Nastavak priče: Upoznavanje preko neta i ja u njegovim kolima

U Detroitu, za razliku od Aljaske, me je dočekalo lepo vreme. Daleko od toga da je bilo toplo, ali je bilo prijatno hladno i, što je najvažnije, suvo. Iznajmio sam sobu u hotelu i rešio da provedem tu dan-dva dok ne odlučim šta ću dalje. Tri solucije su mi se vrtele po glavi. Prva, da provedem nekih desetak dana u Americi u provodu i putovanju, pa da se vratim kući. Druga, da pokušam da nađem neki posao, jer sam još uvek imao njihovu radnu vizu. Treća, da se spakujem i idem kući, pa onda da vidim šta ću dalje. Ipak sam odlučio da iznajmim sobu, makar na dan-dva i razmislim za koju ću soluciju da se odlučim. Smestio sam se u sobi hotela i odmah izašao malo na vazduh.

Lomio sam se tako između te tri ideje i naleteo na jedan kafić koji mi je delovao OK. Ušao sam unutra, seo za sto i naručio kafu i pivo. Verovatno misleći da sam Amerikanac, konobar mi uz piće donese i dnevne novine. Novine me nisu nešto interesovale, ali ja uzeh da ih prelistavam uz kaficu i cigaretu. Čitao sam naslove i gledao slike, sve u svemu same gluposti koje me nisu interesovale. Pažnju mi privuče jedan naslov pred kraj novina – ”Lottery”. Setio sam se odmah loza koji sam kupio od onog klinca na aerodromu u Enkoridžu. Pola strane je bilo ispisano nekim brojevima tako da sam se malo teže snalazio. Čitao sam tako brojeve i brkao po džepovima da pronadjem loz. Nisam se nadao nešto posebno, naročito jer je pisalo da u ovom kolu premija nije izvučena, a i iz razloga što sam do sada u životu imao dovoljno sreće. Čovek ne treba da preteruje u životu izazivajući svoju sreću. Ah, evo ga… – pomislih kada sam našao loz u džepu na nogavici pantalona sa strane. U džepu u kom obično držim cigarete. Stavio sam loz na novine i počeo da upoređujem brojeve. Našao sam svoj serijski broj. Dobitak. Jedino što nije pisalo koliko. Dobio sam neke pare, a ne znam kolike.

Popio sam piće i izleteo iz kafića. Zaustavio sam prvi taxi i rekao vozaču da me vozi do prve ispostave za lutriju. Rešio sam da vidim, makar me taxi koštao skuplje od dobitka na lozu. Crnja mi se nasmeja i reče da ima jedna tu odmah iza ćoška na tridesetak metara. Ja mu dadoh bakšiš i izađoh iz auta. Zaista. Ušao sam unutra i prišao šalteru. Pružio sam listić službenici, koja pogleda u kompjuter, nešto zapisa i upita me sa osmehom na licu:

– Kako želite da vas isplatimo gospodine, keš ili na račun?
– Ne znam ni kolika je suma u pitanju…

Kad mi je rekla, zavrtelo mi se u glavi. Ne, nisam postao milioner, ali je suma bila tolika da sam godinu dana mogao bez problema da živim u Americi. Sada sam već znao za koju ću soluciju da se odlučim. Ostaću u Amirici i putovati, provoditi se i spičkati sve pare, jer su mi pale sa neba.

Brzo smo završili formalnosti i ja izađoh na ulicu bogatiji za dobru sumu novca na mom računu. Sada mi je ideja bila da unajmim neki motor i krenem u avanturu. Recepcioner hotela mi dade adresu gde mogu da iznajmim motor i od tog trenutka je krenula moja avantura po Americi, koju ću pamtiti dok sam živ.

Posle ručka sam krenuo da iznajmim motor. Taxi me je ostavio u nekom kvartu gde sam bio okružen velikim hangarima. Bilo je tu svega što vam treba, a da ide na točkove. Tu su bile radionice za opravku motora, kola, kamiona, autobusa, sve što možete da zamislite. Čak su bile i radionice koje su pravile neka svoja vozila, ili prepravljala vaša vozila u neki kič koji se meni uopšte nije dopadao. Isto tako bilo je i puno placeva koja su prodavala polovna vozila. Cena je bila jako pristupačna da sam se u jednom trenutku predomišljao da kupim sebi jedan umesto da unajmim motor.

