Nastavak priče: Marko i trener, obojica u mojoj bulji

Probudio me je oko osam sati. Nije se potrudio da navuče zavese i cela dnevna soba je bila ispunjena jutarnjim suncem. Uspravio sam se, i dalje premoren. Bulja me je otkidala.

– Šta se dešava?
– Ništa, vreme je za ustajanje. – rekao je iz kuhinje. Nije me iznenadilo što je go. – ‘Ajde, ustaj i oblači se da odeš do pekare.
– Moram prvo da se istuširam.
– Posle ćeš. Prvo ću ja dok nađeš nešto za jelo.
– Ali ne mogu ovakav, sav sam ulepljen od sinoć!
– Ko te jebe. Ajde, požuri, gladan sam. – rekao je i bacio na mene pare. – Kupi mi neki kroasan a sebi šta hoćeš. – rekao je i otišao u kupatilo, ostavivši vrata otvorena.

Obukao sam se na brzinu i oprao lice od krvi u kuhinjskoj sudoperi. Odmerio sam se u ogledalu. Nije se ništa primećivalo.

– Imaš „Hleb i kifle” preko puta zgrade, idi tamo. – doviknuo mi je iz kupatila.
– Važi. – uzvratio sam i izašao.

Znao sam gde se nalazi pekara jer sam tuda veče pre dvaput prošao pre nego što sam skupio muda da se popnem kod njega. Uzeo sam i sebi kroasan, sve vreme zabrinut da će prodavac nekako znati u kom sam stanju. Nije čestito ni obratio pažnju na mene, i završio sam u roku od par minuta. Vratio sam se kod njega u stan.

– Evo me. – rekao sam i zatvorio ulazna vrata za sobom.
– Odlično, upravo sam završio. – odgovorio je i izašao iz tuš kabine.

Posmatrao sam ga kako izlazi, još uvek mokre kože. Kurčina mu je bila opuštena i landarala mu je dok se pomerao. Znao sam da mi je ne bi dao. Utroba mi je drhtala od mržnje i želje.

Uzvratio mi je pogled i znao sam da zna šta osećam.

– Patetičan si. – rekao je kratko i okrenuo se ka ogledalu.

Odlučio sam da se iskontrolišem i otišao da ostavim doručak na sto u trpezariji. Udahnuo sam par puta.

– Oćeš li doći da se istuširaš? Nemam nameru da te puštam nešto dugo da ostaneš. – doviknuo je.
– Dolazim. – uzvratio sam i skinuo se go. Otišao sam kod njega.

Stajao je blago povijen pred ogledalom i brijao se. Bulja mu je isturena i trudio sam se da je ne zakačim telom. Ušao sam u tuš kabinu u kojoj nije ni ugasio vodu.

Bio sam malo besan zbog načina na koji me tretira i nisam hteo da primeti kako ga gledam. Počeo sam da perem bulju od skorele sperme i video sam da me posmatra u ogledalu.

– Šta je?

– Ništa. – rekao je i krenuo da se umiva.

Osetio sam da mi se malo digla kita i nastavio da perem čmar. Ponovo sam bio napaljen.

– Moram da pišam, bešika mi je puna još od onog piva sinoć. – rekao je.
– Pišaj po meni. – rekao sam pre nego što sam mogao da se zaustavim.
– Šta?
– Pišaj po meni. – ponovio sam. – Molim te.
– Te pali to?
– Da.
– Aj’ pišaj po sebi, da vidim.

Nagnuo sam se unazad. Grčio sam se i pokušao ali nije išlo. Pogledao sam ga i video da me posmatra. Počeo sam do pišam po sebi, ne prestajući da ga gledam u oči. Izgledao je zadovoljno.

Kita mi se skroz digla i više nije htelo. Bio sam žešće napaljen.

– ‘Ajde ti sad.
– Ne. – rekao je i okrenuo se ka vece šolji.
– Ne seri, ‘ajde.
– Rekao sam ne.

Počeo je da piša. Uhvatio sam ga za podlakticu i hteo da ga povučem ka sebi kad me je ošinuo pogledom.

– Prekini. – rekao je tiho.

Prestao sam, iznenada uplašen.

