Moj život u incestu, XII dio
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Moj život u incestu, XI dio
Pozdrav drugari, evo da ja nastavim svoju ispovest. Malo je duga, al’ šta ću, imam i ja lepih godina, a i lepo se uživalo.
Mazi Nenad sestru, ja gledam i lagano drkam. Oni se maze, a ja primetih da iz sekine pice liju sokovi koliko se napalila. Nenad joj liže sise, ona se popela na njega i lagano se picom trlja o kurac i uzima ga da se nabije jer se vidi da ne može više izdržat. Štima se lagano, a Nenad se zaneo njenim sisama. A kako i ne bi kad su lepe.
I odjednom se ona nabi na Nenadov kurac da je on jaukno kojom se snagom nabila i poče da se diže i spušta.
Ja lagano priđem sa leđa i naslonim ga na Nenadov kurac i krenem lagano da ulazim u nju. Ona počinje da cvili i viče da neće moći oba primit.
Uzeo sam je za guzove i razvuk’o ih koliko sam mog’o
Ona se spustila skroz na Nenada i počela ga ljubit. Ja krenu ulazit u nju a ona poče da se trese. Počinje svršavat, pada u trans. Ja to iskoristi i sjurim ga do kraja. Ona se trese k’o vibrator, a između kurčeva iz nje liju sokovi.
U tom momentu Nenad pole da mumla kako će svrsit, da mora izvadit. Ona se trže iz transa i progovori: „Svrši u mene, nemojte vaditi molim vas. Tako mi je lepo da bi’ celi život bila na njima”.
Ostali smo do kasno ujutro, mjenjali smo poze, mjenjali se na njoj, dok ona nije rekla da ne može više, da je bole i jajnici i krajnici.
Spremimo se i vratimo kući. Nismo tu noć ni spavali. Sedeli kod mene u stanu. Ujutro pripreme i dolaze po mladu. Sva ceremonija dok je prošla odemo u taj restoran i tu se ucugamo dobro da nismo bili sposobni da pišamo, a kamoli da jebemo. Neko nas je dovezo u vikendicu, ja se malo k’o kroz san sećam da je Darin muž vozio, al’ nije ni bitno.
Probudio sam se oko devet ujutro, probudio me miris kafe. Ustao sam, vidim da sam u odelu spav’o. Pogledam Nenada – spava na kauču, a ja sam na fotelji. Ustanem, pogledam u sobu, vidim Nataša i Violeta spavaju u sobi. Onako nejasno mi – pa ko kuha kavu, pogledam u kuhinju kad vidim Dara sjedi i lagano pali cigaru. Ugleda mene i nasmeja se: „Šta je mali, šta te probudilo? Miris kave il’ miris pice?” Ja reko’ obadvoje, a ona ustade i reče: „Dođi ‘vamo, tebe čekam. Jedva sam onog mog ubedila da dođem do vas, samo da se pojebem. Nije valjda da nećeš?” Ja je uhvati za sise i krenem mazit i ljubit, a ona mene poče skidat i nadrkavati.
Mazili se tako neko vreme i krenem da je jebem zguza, kad odjednom pored nas se stvorila Nataša i gleda kako je ja guzim. Odma’ se ona pridruži i poče se sa Darom žvalit i trljat, kao da se znaju godinama. Ja se sve jače nabijam u Daru, al’ nikako da svršim. Valjda od alkohola. Dara je dvaput svršila, a Nataša jednom. Ja nijednom. Reko’: „Dobro cure, ne moram ja, ja ću večeras”.
Probudiše se i Nenad i Vesna, popijemo kafu i odemo meni u stan, tamo nas dočeka doručak i dogovor da se krene na ručak kod mladenaca. Sve smo obavili i negde oko ponoći krenuli nazad za Niš. Put je boga mi bio dug, mjenjali smo se za volanom, a boga mi i na curama, čitavim putem smo se mazili, jebavali.
Sve je bilo uživanje, družili smo se, Nenad, Nataša, Vesna i ja skoro svaki vikend. Meni se bližio kraj vojnog roka a stanje u bivšoj Jugi komplikovano. Nenad mi je dao predlog da ostanem u vojsci kao civil pri vojsci, što sam i prihvatio, ali tu počinju polako problemi. Nenad dobiva prekomandu u Hrvatsku, odakle je rodom, Vesnin muž se odselio za Njemačku, odveo i djete i traži da se pomire i da i ona idu za Njemačku. Jebiga, ja osta sam, svi se raziđoše. Ja dobijem stan od Vesne na čuvanje i da stanujem u njemu. U kontaktu sa svojima u Bosni, počelo je sranje. Nekako se čujem sa njima, oni mi savjetuju da ne dolazim, da ako ikako mogu ostat da ostanem i tako je i bilo, ostao sam sve do 1995. godine. Tad sam dobio prekomandu u Banjaluku gde i sad živim i tu počinje moj drugi život.
