Zamislite najobičniju devojku, u ranim dvadesetim, željnu života i avanture, koja odlazi u veći grad u nadi da će utoliti svoju glad. To sam ja.

Preselila sam se u Novi Sad pre četiri godine i od tada je moj život počeo – otvorio se svet novih seksualnih iskustava, luksuznog života i muškaraca koji se ne zaboravljaju tako lako. Već neko vreme sam aktivna na sajtovima za upoznavanje. Isprobala sam nekoliko različitih, ali kada sam se registrovala na sajt za upoznavanje Lepotica i Zver, tada su mi se otvorila vrata u totalno drugačiju realnost. To je mesto gde dolaze ljudi koji znaju šta žele, muškarci koji nude mnogo, mnogo više od seksa i znaju šta mlade provincijalke najviše vole – da se osećaju kao milion dolara.

Do tada sam imala oko desetak sastanaka sa različitim momcima sa različitih sajtova za upoznavanje preko interneta. Neki momci su bili ono što su i napisali na profilu, nisu se hvalisali onim što nemaju, dok su drugi bili potpuna suprotnost svog profila i onoga kako su se predstavljali dok smo se dopisivali. Iskreno, zbog njih sam bila spremna da dignem ruke od online upoznavanja, ali mi je drugarica rekla da je čula za ovaj novi, kul sajt koji je, navodno, totalno drugačiji od drugih. Tamo odlaze Zverke, kako sajt piše o svojim muškim članovima. To su situirani, zreli muškarci spremni za ozbiljne veze, ali i za seks šeme i raznorazne avanture.

Da, važi… Šta mi je prolazilo kroz glavu?

„Drugačiji od drugih“ je već izlizano.

Lepotica i Zver zvuči zanimljivo.

Šta imam da izgubim registracijom?

Treba mi izazov.

Treba mi avantura.

Želim seks šemu.

I tako sam se ja registrovala, nemajući pojma šta me čeka.

Naravno da nije sve došlo preko noći, i naravno da nisam luda da se sa nekim upoznajem posle par dana dopisivanja, ali posle mesec dana sam zakazala prvi sastanak sa izvesnim M. K. koji živi na relaciji Minhen–Novi Sad. Zbog posla jednostavno ne može da se skrasi ni na jednom, ni na drugom mestu i zato makar jednom mesečno dolazi u NS zbog poslova, ali i, kako ću ubrzo saznati, užitka jer, kako je rekao „Nigde žene nisu tako vatrene kao kod nas“.

Svi se tu slažemo.

Došao je i taj dan. Nervoza je činila svoje ali nisam poklekla. Nalazili smo se u pet popodne kod Katedrale, tako da sam odabrala farke i top koji dovoljno naglašava moje ne tako male atribute, ali opet ne dodaje „droljasti“ efekat mojoj pojavi. Štikle, naravno. Crvene, stileto, jer znam da na njih muškarci otkidaju. Ima nešto jebozovno u kombinaciji farke-štikle, nekako deluješ opušteno a opet znaš da si fatalna i da te muškarci skidaju pogledom.

Bio je visok oko 180. Tamnije kose, doduše malo već prošarane sedim. Košulja, karirana, i farmerke. Obrijan. Hodao je sa stavom, i odavao je utisak čoveka kome je ceo svet već pod nogama. Ok, kolena su mi klecnula, realno najbolji frajer kog sam upoznala preko interneta.

Ako mi neko kaže da nema fatalnih muškaraca na netu, žešće se zajebao jer je ovaj bio čista 9-ka.

„Ćao. Ja sam Milan. Ti si, pretpostavljam, Kaća?“ …Čuj, za tebe ću biti šta god želiš. Jedva sam promumlala neko klinačko „ćao“ i ugušila kikot uzbuđene devojčice pred kojom stoji Deda Mraz (koji će joj uskoro ispuniti sve želje).

Malo smo prošetali i na kraju otišli u Nargila bar, meni nešto totalno nepoznato. Tamo odakle ja dolazim postoji jedan kafić u koji se ide petkom i subotom kad nema ko da te odveze do susednog sela gde je, Bože moj, „diskoteka“.

Ne znam da li je od tog dima i prigušenog svetla, ali osetila sam da me izuzetno pali ovaj totalno nepoznati čovek. Možda je to i činjenica da je zreo muškarac, a ne klinac koji bi da se uvuče u gaće prvoj koja mu se nasmeši. Možda je i zato što sam znala da će se vratiti za Minhen za nedelju dana i da ga, možda, neću više videti. Da, defitinivno je taj faktor stranca koji nestaje iz tvog života nakon par ludih nešto što me je uzbuđivalo kod njega.

