Nastavak priče: Dao sam mu broj

Sledeća dva dana su prošla brzo, bez nekih važnih događaja. Marko me nije zvao a ja sam počinjao da se navikavam na stalan osećaj krivice. Nikolu sam retko viđao jer smo obojica bili zauzeti učenjem za ispite i svojim obavezama, tako da nisam ni svršio od one noći. Ugrabio sam priliku da ga izdrkam jedno pre podne, trećeg dana nakon prevare. Nikola je bio otišao do faksa i imao sam ceo dan za sebe. Legao sam na krevet i počeo da mesim kurac preko boksa.

Počeo sam da zamišljam da je Nikola tu i da mi ga puši al’ nije išlo. Jedva da mi se i digao. Postepeno, počeo sam da maštam o Marku. On je voleo perverzije, znao sam to. Sećao sam se kako mu se grče stomačni mišići dok svršava i kurčina mi je balavila na samu pomisao da ga ponovo dovedem do orgazma. Bilo me je sramota koliko to želim.

Shvatio sam šta radim i prestao da drkam. Ustao sam i seo za komp. Odlučio sam da izdrkam na neki pornić kako ne bih došao u iskušenje da drkam na Marka. Pustio sam prvi na koji sam naišao, neki sa dva mišićava, ćosava lepotana koji su se krljali na kauču. Skinuo sam se go i krenuo polako da ga bacam.

Nakon pet-šest minuta pornića, gde su ova dvojica tek počinjali jedan drugom da puše, pažnju mi je privukao neki predloženi video sa strane. Video sam grupnjak na velikom kožnom dušeku i kliknuo na to.

Prvo nisam hteo da gledam kada sam video da traje nekih dobrih četrdeset pet minuta, ali su mi se svideli mišićavi, znojavi glumci. Bili su ili ćelavi ili sa potpuno kratkom kosom, prljavi i odvratni, u sado-mazo opremi i crnim čizmama. Bičevali su neku dvojicu na krevetu dok su oni stenjali i izvijali se. Pljunuo sam na karu i krenuo da ga temeljno obrađujem.

Nikola nije voleo perverzije i fetiše, tako da obično ni nismo gledali takve porniće. Nije se gadio ili osuđivao, samo, to ga nije interesovalo. Sada, konačno, posle dve godine potiskivanja, slobodno sam cepao kurčinu na prljave, odvratne nemačke perverznjake i to me je nenormalno palilo.

Dali su onoj dvojici na dušeku dvoglavi dildo i oni su sami počeli da se nabijaju na njega. Nisam mogao da verujem koliko uživaju dok se otimaju oko njega, obojica se trudeći da ga što više prime u alave bulje. Krenuli su da se nabijaju, udarajući se buljama dok su ostali pišali po njima i smejali im se. Počeo sam da stiskam bradavice i mazim jaja. Nisam hteo brzo da svršim ali jedva sam se kontrolisao.

Preskočio sam malo od snimka da vidim šta ima dalje i video da im neki lik zabada na smenu pesnice u bulju. To nikada ranije nisam gledao ali sam čuo za to i uvek sam se gadio. Bilo je nešto ozbiljno pogrešno u tome i hteo sam da promenim ali nisam mogao da se nateram. Kao opčinjen, posmatrao sam kako se obojica nabijaju do lakta na njegove mišićave ruke i skaču po njima, sve vreme se osmehujući. Osetio sam da ću još malo svršiti.

Odjednom, začuo sam zvono na vratima. Povratio sam se i prestao da drkam. Nevoljno, isključio sam pornić i otišao da otvorim vrata.

– Ko je? – upitao sam iz hodnika.
– Ja sam, Nikola. – začuo sam.

Pustio sam ga unutra.

– Otkud ti, mislio sam da ćeš biti na fakultetu ceo dan?
– Pa trebao sam, ali Vuk nije došao da mi pokaže ono što je trebao pa sam pobegao. Što si go?
– Drkao sam.

Nasmejao se.

– Bez mene, a?
– A jebiga, šta ću.
– Inače, znaš šta ima novo?
– Šta?
– Dobio sam ponudu da se zaposlim u jednoj firmi posle fakulteta. – rekao mi je, sav srećan. – Ići ću sledeće nedelje da se vidim sa tim nekim likom čiji je otac vlasnik.
– Ozbiljno? To je genijalno! Čestitam, stvarno to zaslužuješ.