Nastavio sam tako dalje ulicom između hangara, koji su verovatno bili ostatak neke nekada moćne fabrike, koja se zatvorila i sada se koristi u druge svrhe. Naišao sam prvo na rent-a-car agencije i znao sam da sam blizu. Ušao sam u prvu da pitam da li pored vozila iznajmljuju motore. Službenik mi reče da oni to ne rade, već da produžim stotinak metara dalje. Na izlasku mi dade savet, da mi je pametnije da kupim polovni motor, jer će me najam koštati skoro isto, a na kraju će mi ostati motor. Malo mi je to bilo nestvarno i primih tu informaciju sa rezervom.

Došao sam do hangara za motore. Ljudi, pa tu je bilo svega i svačega. Popravka, iznajmljivanje, prodaja, kupovina, delovi, jednom rečju sve za motore. Čak je radio i jedan kafić ispred koga je bilo na stotine motora.

Bajkerski kafić. Uleteo sam unutra.

Bila je gužva i ja stadoh za šank i naručih pivo.

– Interesuje me najam ili da kupim polovni motor – rekoh šankeru dok mi je točio pivo.
– Šta te tačno interesuje? – obrati mi se jedan bradati bajker koji je do tada igrao bilijar i priđe mi sa štapom za bilijar.
– Ništa određeno, šta nudiš? – upitah.
– Na koliko dugo ti treba motor?
– Ne znam. Mesec-dva… – Tada nasta gromoglasan smeh u kafani. Svi su se smejali i gledali u mene.
– Čoveče, pa ti nisi odavde…
– Ne.
– Za te pare koje ćeš dati da unajmiš motor na to vreme, možeš kupiti sasvim dobar polovni motor.
– Kako da znam da me nećeš prevariti?
– Dođi ovamo – reče on, ostavi štap za bilijar na šank i krenu napolje. – Izašli smo napolje i bradonja stade pored jednog motora. – Evo, o ovom lepotanu govorim. Ako se razumeš, evo ti ključevi, sedi provozaj i odluči. Ja te čekam unutra. – reče on i okrete se nazad u kafanu.

Bio je to jedan stari dobri Harley. Prvo sam ga malo pregledao pa upalio da provozam. Odmah mi je bilo jasno da je to dobar i održavan motor. Vratio sam se u kafanu. Bradonja me je čekao za šankom. Kad me vide sa osmehom reče:
– Prijatelju, ili daj ključeve od motora ili keš, a pivo ćeš svakako platiti.
– Piće za sve – viknuh ja i tu nastadoše ovacije na moj račun.

Sa bradonjom sam brzo odradio posao, a kad sam im rekao svoju nameru, mnogi od njih su mi dali razno razne savete. Saveti su bili tipa kuda da vozim, koja policija pravi sranja, na šta da obratim pažnju i tako to.

To mesto mi je tako prijalo da sam rešio da i sutra svratim. Ovoga puta sam došao na svom motoru. Ušao sam unutra i svi su me pozdravili. Već su me smatrali nekako za svog. Čim sam seo za šank, dođoše nekoliko piva koje su častili neki momci od sinoć. Zezao sam se ceo dan tu sa njima. Pili smo, igrali bilijar i jednostavno se lepo provodili. Predveče sam hteo da krenem i upitah šankera gde je WC da se ispraznim pre nego što krenem.

– Izađi iz kafane pa iza hangara gde god se snađeš – reče mi on sa osmehom.

Izašao sam na sveš vazduh i krenuo iza ćoška hangara. Međutim, mesto je bilo osvetljeno i bilo je tu dosta ljudi i parkiranih vozila, te ja krenuh ka kraju dugačkog hangara. Stigao sam do kraja i zavrnuo za ugao. Taman kada sam hteo da izvadim macana, pažnju mi privuče poluotvorena velika vrata hangara i veoma jako svetlo koje je dopiralo iznutra. Ispišao sam se, otresao macana i prišao vratima da vidim šta to tako sija.

– Izvolite – reče mi neki tip koji je nosio neku svesku u rukama i prolazio tuda. Unutra se ništa nije videlo jer je sve bilo ograđeno nekim zidovima od panela.
– Ništa, hteo sam samo da vidim… – rekoh ja.
– Ako ste za sex, uđite – reče on.

Da li sam ja to dobro čuo ili je on rekao „sex”??

– Kako? – upitah.
– Ako ste za snimanje i sex, rekoh, uđite. – ponovi on.