Ispišao se i oprao ruke. Izašao je iz kupatila. Oprao sam se na brzinu i obrisao peškirom koji mi je ostavio. Obukao sam odeću od sinoć. Zatekao sam ga u trpezariji kako postavlja sto. Napravio nam je po espreso i stavio doručak na tanjire.

– Sedi. – rekao je. Poslušao sam ga.

Otišao je da baci đubre u kuhinju a onda mi se pridružio. Osećao sam neku neodređenu strepnju. Počeli smo da jedemo.

– Bolje si me tretirao na početku. – rekao sam, ni sam ne znajući zašto.
– Tada sam te više poštovao. – uzvratio je kratko. Osetio sam da crvenim.
– Znaš, ni ti se nešto ne uzdržavaš kada je seks u pitanju.

Nasmejao se.

– Ne mislim na to. Jedino što mi se iskreno i sviđa kod tebe je što imaš muda da radiš ono što te pali. Kažem da te ne poštujem zato što to radiš i kada je na tuđu štetu a pokušavaš da glumiš nekog moralistu.
– Na čiju štetu?
– Nikolinu.

Nisam očekivao da je zapamtio ime.

– Mogu ja da se karam sa kim hoću, to se njega ne tiče.
– A isto tako i njega da karaju njega?
– Da. – rekao sam neubeđeno.
– Neki lik da ga pribije uz pod i krene da ga ljubi po vratu? Da oseti kako ga on prima?

– Prekini.

Pogledao me je.

– Smeta?
– Da.
– Stalo ti je do njega.
– Jeste.
– Ali ne dovoljno da ga ne bi povređivao.
– Nije istina, on za ovo ne zna.
– A nisi ga i pored toga povređivao?
– Umukni.
– A što je najbolesnije, pali te to.

Stomak mi se grčio. Spustio sam polupojedeni kroasan na tanjir…

– I tebe pali. – rekao sam optužujuće.
– Pali. – rekao je i osmehnuo mi se saučesnički.

Počeo je stopalom da mi mesi kurac ispod stola.

– Prekini.
– Zašto?
– U pravu si, ne mogu, volim ga…

Nastavio je.

– Bi ga izdao da ti zatražim?
– Ne…

Prestao je.

– Nastavi.
– Reci istinu.

Gledao sam ga u oči. Kita mi se grčila.

– Bih.

Sklonio je nogu.

– Daj koji ti je kurac?!
– Gadiš mi se. – rekao je i znao sam da to iskreno misli. To me je još više napalilo. – Žao mi ga je stvarno. – dodao je. – Nije zaslužio takav šljam od dečka.
– Otkud ti znaš?
– Kakav god da je, predobar je za tebe.

Ponovo ubod mržnje.

– Namerno me provociraš.
– Da. To ne znači da nije istina.

Gledali smo se.

– Šta hoćeš od mene? – rekao sam polutiho.
– Videćeš. Dođi ovde u sredu po podne, jasno?
– Jasno. – rekao sam.

Uzeo je svoj telefon i krenuo nešto da gleda. Znao sam da je vreme da pođem i pojeo ostatak u tri zalogaja. Iskapio sam espreso i ustao.

– Ideš?
– Idem.
– Čekaj onda.

Otišao je do sobe i vratio se sa nekim malim komadom plastike.

– Skini bokserice. – naredio je.

Uradio sam kako mi je rečeno, pomalo zbunjen. Približio mi ga je kiti i mogao sam bolje da ga osmotrim. Bilo je providno i oblika opuštenog kurca sa rupom za pišanje i malim katancem kod korena. Instiktivno sam znao čemu služi.

– Marko, nemoj… – rekao sam molećivo. – Umukni. – uzvratio je grubo. – Ovo je jedini način da se obuzdaš od drkanja do srede, obojica to znamo. – Ali šta ako Nikola bude hteo da se jebemo? – Smisli nešto. – rekao je uz bezobrazan smešak. Zaključao me je i stavio ključ u džep. – Obuci se. – rekao mi je. Jesam, osećajući se poniženije nego ikada u životu. Ustao je i krenuli smo ka vratima.
– Kad da dođem u sredu?
– Javiću ti.
– Vidimo se onda.
– ‘Ajde. I budi malo bolji prema njemu.