Zagrlio sam ga.

– Hvala ti. – uzvratio je i poljubio me u obraz. – Jedva čekam da kažem mojima.
– Verujem. – rekao sam. Ionako su nam plaćali kiriju jer toliko baš nismo mogli da skrpimo.
– A znaš šta je još dobro? – dodao je, smešeći se.
– Šta?
– Pa, obojica imamo ceo dan za sebe. – rekao je i u očima sam mu video da hoće jebačinu. Nasmejao sam se.
– ‘Ajde, bi ti mene ovaj put?
– Mislim da bi bio red. – rekao je, smešeći se.
– ‘Ajde, skini se ti, sad ću da dođem. – rekao sam i otišao u kupatilo da se istuširam i sredim bulju. Brzo sam završio jer ga nisam izdrkao pod tušem kao obično. Otišao sam go kod njega koji se već skinuo i počeli smo da se ljubimo.

Prekinula nas je zvonjava telefona. Javio se pre nego što sam imao prilike da se pobunim.

– Halo?… Da, ja sam… Aleksa?… Tu je, sad ću da vam ga dam.

Uzeo sam telefon i javio se.

– Aleksa? – čuo sam poznat glas.
– Molim, tetka?
– Ne zovi me tako, osećam se kao da imam preko četrdeset godina. – rekla je i čuo sam da se smeje.
– Da, zaboravio sam da to ne voliš. – uzvratio sam rasejano.
– Ma, šalim se. Ionako sam odavno u tridesetim.

Ćutao sam.

– Nego, zvala sam da te zamolim za uslugu.
– Reci.
– Da li biste mogli da mi pričuvate malu na dva, tri sata? Imam zubara tu u blizini, sad mi je pomerio vreme a taman bih trebala i do piramide da skoknem. Je l’ vam nije teško?

Mora da je Nikola pročitao nešto na mom izrazu lica jer me je brzo očima pitao „Šta je?”.

– Sačekaj sekund.

Spustio sam slušalicu na grudi i rekao mu.

– Pa dobro, reci da dođe.
– A ne ljutiš se?
– Ma daj, gde nju da ispališ. U redu je stvarno, ionako bi trebali da ručamo još malo. A i imamo posle vremena koliko hoćemo. – nasmešio se.

Prislonio sam slušalicu uvetu.

– E, važi, možemo.
– Super, evo tu smo mi za nekih petnaestak minuta. Hvala ti još jednom.
– Ma, u redu je. A ionako nismo dugo videli Isidoru.
– Da, da, i ona vas se uželela, evo jedva čeka da krenemo iz vrtića. ‘Ajde, onda pa se vidimo.
– Aj’, ćao.
– Ćao.

Spustio sam slušalicu.

– Kad su ovde? – upitao me je.
– Rekla je da će doći za petnaest minuta.
– ‘Ajde onda. – rekao je i počeo da kupi odeću sa poda.

Obukli smo se i uzeli da raspremamo kuću. U Nikolinom slučaju je to podrazumevalo da uzme i potrpa sve stvari u našu sobu ali se nisam bunio. Ionako nije puno bilo neuredno.

– A čekaj, jesu li rekli beše Isidori za nas? – upitao me je.
– Jesu.
– A šta?
– Pa, koliko mi je teča objasnio, rekli su joj da ti i ja živimo zajedno i da se volimo onako kako se mama i tata vole. I to je bilo to.
– A dobro, tako su nešto i meni rekli kada su mi prvi put pomenuli pedere i lezbejke.
– Mene su učili da su pederi bolesni perverznjaci. – rekao sam kratko.

Čvrsto me je zagrlio bez reči i onda odneo majicu i čarape u sobu. Nikada nismo nešto puno pričali o mojim roditeljima jer bi se uvek razbesneo kada dođe ta tema.

Tetka ovaj put nije kasnila. Pojavila se na vratima u letnjoj haljini, držeći malu Isidoru za ruku.

– Evo nas. – rekla je i pozdravili smo se. – Potrudiću se da požurim, a ti budi dobra, važi? – obratila se Isidori koja me je zagrlila a onda otišla kod Nikole. Obožavala ga je.
– Važi mama.
– ‘Ajde ćao onda. Ne verujem ni ja da ću dugo. – rekla mi je.
– Važi. – rekao sam i i krenuo da je ispratim.
– Potrudi se da uradi domaći.
– Hoću.

