortizola, hormon stresa koji ubija imunske ćelije, takođe opada kada nas neko dodirne, dok broj prirodnih ćelija ubica (koje uništavaju bakterije i virusne ćelije) raste, navodi se u istraživanju koje je Fild radila, u kom posebno proučava terapiju masažom. – Ironično je to što u ovo doba, kada smo lišeni dodira, nemamo zaštitu prirodnih ćelija ubica koje uništavaju virusne ćelije – kaže ona. Na osnovu njenog istraživanja o „dodiru umerenog pritiska” Fild kaže da ljudi koji žive sami i dalje mogu da izbegnu nedostatak dodira ukoliko se „samododiruju”. To uključuje čak i proste aktivnosti poput istezanja ili hodanja, koji stimulišu receptore na našim stopalima. Upražnjavanje virtuelnog seksa takođe spada u tu kategoriju, ukoliko su učesnici voljni da se aktiviraju.
Veća zahvalnost
Organizatori ovih onlajn seksualnih iskustava, baš kao i učesnici, kažu da će nastaviti sa virtuelnom praksom čak i kada kretanje i mešanje s ljudima ponovo bude bezbedno. Digitalna intimnost nudi ljudima nešto jedinstveno – mogućnost da ostanu kod kuće, ali da budu uključeni u aktivnost koja ih ispunjava, sa ljudima iz različitih krajeva sveta, sve to uz minimalni ili nikakav trošak. Događaji u stvarnom svetu će, verovatno, procvetati.
– Hiljade godina istorije i svedočenja o tome šta se dešava nakon pandemija i ratova govori nam da će ljudi početi da imaju seks – kaže Sejl. – To će se desiti. Pandemija će možda imati i drugi efekat – možda će nas naterati da shvatimo koliko smo, za početak, bili lišeni dodira.
Pre pandemije korona virusa, Fild je sa kolegama radila istraživanje tokom kog su posmatrali koliko se ljudi dodiruju na gejtovima za odlazak na aerodromu. Prema podacima do kojih je došla Fild, ljudi su se dodirivali samo četiri odsto vremena. Šezdeset i osam odsto vremena su provodili na telefonu. Onlajn platforme i društvene mreže su nas razdvajale pre pandemije. Sada pomažu ljudima da budu zajedno.
– Mislim da je ono što je kovid uradio jeste da je pogoršao odsustvo dodira – kaže Fild. – Možda ljudi počinju da shvataju da im nedostaju dodiri koje su imali.
Prezimena Eme, Dejvida, Meta i Emili nisu otkrivena kako bi se sačuvala privatnost.
Izvor: BBC
Registrovani korisnici ne vide reklame