Nisam mogao da mu protumačim na licu zašto to kaže i samo sam klimnuo glavom. Otišao sam. Nije bilo šanse da stignem na ispit taj dan i odlučio sam da svratim do Delte i pogledam neke patike. Nosio sam iste već dve godine i stvarno su počele da se raspadaju. Nadao sam se da ću naći neke koje mi se svide i onda ih kupim od para koje dobijem kad završim prevod.

Prevoz mi je brzo došao i bio sam u Delti u roku od dvadesetak minuta. Prijalo mi je što je unutra klimatizovano jer sam se preznojio u prepunom basu. Počeo sam da šetam bez nekog cilja jer mi se ionako nije išlo kući. Svratio sam u par radnji al’ nisam bio oduševljen izborom. Nikola me je stalno začikavao da sam naporan za kupovinu i obično bi završili na pivu da se odmori od jurcanja po prodavnicama. Taman kad sam razmišljao da li da uopšte pokušavam da nađem nešto u „Najku”, čuo sam da me neko zove po imenu. Okrenuo sam se. Video sam neku smeđokosu devojku u letnjoj haljini kako mi maše i nekog visokog, razvijenog dečka pored nje. Prišao sam im i shvatio da su to Vuk i Maja, Nikolin najbolji ortak sa faksa i njegova devojka.

– Otkud ti u Delti? – upitala me je kad smo se pozdravili.
– Ma tražim neke patike.
– A i bilo je krajnje vreme – Našalio se Vuk i bacio mi kosku.
– Šta vi radite? – Ništa, danas imam slobodan dan a Maja zaobilazi posao, kao po običaju.

Klepila ga je po ruci, blago. – Ti mi nešto reci. – izgovorila je uz smešak i okrenula se ka meni. – Al’ jesam rekla da sam bolesna danas, stvarno, ionako me teraju da radim nedeljom.

Nasmejao sam se. – Ti, tražiš nešto da kupiš Nikoli za godišnjicu?

Pogledao sam je zabezeknuto.

– Nemoj mi reći da si zaboravio? Uhvatio sam se desnom rukom za začelje glave. – E jesi majmun. – rekao je Vuk i blago odmahnuo glavom.
– Hoćeš da svratimo do knjižare da mu nađeš neku knjigu? – predložila je ona.
– A nisam poneo pare.
– Ma pozajmiću ti ja, ne brini – rekao je Vuk opušteno. – Samo ‘ajde da požurimo, rekao mi je da ti pravi neki ručak il’ nešto.
– Špagete?
– Ne, rekao je da hoće da proba nešto novo. – Taman da pozovem vatrogasce u povratku kući. Nasmejali su se. Otišli smo u knjižaru u prizemlju. Maja se odmah izgubila kad je videla neku ponudu knjiga Meše Selimovića i ostavila nas dvojicu da razgledamo.
– Šta kažeš na ovo? – upitao je, pokazujući mi „Igre gladi”. Pročitao je dovoljno iz mog pogleda i bez da mu išta kažem.
– A, šta znam… – rekao je. Prišao sam trilerima i pokušao da nađem neki koji bi mu se svideo.
– On u suštini voli detektivske romane ali teško je naći neki da mu se baš svidi.
– Dođi ovamo. – pozvao me je. Prišao sam i video da stoji kod “Velike knjige penisa” i kliberi se. Nasmejao sam se.

– Znaš da to ima isto i za pičke? Eno ti tamo. – rekao sam i pokazao mu.
– Sereš. – rekao je i otišao da pogleda. Prišao sam nekim priručnicima.
– Našao sam. – rekao sam i izvadio neku knjigu o motorima. Obožavao ih je i jedva je čekao da kupi svoj. Pogledao sam cenu i video da je u redu. Podigao sam pogled i video da Vuk i dalje gleda onu knjigu. Prišao sam mu. – Ti se baš uživeo, a?
– A jebiga. – rekao je nasmešeno i spustio je. – ‘Si našao nešto?
– Aha. – pokazao sam mu.
– Do jaja, svideće mu se. – Aj’ da nađemo Maju i polako krenemo, da te ne čeka.
– ‘Ajde. – složio sam se. Kupili smo knjigu i rastali se ispred knjižare. Oni su nastavili da se šetaju a ja sam požurio kući. Ispred stana sam sreo neku devojku sa picom kako zvoni na vrata. Nisam sumnjao kako je prošao Nikolin ručak. – Zdravo. – rekao sam joj i izvadio ključ.
– Ti živiš ovde?
– Aha.