Pozdravili smo se i vratio sam se unutra. Ona je bila jedina iz moje familije koja je i dalje pričala sa mnom. Svi ostali su me se praktično odrekli kada su čuli da sam peder i da živim zajedno sa muškarcem. Roditelji su me izbacili iz kuće kada su čuli i tetka zbog toga i dalje nije pričala sa njima. Mogao sam bar za ovo da joj pomognem kad joj zatreba.

Nikola i Isidora su već otišli u dnevnu sobu. Video sam da povezuje laptop sa televizorom da joj pusti crtaće.

– Ti to iz školice? – upitao sam, pokazujući na njen ranac.
– Aha.
– Imaš neki domaći?
– Nemam.
– Isidora…– Nemam, stvarno, danas nije bila naša vaspitačica i nisu nam dali ništa.
– Zbog duševnog bola, je l’ da?

Počela je da se smeje.

– ‘Ajde stvarno, uradi domaći pa gledaj crtaće sa Nikolom. Taman da i on sve poveže.
– Povezao sam. – rekao je.

Pogledao sam ga i skapirao je.

– A da, ali moraću još to da sredim nešto. – dodao je.

Isidora je izvadila svesku iz torbe i kao počela da piše. Otišao sam u kuhinju da nam spremim nešto za jelo, dok je Nikola ostao kod nje. Znao sam da će joj pomagati oko domaćeg.

Kada sam se sledeći put došao u dnevnu sobu, sedeli su na kauču i gledali „Moj mali poni”.

– Jeste li završili? – upitao sam. – Nemoj posle ja da nagrabusim kod tvoj mame. – rekao sam Isidori.
– Jesmo, nije bilo teško. – odgovorio je Nikola.
– Ma moš’ misliti.

Nasmejao se.

– ‘Oćeš li nas pustiti da gledamo? Epl-džek je u nevolji. – rekao je.
– A to je ona? – upitao sam, pokazujući na neku roze kreaturu.
– To ti je Pinki-paj, konjino glupa.

Nasmejao sam se.

– Ajde, mogao bi da postaviš, ručak će biti za nekih desetak minuta.
– Ne mogu sad, još malo pa je kraj. Ovo sad je najzanimljiviji deo. Je l’ tako Isidora?
– Tako je. – rekla je i pogledala me umilnim okicama. – Još samo malo da završimo, je l’ može?
– ‘Ajde, može. – rekao sam i otišao u kuhinju. Mrzeo sam da budem strog al’ pored Nikole i nisam imao izbora. On je i sam bio kao dete.

Postavio sam sto i seli smo da jedemo. Sipao sam šopsku salatu u tanjir dok je Isidora pričala o nekom dečaku koji joj se sviđa a Nikola joj stručno davao savete.

– Čekaj sekund. – rekao je i oslušnuo. – ‘El to tebi zvoni telefon? – upitao me je.

Začuo sam slabašnu melodiju iz sobe.

– Jeste, idem da se javim. – rekao sam i otišao u sobu.

Shvatio sam ko bi to mogao da bude tek kada sam video da je u pitanju nepoznat broj. Polako sam se javio.

– Halo?
– Halo, Aleksa?
– Da?
– Ja sam. Marko.

– Reci, šta je bilo?
– Znaš ti vrlo dobro. Rekao sam ti da ću te pozvati kada budem želeo da te napušavam.

– Ja to neću. – rekao sam.
– Ne zasmejavaj me. ‘Oćeš da zapišeš adresu? Ne pada mi na pamet da te čekam dok lutaš po Novom Beogradu.
– Ne mogu, ozbiljno.

Čuo sam kako se smeje.

– A malopre nisi hteo. Vidiš kako napredujemo, Aleksa?

Kita mi se već digla od njegovog muževnog glasa i želje koja se osećala u njegovom tonu.

– Gde ti živiš? – upitao me je.
– Isto na Novom, u blokovima.
– Odlično, neće ti trebati dugo. Pojavi se u narednih pola sata ili nemoj uopšte. Samo, dobro zapamti da ako sada ne dođeš možeš da zaboraviš na buduće susrete. Je l’jasno?
– Jasno.