Reč „sex” oduvek je kao droga delovala na mene i ja zakoračih unutra. Tek kada sam zašao iza paravana shvatih o čemu se radi. Ogromna prostorija je bila puna reflektora, kamera i mikrofona. Na ogromnom krevetu su se dve gole lezbače privatale i igrale ogromnim dildoima. Oko njih, iza kamera je bilo bar pedesetak ljudi. To su bili snimatelji, tonci i ostali radnici koji su radili svoj posao, a nekoliko golih su pretpostavljam bili glumci koji su čekali svoj red za snimanje. Osetih kako me neko hvata za ruku otpozadi i ja se okrenuh. Iza mene je stajala zgodna plavuša sa nekim papirima u rukama i pokazala mi da pođem za njom. Pratio sam njeno prelepo vrckavo dupence i mi ubrzo uđosmo u neku priručnu kancelariju. Ona sede i pokaza mi na stolicu preko puta nje. Seo sam.

– Recite mi da li ste ovde zbog snimanja?
– U stvari nisam, slučajno sam nabasao na Vas, ali me interesuje šta nudite. – Tada sam shvatio da je to bila neka nazovi „kompanija” koja je pravila „vrhunske porno filmove” i koja je imala stalno otvoren konkurs za glumce i glumice. Naravno, plaćali su na sat.
– Da li Vas interesuje? – upita me plavuša.
– Da.
– Kakav sex upražnjavate, znate od toga i zavisi koliko ćete biti plaćeni po satu.
– Sve – rekoh ja pun samopouzdanja – a šta se najviše plaća?
– Hm… najviše… – malo će ona zamišljeno odmeravajući me pogledom – kako stojite sa gay sexom?
– Odlično. Šta nudite?
– Ima jedan posao jako dobro plaćen, ali…
– Ali?
– Ima dve stvari. U pitanju je naš glavni glumac, zvezda. Treba mu partner za sex koji je pasivan. Ne možemo nikoga da nađemo jer je on jako obdaren, ako znate šta mislim – reče ona i pokaza rukama na stolu, što je meni delovalo nestvarno. Takav kurac ne postoji – pomislih.
– Dobro, a u čemu je štos?
– Vidite, za snimanje sa njim se javljaju mnogi i kada ga vide ili probaju uplaše se i odustanu. Njega je to već počelo da nervira, kao i snimateljsku ekipu i on je u dogovoru sa rediteljem postavio uslov, za koji Vi ne verujem da ga možete ispuniti.
– Koji?
– Jedan sat snimanja i sexa sa njim se plaća hiljadu dolara, ali ako odustanete i minut pre tog jednog sata, odnosno dok ne svrši, nećete biti isplaćeni.

Malo sam se zamislio i samouvereno pomislio – pa nema tog kurca koji neću izdržati u dupetu sat vremena.

– Slažem se – rekoh i ona mi odmah poturi neke papire da potpišem.

Ubrzo sam bio go na velikom krevetu, obasjan jakim reflektorima koji su još više zagrevali atmosferu. Oko mene, iza kamera je bilo puno ljudi. Brzo se je proneo glas da se pojavio neki tip koji će izaći na megdan Aldemaru, kako se je zvao njihov glavni glumac. Tada mi priđe jedan dosta zgodan i jako obdaren tip. Imao je ogromnu kurčinu.

– Ja sam tu da te pripremim i ovo se neće snimati – reče on. Ako će on da me priprema sa ovom kurčinom, koliki je tek Aldemarov – pomislih i namestih se četvoronoške. Jebeš pare, makar ću se dobro pojebati ovde – pomislih. Dule, upao si među profesionalce i sada se opusti i uživaj.

Prvo mi je tip obilno namazao guzu nekim lubrikantom i pripremao me neko vreme prstima. To je trajalo kratko i on ubrzo prisloni svoju kurčinu na moj čmar i poče da gura. Bio je obazriv i radio je to lagano. Osećao sam kako mi se čmar širi do pucanja. Ubrzo je bio duboko u meni. Bio sam ispunjen ogromnom kurčinom do jaja. Sada sam se opustio i počeo da uživam. Frajer me je lagano tucao i ja počeh da mešam i vrckam guzom. Odjednom frajer izvadi svoju kurčinu iz mene i ustade.

– Spreman je – reče on i nestade u gomili iza kamera. Uh, a taman sam počeo da se palim – pomislih osećajući promaju u nedojebanom dupetu. Tada se je pojavio on. Aldemar.

Bio je to visoki crnac obučen u plavom svilenom mantilu. Odvezao je kaiš i svileni mantil pade na zemlju.