Čuo sam korake kroz vrata i sačekao da Nikola otvori. Pogledao je prvo nju, pa onda mene i nasmešio se mi se.

– Izvoli. – rekao joj je i dao novac. Uzeo sam picu od nje i otišla je.
– Uspeo ručak, a? – začikavao sam ga kad smo ušli.
– Kako si znao da spremam nešto?
– Sreo sam Vuka i Maju.
– A. Ubiću ih.

Unutra se osećao slab miris zagorele hrane. Ušao sam u kuhinju i video pleh na šporetu, prekriven aluminijumskom folijom. Pogledao sam ga.

– Uzeo sam da drkam i zaboravio da proverim.

Počeo sam da se smejem. – E majmune. – Poljubio me je u obraz i otvorio kutiju sa picom.
– Skinuo sam nam neke Giblijeve filmove da gledamo, znam da voliš.
– Do jaja. – rekao sam. – I da, izvoli. Pružio sam mu ukrasnu kesu sa priručnikom. Do tad se pretvarao da ga ne primećuje.
– I bilo je krajnje vreme da mi pokažeš. – našalio se.
– Sviđa?

Zagrlio me je. – Odlično je. – prošaputao mi je na uvo.

– Ček’ da vidiš šta sam ja tebi uzeo. Vratio se sa bokserskim rukavicama. Oduševio sam se. – Hteo sam prvo patike ali znam da duže kukaš za ovo a i nisam hteo da rizikujem i uzmem neke koje ti se neće svideti. Ovde sam imao manje šanse da pogrešim.
– Za njih nisi uopšte pogrešio, takve sam i hteo. – rekao sam i poljubio ga. Jedva sam čekao da odem da pišam.
– Mada, nisi bio u skorije vreme na treningu, a?
– Ne, nisam uplatio za jun.
– A da, rekao si mi. Nego, ‘ajde da jedemo, umirem od gladi.
– ‘Ajde, samo da pišam.
– Dobro, namestiću ja sve ovamo.

Otišao sam u vece i spustio bokse. Postalo mi je jasno da neću moći tako i bio sam prinuđen da sednem da šoram kao žensko jer odmah zaboli i krene da se opušta. Nerviralo je.

Vratio sam se u dnevnu i seo na pod, pored Nikole. Pustio je prvo „Moj sused Totoro”. Počeli smo da jedemo. Negde između filmova „Princeza Mononoke” i „Začarani grad” smo počeli da se raspravljamo o tome koji je najbolji Giblijev film i to se završilo rvanjem. Ležao je na meni i u pola tuče počeo da se trlja kitom o mene. Pogledao sam ga iznenađeno.

– Zar nisi izdrkao?
– A nisam, prestao sam kad sam osetio da smrdi na zagorelo.
– Jebiga. Meni nije do karanja danas.

Odmakao se malo.

– Što?
– Ne znam, neću.
– Ne seri. – rekao je i krenuo da me ljubi po vratu. Osetio sam da me boli kita i blago ga odgurnuo.
– Ozbiljan sam, Nikola. Pogledao me je skupljenih obrva.
– Dobro, kako god. – izgledao je malo povređeno.
– Neću da budem jedan od onih što ‘vataju na godišnjicu, ako nećeš da se jebemo, nećeš. Ćutao je par trenutaka. – Al da nije fer, nije.
– Nadoknadiću ti.
– U redu.

Nastavili smo da gledamo u tišini. Negde oko šest sati mu je zvonio telefon i javio se. Čuo sam ga kako govori nekome da neće moći večeras nešto jer je nama godišnjica. Gurnuo sam ga laktom.

– Šta je bilo?
– Čekaj sekund. – spustio je mobilni na grudi.
– Matija, mislio je da se okupimo večeras kao društvo kod nekog. Tačnije kod nas.
– Pa ono, što da ne?
– Misliš? Ja nisam hteo zbog tebe, kao godišnjica nam i to.
– Ma daaj, može. Ionako je to uveče.
– Dobro. – vratio je telefon na uvo. – E, ipak može. Aj’ u deset dođite i donesite neko vino i to. Važi. – Prekinuo je vezu. – Hoćeš ti da pozoveš nekoga? – upitao me je. – Vreme je da upoznam tog Stefana i ortake sa treninga, pomisliću da me varaš sa nekim od njih. – našalio se. Pretrnuo sam.
– Nije, nego ono, glupo mi je da ih zovem tek tako.
– Ne znaju da si peder?
– Jok.
– A, u redu.