Imao je ok spiku. Nije bio umišljen, iako je bio poprilično pun samopouzdanja nije se trudio da me impresionira time koliko zarađuje i šta vozi, ali su suptilni znaci to odavali.

Popili smo par pića i pitanje se nameće: „Kud dalje?“

Očigledno je bilo prerano da se ide kod njega (kod mene nije ni dolazilo u obzir). Večera dakle. Najluksuzniji restoran u Novom Sadu je te noći gledao kako se posle par čaša vina među nama rasplamsava strast koju nismo umeli a ni hteli da sakrijemo. Besramno me je dodirivao ispod stola po nogama, i meni je bilo krivo što ne nosim haljinu, ali znam za sledeći put.

Najzad se večera završila i otišli smo kod njega u stan. Četvrti sprat.

Sami u liftu.

Razmišljam o sajtu za upoznavanje Lepotica i Zver i zašto se tako zove.

Koliko njih se smuvalo preko ovog sajta?

Koliko njih je tu zbog seksa, a koliko zbog ljubavi?

Da li je seks ljubav? Šta ja ovde radim i ko je ovaj čovek?

Tok misli mi je prekinuo vlažni poljubac mog N.N-a.

Grubo me je gurnuo u ćošak i zalepio mi takvu žvaku da mi se zavrtelo. Čvrsto je držao moju glavu između svojih dlanova i ljubio me dok sam se bukvalno borila za dah.

Četvrti sprat, vuče me za ruku i jednom otključava vrata, dok me drugom privlači k sebi.

Ulazimo u odaje ovog Alfa Mužjaka.

Vau.

Ovo postoji u Srbiji? Pa, čovek je Zverka, šta možeš očekivati.

Nismo gubili vreme na priču i flertovanje.

Njegovo telo je već bilo nadamnom dok sam se borila da dođem do daha. U ustima mi je ukus njegovog parfema a među nogama osećam da ću eksplodirati ako me ne skine uskoro. Njegovo golo telo me podseća da su muškarci u zrelim godinama itekako poželjni i da se njihovo iskustvo ne može meriti ni sa čim.

Bio je to najbolji seks u mom životu. Tako strastven, nestrpljiv, pun ukusa i mirisa koje nisam do tada iskusila.

Da li je ovaj čovek zaista stvaran?

Sutradan me je probudio poljubac nepoznatog. Naravno da je navala stida koja uvek dođe sutradan ujutru bila i sada tu, ali je bila ugušena prijatnim mirisom kafe i nekog toplog peciva koje je doneo.

Cveće.

Ozbiljno?

Da li me zajebavaš?

Ok, probudi se Kaća. Ovaj tip nepostoji.

Gde su mi tange? Da li da se otuširam ili da šmugnem?

Hajde malo pristojnosti, možda si klinka ali nisi prostitutka, posveti čoveku malo pažnje.

Ispostavilo se da taj čovek zaista postoji, i da je zaista kupio buket cveća za mene, nepoznatu žensku koju je sinoć kresnuo i koju verovatno više nikad neće videti.

Go with the flow, nemoj da se praviš kao da ti se ovo dešava prvi put. Zar ne treba ovako da izgleda seks sa osobom do koje ti je stalo, ili sam ja tu pobrkala lončiće? Ne, čovek samo zna šta su maniri i zna da možeš biti džentlmen i posle snošaja sa nepoznatom ženskom. Biti čovek je stvar principa, to se uči, a ovaj je definitivno učio dosta u životu.

Usledili su dani ispunjeni divljim seksom, odlascima u najelitnije klubove i ispijanje skupih pića kojima ne mogu da izgovorim ni ime. Odveo me je u šoping, uprkos mom protivljenju, sa izgovorom da moje obline zaslužuju najskuplje krpice koje možemo pronaći. Svaka žena vole da je razmaze. Da li sam sponzoruša zato što mi je kupio skupu garderobu? Ne… Sponzoruša je ona koja je s nekim samo zbog novca. Ja sam s ovim čovekom jer je on moja avantura, seks šema, beg od stvarnosti i apsolutni hedonizam.

Opijena tim svetom luksuza u koji me je uveo, shvatila sam da želim da mi to bude način života jer ne zaslužujem ništa manje od toga. Jednog dana ću ja biti ta koja će zračiti samopouzdanjem i sigurnošću, a do tada ću učiti od najboljih.

Poslednjeg dana osećala sam se kao da se rastajem sa dečkom s kojim sam bila u vezi deset godina. Provodili smo svaki minut zajedno i jednostavno ta hemija je učinila da mi čak bude teško pri rastanku, ali znala sam da ću ga videti ponovo, za mesec dana, na istom mestu kod Katedrale.