Vjerna i nevjerna gospođa
Sve ređe sam se viđao i jebavao sa mamom i sestrom jer smo bili udaljeni 100 kilomatara, a obaveze nam nisu dozvoljavale puno da se družimo. I kad bi se sastali, retko kad bi uhvatili priliku za seks, tako da sam krenuo da švrljam i tražim neku pičku za karanje.
Jednog dana na kapiju kasarne gde sam dežurao dođe jedna punija gospođa srednji’ godina i pita da li bi joj ikako mogli pomoć da pronađe supruga, otišao je na smjenu pre petnaest dana al’ ne zna ni na koji dio ratišta, ni u koju jedinicu. Ja je ‘nako pogledam i izgleda mi dobra za pojebat: nižeg rasta, dobri’ sisa, lepe guze…
Ja joj reko’ da ne treba ništa da plati, da mi dâ podatke i da navrati sutra naveče oko 10 h, da ću ja bit na smjeni. Ona se zahvali i ode. Ja malo razmisli’ – pa mog’o bih ja ovu polovnjaču jebat za uslugu. Pozovem par svojih drugara, dam im podatke i da mi pronađu tog čoveka. Nisam dugo čekao, dobijem odgovor gde se nalazi i da nije daleko, al’ njima nije smjena na petnaest dana nego na dvadeset. Ih – mislim u sebi – super, imam sedam dana da je jebem, a boga mi sam zagoreo. Još veća sreća: on se nalazi kod mog dobrog druga u jedinici, a on me pozvao da dođem kod njega.
Ja sam već smislio šemu i čekam veče da ona dođe, kad eto sreće, sutradan dođem ja na smjenu, kažem vojniku koji je na kapiji da ako dođe jedna gospođa da je pošalje kod mene u dežuranu. Nakon 15 minuta zove vojnik da je došla i da će je dovest, ja je dočekam i ona sedne. Ja skuham kavu, naspem sok, nije htela ništa žestoko, i počnem joj pričat gde je i kad će doć, al’ joj još kažem da nije siguran dolazak, ako ona želi da ja mogu da je odvezem kod njega. Ona sva sretna kaže da bi voljela da ga poseti i da mu odnese neke stvari, ako bih joj to učinio ona bi mi platila. Ja reko da pare ne dolaze u obzir, a ona me upita pa kako onda, kako da mi se oduži. Ja joj rekoh da ne treba ništa, ona meni da ona želi da mi plati jer joj je neugodno da joj činim uslugu besplatno, a ja se nasmeja i rekoh: „Onda dobro, ako baš zelite da mi se odužite možete ako hoćete”.
Ona sva sretna reče: „Recite šta”, a ja k’o iz topa: „Vidite, ja sam ovde pet mjeseci, još ništa nisam jeb’o, ako želite da se pojebemo i usluga za uslugu. Ako ne, onda imate li kakvu drugaricu, sredite mi”. Ona me pogleda tako tužno i reče: „Puno je to za mene, ja nikad u životu nisam bila sa drugim muškarcem sem sa moim mužem a izbegla sam iz Hrvatske, ne znam ovde nikog, a kamoli da imam kolegicu”. Ja je pogleda’ i reko’ onako sa sažaljenjem: „Onda ništa, sutra ujutro u devet sati dođite na kapiju, čekaću Vas i idemo. Jel’ ok?”
Ona samo klimnu glavom i reče: „Hvala Vam”. Ja je zagrli i poljubi u čelo i reko’: „Ništ’ ne brini, sve je ok, sutra ćeš bit sa mužem”. Ona mi zahvali i ode, ja se vratih u kancelariju i legoh. Nakon 15 minuta vojnik me zove da me treba ona gospođa i ja mu reko’ da ću doći. On meni da ona hoće do mene, ja reko’: „Pusti je”. Izađem pred koncelariju i sačekam je, ona ide al’ pognute glave. Ja je pustih u kancelariju i pitam u čemu je problem, a ona reče da želi da proba sa mnom, al’ da me moli da ne budem grub i da za ovo ne sme niko saznat.
Ja je lagano poljubi’ u usta, a ona prihvati poljubac strasno. Ja vidim da je ona sva uzbuđena i počnem da je lagano mazim i skidam… Nastavit će se..
Boki i Mica
Nastavak: Moj život u incestu, XIII dio
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