Nastavili smo da gledamo filmove. To veče sam se odvalio kao majka i sutradan nisam otišao na faks zbog mamurluka. Ono što mi je Marko stavio na kitu se pokazalo kao veći problem nego što sam mislio da će biti. Morao sam da pazim da me Nikola ne vidi u boksericama ili golog, i nisam mogao da svršim iako sam očajnički želeo. U mislima sam počeo to da nazivam kurčevom brnjicom i prao sam gaće kao nenormalan jer mi je kroz rupu kod glavića često curela kurčeva bala. Odbrojavao sam dane do srede i već bio nenormalno napaljen kada je došla. Poslao sam Nikolu uparađenog na faks taj dan. Bio je sav nervozan i uzbuđen jer je posle trebao da ide na onaj intervju, u ispeglanoj košulji i pantalonama. Ponosio se tom odećom i osećao se ozbiljno kad je nosi. Ubedio sam ga preko volje da će sve biti u redu i ispratio ga. Posle sam se sredio bulju za Marka ali se nisam istuširao jer mi je naredio da to ne uradim.

Jedva sam dočekao da mu se ponovo pojavim pred ulaznim vratima. Prvo me je zabrinulo da neće otvoriti.

Zvonio sam mu tri puta i tek mi je tada otvorio. Pustio me je da uđem. Pod u dnevnoj sobi mu je bio prekriven nekim crnim, gumenim pokrivačem. Na njegovoj sredini se nalazio pričvršćen veliki crveni dildo a u ćošku neki goli, razvijeni dečko sa brnjicom na kiti kao što je i moja bila. Sedeo je na listovima, naslonivši se napred o pod pesnicama.

Svetlo je bilo prigušeno, nekako crvenkasto al nisam uspeo da vidim od koje lampe je dopiralo. Stolova ponovo nije bilo, samo ugaona garnitura od crne kože na kojoj su sedela neka dvojica. Nisam imao prilike dobro da ih sve osmotrim jer me je odmah naterao da krenem da se skidam. Bilo me je malo sramota pred njima jer su baš bili dizelaši, nakurčeni, mišićavi i istetovirani, i stvarno nisam hteo da pokažem kako me je potčinio Marko i kako sam mu dozvolio da mi kontroliše kurac i kad ću da svršim. Pili su pivo i nisu delovali kao da im je puno stalo.

– U onaj ćošak. – poslao me je Marko kao kera. – Sedi kao što on sedi.

Učinio sam to i osmotrio ga malo bolje. Bio je zgodan i slatkog lica ali u očima mu se videla takva niskost i perverzija da mi se gadio. Videlo se da mu ništa nije važno osim privremenog, grešnog zadovoljstva i mrzeo sam što se prepoznajem u njemu. Seo sam kao on, trudeći se da delujem ponosito i da pokažem da sam bolji od njega.

– ‘Ste popili to više? – upitao je Marko one propalitete.
– Da. – odgovorio je levi, koji mi je delovao starije. Obojica su bili samo u donjim delovima trenerki, a Marko i mi goli. – ‘Aj skidajte se. – rekao je i seo između njih. – Vas dvojica, – obratio nam se. – ‘Oću da se bijete.
– Kako? – čuo se glas iz ćoška.
– Kako god. Pobedniku ću skinuti kavez sa kurca i dati da svršava a gubitnik će morati još mesec dana da ga nosi.

Pretrnuo sam na tu pomisao. Pogledi su nam se sreli i osetio sam da koliko želi da me povredi, samo da dođe do orgazma. Nisam to osećao prema njemu, ali nisam ni hteo da budem gubitnik. – ‘Ajde, dođite ovde gde ima više mesta i počnite. – rekao je Marko.

Otpuzali smo na sredinu prostorije. Jedan od one dvojice je nešto rekao i okrenuo sam se da čujem kad sam osetio bol u desnom uhu. Zavalio me je pesnicom. Okrenuo sam se ka njemu ali je skočio na mene i prikovao me za pod. Video sam mu u očima da likuje i razbesneo se.

