Bananom me je otvorio, a kurcem rasturio
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Na silu mi ga je gurnuo u guzu
– Raširi noge.
Bilo mi je čudno, jako čudno.
– Nemojte gazda, ne znam kako treba, strah me je da stavljam strano nešto u sebe.
– Ućuti i raširi noge!” Uradila sam tako.
Prišao je do mene, raširio mi noge i njegova glava je bila tik naspram moga cvetića, mogao je da je miriše, oliže, da je hteo, ali ništa od toga to nije gazdin nivo. On nikad ne liže – prisećala sam se razgovora koleginica. Samo je prišao, liznuo prst i uštinuo me za dojku. Ja sam sedela naslonjena rukama na krevet, opet je to uradio sa drugom dojkom. Potom ju je blago ošamario.
– Zašto si to uradio, što ih šamaraš? – bilo mi je čudno, nisam znala šta da radim. Samo me je nemo pogledao nasmešivši se, potom je uzeo bananu i polako uvlačio u moj cvetić. Bolelo je a i jako je neprijatan osećaj, bar meni, ali opet, kako on to radi i način na koji on to radi i činjenica da radi to meni, svojoj kučki, u meni je izazivalo požudu i strast.
Jebao me je bananom nekih dobrih 10 minuta, u međuvremenu dirajući mi bradavice. Čas ih je stezao, čas milovao, prijalo mi je. Gazda je bio krajnje pervezan; imao je taj neki pogled koji je govorio: hoću da se igram sa tobom i ti tu ništa ne možeš, voleo je da drži stvar u svojoj ruci i da se zna ko je gazda.
Dok je to radio kurac mu je ponovo narastao. Bože, treći put – pomilislila sam – šta će sada da mi radi?
Ustao je, uzeo me za ruku i okrenuo, bila je to pseća poza. Počeo je da me jaše jako, ustao je na noge svom težinom naslonivši se na mene. Od težine legla sam na jastuk dok mi je guzica bila u zraku podignuta. Jebao me jako dok me je povlačio za kosu, imala sam dugačku kosu, napravio je konjski rep i silno udarao kurcem o moje dupe.
Kako me je to palilo, jebao me pravo muški, sirovo, bez trunke emocija. Psovao, ponižavao, šamarajući mi jednom rukom veliko dupe. Dupe me je bolelo, bilo je crveno.
Potom se malo odmakao uhvatio me otpozadi za grudi i počeo ih stezati jako, bolelo me je. Moje grudi jesu bile poveće, ali toliko da su mogle stati u njegove ogromne ruke, imao je baš velike šake. Voleo je da ih mesi, prelivale su ali ih je vešto mesio. Dok se igrao sa mojim grudima silno me je jahao, znoj se slivao sa mene poput fontane. Još kada je počeo da me lupa po guzi jače osetila sam takav nalet energije, telo mi je zadrhtalo, počela sam se trzati od strasti. Svršavala sam, gazda je video promenu na meni i samo me je uzeo za široke bokove i počeo još jače udarati. Taj zvuk udaranja njegovog kurca o moju guzu je bilo nešto najlepše što je moglo ispuniti tu sobu.
Nisam imala više snage, počela sam se umarati, ali uživanje je bilo na vrhuncu. Gazda je bio pravi sadista; legao je i rekao da ga jašem.
Nisam imala snage više, molila sam ga da se malo odmorim, upala mišića, ma upala celog tela. Zajahala sam ga kao nikoga pre licem gledajući u njegovu ogromnu glavu. Držao me je za grudi stežući mi bradavice. Imao je snage, moram priznati, ne znam odakle mu tolika snaga, ali je imao.
Staviviši mi ruke ispod butina počeo je dizati mene i tako ubrzavati jahanje, gotovo nisam pala koliko sam se umorila. Bila sam na vrhuncu svršavanja a zadnji atom snage sam crpela. I odjednom počeo je da se grči, da urliče, da se rita poput konja.
Uplašila sam se, počeo je svršavati.
– Šefe, nemojte u mene, ne u mene molim Vas, šefe zatrudneću.
Osetila sam mlaz tople sperme u sebi. Bilo je nešto najlepše što sam mogla osetiti nakon mnogo godina. Urlao je na sav glas, stežući me jako za struk dok me brzo jahao. Cela ta slika, ta epizoda – ja na njemu, on me jaše, moje krupne grudi poskakaju gore-dole, moje crveno dupe udara njegov poveći stomak, ja devojka u 24. godini jašem čoveka od 64 koji otac može da mi bude, da, ta neka čudna taboo slika u mojoj glavi izazivala je takvu strast, takvu požudu da sam za par sekundi posle njega i ja počela da svršavam.
Još jače poskakajući, naslonivši se na njegove grudi, nalet neke energije, snage, jaukala sam, vrištala:
– Gazdaa Vaša sam, imajte me, ćerka mogu da vam budem, ali sam vaša hoću vaše dete, hoću da ga dojim, gajim, hoću da vas jašem, da vam budem rasna kobila, da me pumpate, da me dojite, igrate se sa mnom, Vaša sam!
Ni sama ne znam šta sam tada u naletu strasti sve pričala, ni sama ne znam kako to da ja pričam, ja, koja sam stidljiva, koja nikada ne bi mogla da pomisli ovako nešto, sada se derem na sav glas.
Znoj se slivao niz mene, počela je neka mučnina, samo sam pala na njegova ramena, a kurac je bio još u meni tvrd ali se spuštao, sperma je tekla, baš me je napunio. Nisam znala ništa više, bila sam u transu, san me je stizao, umor, bolovi na svim mogućim mestima.
