Bajša, go-go igračica
Bajša, tako su me oduvek zvali gosti, znatiželjni, kojima sam dizala adrenalin. Oduvek sam bila egzibicionista, naravno nikada nisam videla ništa loše u tome da polugola „završim na šipci”. Zevali su u moje butine, duge noge, zgodno telo, međunožje… a moja ribica, bila je bez dlačica. I ja Bajša, go-go igračica, sam bez dlaka na jeziku. Šta na um to na drum.
A na um mi je oduvek padao kurac. Debeo, kurac, sa nabreklim venama, bez kožice preko glavića, i duvam ga… kao Košava preko solitera. A ja egzibicionista, po osam sati na nogama, nedeljno za deset hiljada dinara.
A seks sa mnom – to je bila oduvek druga priča. Za njega sam znala da uzmem i po dve-tri hiljade evra. Ali tek kada sam prešla „preko grane”, u Nemačku. Moja klijentela bili su muzički producenti, urednici, novinari, političari, bankari, krem nemačkog društva, elite. Ali dok sam ja bila još dole kod svojih roditelja, majke, mene nije bilo stid da svojoj majci pokažem golišave fotografije za prestižne magazine: „Plejboj”, „CKM”, itd.
Bila sam intelegentna; nije da nisam, ali volela sam, da se prcam za masnu lovu. Dok sam radila, u noćnom klubu „Noćna sova”, nije bilo love, osim drkoša, bubuljičavih, napaljenih studenata, napaćenih matoraca, ali nisam dala cavu, svoje goluždravo piče, koje se znojilo ispod tangica dok sam se veškala po šipci.
Videla sam im izbočine na farmericama, napupele im kitenapupele im kite[/geot, kurčevi napeti k’o jedra, ali ne! Bajša nije jeftina droca koju kao kasirku neko razbija na gajbi dok se jednom nogom oslanja na merdevine. Bajša je skupa pička, jebozovno parče, i volela sam uvek, priznajem, da pokažem, svoje telo i da na mene muškarci gledaju kao seksualni objekat, jer ja jesam egzibicionista, pritom ženski.
Da se vratim na ovu priču u Nemačkoj. E tu je bilo ozbiljnije društvo, ljudi su bili produktivni, em su bili oženjeni, jebali svoje žene kući, em su me kresali gde god stignu. U studiju između reklama, za miks pultom u gluvoj sobi, u taksiju u terminu do snimanja hita…
I ja snimim neki hit na nemačkom, u stvari samo sinhroniziju glas, a ja pevam na naškom, onda bi me spopali u liftu, na neobičnim mestima, gde ima publike, u prelepom ogromnom parku, u Minhenu, na klupi. Sve se osvrćem da me neki paparaco ne uslika i mazne masnu lovu od moje pičkice i butina.
I taman mu progutam kurac, ogroman, bez kožice, onom urologu, a on se pogubio u ekstsazi: „Ja! Ja! Ja!” Pogledam: ispred nas još jedan par. Nemica, dudla li dudla, i tu se opustim, i izduvam mu ga preko higijenske gumice. On svrši, i završimo kod njega u gajbi.
A ono jeb za faraona, raskoš od kože i drveta, a žena mu šljaka, u drugoj smeni. I mi se kresnemo „kratko”, dva sata. On me popne na kuhinjski sto do frižidera, cima i trese da mi je sve ubalavio dojke i ogromne grudi, a frižider krenuo da zuji od potresa. Sve što sam radila kao go-go igračica u domovini mi je pomoglo u Švapskoj, i da radim spotove, i hitove na švapskom.
Telo se savija poput jegulje, od mene jebulje
„Pauza!“, drekne švapski snimatelj, i odemo do kabine za garderobu. On samo otkopča šlic… A ja kao neću… On mi ga žestoko… nabije… mislim… kurac u usta… Polako… „Ok”, kaže on. „Da me dugo pamtiš…”, i nastavi da mi ga gura.
Kad je svršio do krajnika, kaže da smo kvit, i da ovaj spot je već upola plaćen, još da me isprca u vaginu. „Vas prcajzi bite. Ha, ha!”, šali se. Popuštam, kao i na onu šalu: „Maj špricer in vitaminen! Šlus!” „Dobro, gde ćemo to obaviti?”, pitam ga. „U kafiću u Vece-u.”
Odemo kao na kafu sa šlagom i popijemo na eks, naručimo nešto slatko, palačinke. I dok nam spreme i donesu uz sto, mi se prcamo u toaletu. „Nema kamera, ne brini.” „Pa ti znaš srpski!” „Eh mačko!” I on me kao brzi zec, udari sitan vez, po mojoj bezdlakavoj pičkici, izlupa me kao da lupa jaja o tiganj za kajganu, i svrši.
Onda jedemo palačinke sa kremom i uživamo. Sređujemo utiske jebačine od malopre.
Za dve godine, koliko sam u Nemačkoj, kupila sam stan, auto, snimila par hitova, doduše u naturi. Da sam ostala dole, kao samohrana majka, i go-go igračica, dali bi mi neku kintu za fotografije u prestižnim magazinima, koje bih potrošila na krpice. A ovako, moja mala Petra je živela sa bakom, dok sam ja „snimala hitove” na nemačkom za „Viber produkciju” u Minhenu. Ja, Bajša, go-go igračica.
Piše: Dušan Dojčinović
Jipi jipi yea!!!