Počeli smo da se rvemo kao životinje. I on je smrdeo na znoj. Oborio sam ga na zemlju i nabio mu facu u gumeni pod. Oslobodio se i udario me po faci. Pribio me je o pod i krenuo da trlja jaja o mene, sa divljačkim zadovljstvom u očima.

– Izgleda da on pobeđuje, a Aleksa? – provocirao je Marko.

Uspelo mu je. Razbesneo sam se i oslobodio se i prikovao ga leđima za pod. Ugrizao me je i baš me je zabolelo. Pomračilo mi se pred očima i krenuo sam da ga udaram pesnicama po faci iz sve snage. Počeo je da krvari iz nosa ali nisam mario, divljački sam uživao, opet, i opet i opet, dok se previjao u bolu.

– Daj bre, poubijaće se. – čuo sam nekoga.

– Dobro, ‘ajde razdvojte ih.

Osetio sam nečije snažne ruke na leđima kako me odvlače i pokušao da se otmem. Nisam uspeo.

– Izjebite ih da se smire malo.

Bacio je dve bočice lubrikanta, jednu onom prvom dizelašu a drugu mom, starijem. Krenuo je da mi obrađuje bulju a nisam mogao da se pomerim, prikovan uz pod. Željno sam podigao bulju.

Nije imao milosti. Odmah je krenuo da me razvaljuje debelom kurčinom, ni najmanje ne mareći da li me boli. Otkidalo je ali sam mu dopuštao. Ubrzao je i počeo sam da uživam, stiskajući kitu kad god skroz izađe, željan da mi je ispuni. Stvarno mi je bila nezasita.

Video sam lice onog dečka, isto pribijenog uz pod. Bezobrazno mi se smešio. Njegov jebač je imao veću kurčinu. Mrzeo sam ga. Očajnički sam trljao kitu o pod, al nisam ništa osećao i nisam mogao da svršim. Balavila mi je ali nisam mogao da osetim olakšanje i počela su da me bole jaja. Svršili su i napunili nas posle nekih desetak minuta i ostali smo da ležimo, zadihani.

– Imam novu ideju. – oglasio se Marko. Pogledao sam ga. – Skinuću vam kaveze, i možete da navalite jedan na drugog. Ko prvi svrši, vraća mu se kavez na mesec dana. Ko izdrži moći će da se nabija na onaj dildo i da svršava koliko želi.

Pogledao sam ga željno. Ništa u životu nisam toliko želeo. Otpuzali smo do Marka da nas oslobodi. Prvo mene pa njega. Čim mu ga je oslobodio, skočio sam na njega i prikovao ga uz pod. Krenuo sam da mu trljam kitu i čuo ga kako stenje. Napao me je i krenuli smo da se rvemo. Bio sam na ivici orgazma ali sam se trudio da izdržim, trudeći se da ga nateram da prvi svrši. Nikoga nisam tako mrzeo, grčio sam se da mu trljam balavi kurac pod sobom, iskeženih zuba i gledajući ga izazivački u oči.

Osetio sam nešto toplo po sebi i okrenuo se. Marko je rekao onoj dvojici da pišaju po nama i to su radili. Obradovao sam se. Iskoristio je moj trenutak nepažnje i pribio mi facu uz upišani pod, krenuvši da mi drka kurac. Mislio sam da ću svršiti i sa poslednjim atomom snage se oslobodio, klizav i smrdljiv i pribio njega uz pod.

Legao sam preko njega i krenuo da mu kitom mazim čmar dok mu trljam kurac po podu. Pokušao je da se oslobodi, ali nije izdržao. Osetio sam da mi se grči pod telom.

– Ne, ne, molim te ne…. – čuo sam kako stenje i počeo da proliva. Osetio sam trijumf i sklonio se. Počeo je da plače kao pičkica i skočio na mene. Besno je krenuo da mi drka kurac da i ja svršim ali su ga odvukla ona dvojica. Marko je sedeo na kauču i drkao kurac u transu. Bio je bolesniji od nas. Video sam kako ustaje sa kauča i prilazi mi.

