Ludilo i moja pohotna Nevenica, III deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Ludilo i moja pohotna Nevenica, II deo
Bik
Granica je postavljena samo da bi bila prekoračena. Zato sam ja morao da preskočim sve moralne i svekolike ine granice kako bi se dokopao moje Nevenice. Nevenice, koja se sada već uveliko tucala sa svakojakim matorcima.
Pratio sam je svuda. Uhodio sam je koliko me noge nose. Dizao mi se i pri samoj pomisli na nju. Kada sam ugledao njenu sliku u novim cipelama na nekakvoj Fejsbuk objavi toliko mi se digao da sam poludeo od želje i od strasti. Odlučio sam da je razvalim kao nikada do tad.
Presreo sam je u njenoj ulici i odveo je u stranu. Nevenica je prvo molila za milost. A onda se čvrsto uhvatila za guzove i počela mahnito da se rita po zemlji skoro kao živina kada je kolju. Odvalio sam je od kurca, da je Nevenica, poput kakve pomamne kučkice, molila za još.
Bila je toliko napaljena da je sutradan preko nekih bogataša naručila da joj donesu sirova muda od bika sveže ubijenog u koridi kako bi ih imala pred sobom ujutru u svom tanjiru. Ali mislim da ni orgazam tog bika na samrti u koridi nije bio snažniji od mog kada sam joj ispunio pičku do dna ne ustuknivši ni za jedan jedini santimetar dok se moj kurac nije svojom spermom zagrcnuo u njenoj raspomamljenoj pički.
Ljubav
Nevenica je bila ubedljivo najanđeoskije stvorenje koje je ikada živelo na zemlji. Valjda je zato ionako već usijani beogradski asfalt i dodatno goreo pod njenim nogama. Kada bi se švrćkala tim našim usjaktelim ulicama, kao da je sve u Beogradu dodatno doprinosilo njenom sjaju i njenoj senzualnosti. Toliko da se često moglo videti kako dok ona prolazi se stotine kita uspravljaju pod pantalonama.
Sve to je činilo da mi po čitavom gradu nikad nismo ni prestali da vodimo ljubav. Svaki put veoma vešto izbegavajući sam orgazam.
Čim bismo pronašli jedno podesno mesto odmah bismo ga zamenili nekim drugim, ali sa, naravno, potpuno istim jednim jedinim ciljem. Tako su se u našoj urbanoj mapi redom smenjivale prazne dvorane muzeja, haustori, sokaci, stepeništa i svakojake bašte. Umočio bih ga u crkvi na Neimaru i brzo ga izvadio dok se još uvek pušio kako bih je ubrzo zatim napunio na nekom drugom obližnjem mestu.
Primetili smo kako nas neko prati sasvim zajapuren u licu. Ali ako je i drkao moram da priznam da je to činio veoma veoma diskretno.
Sjurili smo se u autobus i odvezli se do Crkve Svetog Marka. Tamo smo primetili noge neke pokajnice u ispovedaonici. Počeo sam svojim spolovilom da lagano milujem Nevenin vrat ali je nju to toliko napalilo da mi je smesta naredila da prestanem kako ona ne bi počela da ga drka sve dok ja ne bih svršio.
Kada je žena umakla iz ispovedaonice za njom je izašao i sveštenik koga je Nevena pozdravila uz želju da se ispovedi. Malo mi je falilo da padnem u smeh. No, ubrzo sam shvatio kako je Nevenica jednu nogu držala na molitveniku dok je jednu ukopavala rijući svojim prstima po mačkici dok se sasvim tiho ispovedala.
Prišao sam i sasvim joj razgolitio dupe. U tom trenutku Nevenica je zaustila:
– Čekajte svešteniče, još uvek vam nisam otkrila svoj najdublji greh. Evo ja upravo drkam dok vam se sad ispovedam. I ako mi ne verujete možete i sami da se uverite.
I zaista, u tom času Nevenica se podigla i raskrečila jednu svoju butinu pravo pred otvorom za oči nastavljajući da neumoljivo drka brzim, snažnim i preciznim pokretima ruke.
Nevenica je ustala i udarila snažno rukom o ispovedaonicu. Samo je rekla:
– Šta je pope, jel’ i ti u toj tvojoj bednoj kućici takođe drkaš? – Ali ispovedaonica@ je na ove njene reči ostala nema.
Nevena je razvalila vrata i povukla popa za mantiju. Skinula mu je tu groznu odoru i izvadila mu kitu napolje počevši nezasito da ga dudla. Baš kao da ga vidi po prvi put u svom i ne baš tako kratkom životu.
I dok ga je moja Nevenica neumoljivo dudlala ja sam joj zabio svoje koplje pravo otpozadi. Bedni sveštenik je u trenutku svršavanja počeo da se dere kao sama svinja kada je kolju.
Bacili smo ga na pod i od Crkve Svetog Marka zaputili se ka beogradskoj Sinagogi, budući da je Nevenica po majci bila upravo Jevrejka. Nevenica je bila odlučna da je pred vratima Sinagoge „silujem” snažno kao nikad do tad, ali sam ja to moje devojče mogao samo da poljubim pravo u usta. Valjda se to zove ljubav.
Endi Kolesar
Nastavak: Narcis
Registrovani korisnici ne vide reklame