Ležala sam a krupne dojke su se širile i sužavale usled disanja koje se vremenom smirivalo. Gazda me je pomilovao po kosi, guzi i samo rekao:
– Odmori se, bila si dobra večeras, šteta što ideš…
San me je brže hvatao, prolazile su mi razne slike kroz glavu, kako seks može da bude lep, prvi put sam svršila u životu, ova sirovina na kojoj ležim dovodi me do ludila. Mislila sam da je jedan napaljeni starac koga svaka klinka može da obrne oko prsta, ali grdno sam se prevarila, sa ovim čovekom nema zezanja i njegova je poslednja. Šteta što je stariji, ovakvog čoveka hoću za sebe, ovo mi treba u životu, da me smiri, da me ukroti.
Gomila misli, slika, događaja, upoređivanja, vrtela se u mojoj glavi, a onda je slika počela da bledi, utonula sam u san. Nisam htela da se ikada ova noć završi, gazda je počeo da me osvajava, sada razumem one kučke, sada ih potpuno razumem… On me je ozbiljno kurcem rasturio… San me je osvojio.
Bilo je podne, prozor blago otvoren, krevet razbacan na sve strane, štikle: jedna na krevetu druga kod jastuka, halteri pocepani, gaćice uništene. Težak miris je nestajao iz sobe, svež vazduh je ispunjavao sobu. Otvorila sam oči, ustala sam, bila sam sva ulepljena u spermu, nisam mogla da ustanem, svaki deo tela me je boleo. Gazde nije bilo, zabrinula sam se šta sada?
Dok sam se odvukla iz kreveta do glavne sobe videla sam na stolu jednu kovertu, otvorila i pisalo je: „Nisam hteo da te budim, slatko si spavala, nove stvari su na krevetu, kada se spremiš siđi dole na doručak”. Pošla sam u pravcu kreveta i oduševljeno videla nove stvari: bila je jedna prelepa haljina. Nisam znala da šef ima takvog ukusa, savršena je bila.
Brzo sam se istuširala, spremila, obukla novu haljinu i sišla dole. Poljubio me je u obraz, zezao me da li sam umorna, pričali smo kratko nešto, bila sam gladna. Gazda je imao planove da prošeta sa mnom, nisam mogla da stojim na nogama, nasmejala sam mu se. Samo je klimnuo glavom i rekao:
– Ok ako je tako, idemo nazad kući.
Bukvalno me je kurcem rasturio…
U kolima sam spavala, bili smo drugi ljudi, skroz poslovno, kao da nismo ništa radili sinoć. Bilo mi je malčice neobično, ali gazda je bio korektan, što se zbilo u Beogradu, ostaje u Beogradu.
Ostavio me pred samom kućom, ne sećam se šta je posle bilo. Sećam se samo da sam popila tablete protiv bolova i legla da spavam. Dan posle na poslu kao da ništa nije bilo, kokoške me čudno gledaju, kontam – nije valjda da im je rekao. A one:
– Pa dobro kada ćemo na tu oproštajnu večeru? – U tom času gazda ulazi i govori nam:
– Večeras u osam dolazim po vas – pogledavši me na sekund. Ja sam se nasmešila i latila se posla.
Večera k’o večera, bila je odlična, atmosfera prava iako sam mislila da će biti fijasko zbog koleginica. Nisam se specijalno obukla, proste stvari za grad. Ipak ni sam restoran nije bio nešto, kao i sve u Kragujevcu. Sedele, smejale se, pričale, a onda je gazda uzeo čašu da nazdravi.
Po povratku kući ostala sam sama sa njim u kolima. Taman kada sam htela izaći zadržao me je za ruku i rekao da ostanem. Čudno sam ga pogledala, nisam znala šta da kažem, nije mi se više ostajalo, ovo je otišlo predaleko, ali opet, osećala sam da je ovo drugačije, a i gazda se nešto promenio. Da nije počeo da se zaljubljuje u mene? – to je bila misao koja mi je prošla glavom.
– Ostani – ponovio je ali posle kraćeg razgovora shvatio je da nema načina da me ubedi u suprotno. Poljubila sam ga sočno u usta, uzvratio je. Izašla sam iz auta i krenula ka svojoj kući. Izašao je iz auta i mirno me posmatrao, mahinalno sam se okrenula, gledao me je.
Gazda je ušao u auto nastavio dalje, to je bio poslednji put da sam ga videla. Poklon koji sam dobila od kolektiva bio je i više nego dovoljan: mesečna plata, sasvim bogat poklon meni da se nađe u putu.
Okrenula sam staru prijeteljicu i ispričala joj kako je bilo, izostavivši malu avanturu iz Bg-a i ona je pitala da li dogovor i dalje važi. Sa druge strane odusevljenje je bilo i više nego očigledno, osmeh na licu, želja za boljim životom, Amsterdame, čekaj me… bio je to gorak plod zelenog grožđa.
Par nedelja kasnije sa avionskom kartom i pasošem u ruci sama na aerodromu osetila sam jezu, prvi put napuštam Srbiju, sem Marije nemam nikoga. Da li je ovo ispravno ili ne, da li da se vratim, još uvek mogu da se vratim na staro mesto. Prelamanja i nervoza i odjednom obaveštenje da se putnici ukrcaju na let za Amsterdam. Vremena nije bilo, a ja sam stajala ovde: ukoliko odem, a ne budem se snašla uvek se mogu vratiti – vodila sam se tom idejom. Prelomilo je definitivno: idem i nama nazad, to je bilo sve čega se sećam tog dana…
Registrovani korisnici ne vide reklame