– Ionako se vidimo poslednji put a i jesi zaslužio. – rekao mi je meko i krenuo da svršava po meni. Stao sam željno i pustio ga da mi se isproliva po faci. Pogledao sam bezobrazno onog dečka i nasmešio mu se. Mislim da je bio spreman da me ubije u tom trenutku. Marko je seo i krenuo da istiska poslednju kapljicu sperme iz kite. Onaj dečko se oslobodio i brzo dopuzao do njega ali ga je Marko grubo šutnuo stopalom u facu na šta je on zacvileo.

– Liži sad krv sa stopala. – rekao mu je i on je to poslušno učinio. – ‘Ajde Aleksa, nabijaj se na dildo, šta čekaš. – rekao mi je.

Nasmešio sam mu se i otpuzao do njega. Lepo sam ga namazao onim lubrikantom i seo na vrh. Širio se ka dnu i jedva sam čekao da ga osetim u sebi. Nabio sam se do pola i podigao, a onda ponovo i ponovo, željan celog da ga osetim. Bolelo je ali sam uživao. Nisam ni pomišljao kako delujem, smrdeći na znoj, spermu i pišaćku, ponižen i razvratniji od najgore životinje. Krenuo sam jako da se nabijam i osetio da je orgazam blizu ali sam se trudio da ga potisnem da se još duže nabijam. Čuo sam da neko zvoni na vrata.

– Napred. – rekao je Marko nonšalantno. – U dnevnoj sobi.

Neko je ušao u stan i čuo sam ga kako dolazi. Pogledao sam priliku koja se pojavila na ulazu u dnevnu sobu, ne prestajući da se nabijam. Nikola. Izgledao je potpuno zatečeno, sređen i u lepoj odeći koju smo zajedno birali. Pogledi su nam se sreli i u njegovim očima sam video toliko količinu zgađenosti, bola i sramote da me je to konačno dovelo do orgazma.

Nastavio sam da se nabijam, ponosno ga gledajući u oči sve vreme dok me je najslađi orgazam u životu razbijao, grčio mi utrobu i tresao mi celo. Osetio sam neverovatan trijumf u njegovom bolu i sopstvenoj sramoti, nisam želeo da taj osećaj ikada prestane, dok su mi se bulja i kurčina grčile kao nenormalne, pokušavajući da što duže osećaju orgazam jačine koju nikad nisu osetile.

Drhtavo sam disao, gledajući ga bezobraznog osmeha i blago podignute brade.

– Pokupi svoje stvari iz mog stana do večeras i nestani da te više nikada u životu ne vidim. – rekao je grubo ali suznih očiju i okrenuo se, pomalo trapavo i otišao.

Osetio sam da svršavam i nasmešen počeo da se zalivam gustom, vrelom spermetinom po stomaku. Marko se smejao.

Ostao sam bez porodice, bez doma i bez jedine osobe koja me je iskreno volela i celim svojim prljavim, izopačenim bićem sam uživao u tome. Normalni Nikola nije ni mogao da sanja o orgazmičnom zadovoljstvu koje sam osećao. Uspeo sam, pomislio sam trijumfalno.

NAPOMENA:

Želim samo da razjasnim da ponašanje glavnog lika nije u kom slučaju dobar primer prosečnog pedera, cela ideja je i bila da Aleksa bude poremećeni perveznjak da bih kroz priču mogao da opišem najrazličitije fetiše i perverzije. Po vodećoj teoriji u psihologiji, fetiši/perverzije i jesu mane u ličnosti koje se ispoljavaju kroz seksualnost (na primer, devojka koja uvek mora da bude u centru pažnje drka pičku na ideju da je više muškaraca zadovoljava, lik koga stalno pljuju i maltretiraju želi da bude rob i slično) gde ta osoba kroz karačinu stekne bar neku kontrolu nad posledicama tih mana i uživa u njima. Osnovni motiv Aleksine izopačenosti je sramota (koja se definiše kao strah od odbacivanja grupe ljudi do koje nam je stalo) i po priči, ta perverzija je proizašla iz činjenice da su ga ceo život voljeni ljudi ubeđivali da je izopačen zbog onoga što mu dođe prirodno i na kraju odbacili zbog njegove „sramote”.

Ili, za one koje bole kurac da čitaju gornji pasus: Većina pedera nisu kao Aleksa koji je bolestan, ne zbog toga što mu se diže na muškarce, već zbog toga što je internalizovao homofobiju i pederi/lezbače kad porastu će biti onakvi kako društvo uči gej decu da pederi/lezbače moraju da budu.