Majko mila, kolika je to kurčina – pomislih. Među nogama mu je visila ogromna kurčina. Kada kažem ogromna, onda stvarno mislim ogromna. Kao u konja. Onako nešto nisam video ni na televiziji. Prišao je krevetu dok mu se ogromna kurčina klatila među nogama. Pružio mi je ruku i reče sa osmehom, svestan efekta koji izaziva na ljude svojom pojavom:

– Aldemar. Jesi li spreman?
– Dule – izgovorih tiho – Mislim da jesam.
– Hajde da završimo ovo – reče on i poče da nadrkava svoju kurčinu.

Namestio sam se četvoronoške, spustio glavu i čekao da Aldemar započne svoju egzekuciju. Imao je ogroman crni kurac i samo sam se bojao da me ne povredi. Tim kurcem je mogao i creva da mi pokida.

Osetio sam njegov topli glavić na čmaru. Polako ga je gurnuo i njegov glavić upade u mene. Osetio sam lagan bol, Ipak je imao deblji kurac od momka koji me je malo pre pripremao za ovo. Osetio sam sada kako Aldemar polako gura svoju kurčinu u meni. I on je bio obazriv. Sada sam se raširio i opustio da sam čak počeo i da uživam. Aldemar je gurao svoj kurac dok nije došao do kraja. Osetio sam kako mi njegov glavić u utrobi pritiska dijafragmu. Tu je zastao. Mislim da mu je ostalo bar još dobrih dvadesetak i više centimetara kurca izvan mog dupeta. On se uhvati rukom za kurac, kao da je hteo da obeleži dokle da mi ga gura, a da me ne povredi. Zatim je počeo lagano da ga vadi iz mene. To vađenje je trajalo čitavu večnost. Prijalo mi je i ja se napalih. Kada mu je ostao samo glavić u mom dupetu on ponovo poče lagano da ga nabija. Sada sam se ja tako opušten napalio i lagano mu se nabih sam na kurac. On je to shvatio kao da može da krene sa jebanjem. Jednom me je rukom uhvatio za struk dok je drugom držao kurac i krenuo je besomučno da me tuca. Zabolelo me je jako i ja zastenjah očiju punih suza. Imao sam osećaj kao da mi voz prolazi kroz guzicu. Sada se Aldemar više nije osvrtao na mene. Zatvorenih očiju me je jebao i rasturao. Polako me je bol prolazila. Međutim, čmar mi je toliko utrnuo da nisam osećao ni zadovoljstvo. Jedino zadovoljstvo je dolazilo iz moje glave, a to je saznanje da me crnac sa ogromnom kurčinom rastura od jebanja. Izgubio sam se u nekom polusvesnom stanju. Nisam više ni osećao šta se oko mene dešava. Aldemar je jebao kao neki konj bez prestanka. Kamere su zujale, a krevet poda mnom škripao od Aldemarovih naleta.

Nakon nekih sat vremena, za mene dugih kao večnost, Aldemar izvuče svoj kurac iz mog dupeta i lupi me njim kao bejzbol palicom po guzici. Skinuo je gumicu i počeo da prska po mojim leđima. Počeo je da svršava i prska po mom razjapljenom čmaru. Roktao je i punio moju otvorenu nutrinu. Tada napaljen celom situacijom i ja svrših.

– Bravo momče – reče Aldemar, okrete se, ogrnu svoj manitil i nestade u gomili. Ja sam tako razjeban i razvaljen legao na krevet. Priđoše mi dvojica i odigoše me sa kreveta.
– Hajde da se malo središ, a i treba nam krevet za drugu scenu – reče jedan od njih.

Uveli su me u neku prostoriju koja je imala kadu. Toliko su mi noge drhtale da jedva uđoh u kadu. Uzeo sam tuš i polako počeo da se tuširam. Topla voda me je polako vraćala u život. Nakon pola sata tuširanja, ja izađoh obučen kao nov, ne računajući razvaljeno dupe koje me je još uvek bolelo. Tada mi priđe ona ista zgodna devojka i pozva me u kancelariju.

– Boga mi, junački ste ono odradili – reče ona sedajući za sto.
– Iskreno, nisam verovao da tako nešto postoji.

Brzo smo završili formalnosti i ona me isplati, u kešu. Izašao sam iz hangara i seo na motor. Tako sam bio razvaljen da sam imao osećaj da ću usisati ceo motor u čmar. Otišao sam do hotela da se odmorim.

A ovamo slušam neke pedere kada mi kažu, „samo neka ima što veći kurac”. Pa oni nemaju pojma o čemu pričaju. Osećao sam se kao da me je pregazio kamion. Ne bih ponovo poželeo takvo iskustvo.

Odoh na spavanje, pa onda dalje na jug.

Nastavak: Samanta me je primila u sve svoje rupice