Izdiktirao mi je adresu i prekinuli smo razgovor. Stajao sam kod Nikolinog starog pisaćeg stola u našoj sobi i drhtao. Osećao sam da nemam izbora iako sam vrlo dobro znao da imam. Kurac mi se spustio dok sam smislio šta da kažem Nikoli i pozvao ga u sobu. Čuo sam pomeranje stolice iz trpezarije i njegove korake.

– Šta je bilo? – upitao me je čim je ušao.
– Moram da idem do fakulteta.
– Što? Otkud to sad? Mislio sam da si danas slobodan.
– I ja, ali sad sam se čuo sa Nemanjom, onaj kreten od profesora je insistirao da se danas pojavim. Znaš da mi je kenjao zbog onog prevoda.
– A daj, zar je tolika stoka?
– Jeste izgleda. – rekao sam i počeo da tražim ključeve po sobi. – Možeš li da pričuvaš Isidoru? To ti je još sat-dva?
– Ma mogu, nije to problem, nego mi žao što nisi ni jeo ljudski.
– Pa, jebiga.
– ‘Ajde, zovi samo Kristinu da je pitaš ‘el se ona ne buni što ću ja da joj čuvam Isidoru.
– Ma, daj što bi se bunila. Samo reci Isidori šta se desilo i posle njoj, ako do tada ne dođem. – rekao sam i poljubio ga na brzinu. Otišao sam do ulaznih vrata. – Stvarno ću se potruditi da požurim.
– Važi, ‘aj, onda pa se vidimo za dva-tri sata?
– Tako nešto. – rekao sam i izašao napolje.

Lako sam našao Markovu zgradu. Ušao sam unutra i popeo se do njegovog stana na sedmom spratu gde sam ga zatekao kako se pozdravlja sa nekom ženom. Bila je prilično zgodna i nisam sumnjao da je kara. Prošla je pored mene izbegavajući moj pogled.

– Nisi kasnio. – rekao je on.
– Nisam.
– Mora da si baš željan, a? – upitao je.

Stajao je potpuno go na dovratku, ne mareći ni najmanje da li će ga neko od komšija videti. Pogledao sam ga, ćuteći.

– Pitao sam te nešto.
– Da. – rekao sam poluglasno.

Nasmejao se i otvorio širom vrata. Pustio me je da uđem i zaključao za mnom.

– Ko ti je ona što je sad izašla?
– Što, ‘si ljubomoran?

Osetio sam slab nalet besa.

– Ne, nego pitam onako. Uopšte nije loša. – dodao sam.
– Trenerova žena.

Pogledao sam ga iznenađeno.

– Pali ih da je karam. Njoj to odgovara jer mu se i ne diže nešto a on mi duguje. – objasnio je.
– Ne mogu da verujem.
– Veruj. Dođi ovamo. – rekao je i poveo me u dnevnu sobu.

Stan mu je bio prostran, čist i lepo namešten. Videlo se da ima dosta para i da živi sam. Nikolina i moja studentska gajba je delovala stvarno patetično u poređenju sa njegovom. Seli smo na kožne fotelje u dnevnoj sobi. Uzeo je da ispija viski iz poluprazne čaše na stolu, raširenih nogu. Nije me ponudio. Srce mi je udaralo kao nenormalno i nisam mogao da verujem šta radim.

– ‘Si maštao o meni dok si se karao sa Nikolom? – upitao me je iznenada.

Nisam mogao da ga lažem, a plašio sam se šta će biti ako i pokušam.

– Jesam.
– Šta?
– Da te karam.

Nasmešio se.

– Kako?
– Brutalno.
– Opiši.
– Pa, maštao sam da smo u nekoj mračnoj sobi sa toplim osvetljenjem, kao od vatre ili tako nešto. Tu su kao svi sa treninga a ti go i prljav onako, vezan lancima dok te karam ko životinja. Maštao sam i da dahćeš kao pas i preklinješ me da svršiš. – rekao sam brzo, crveniji u licu sa svakom izgovorenom reči.

– Maštovito. Mora da ti je baš potrebna dobra karačina.

Progutao sam pljuvačku.

– Skini se go i klekni na tepih. – naredio je. Alkohol je doprineo njegovoj grubosti.

Poslušao sam ga.

– Dođi sad do mene. Puzeći.

Nisam mogao da dozvolim da me toliko ponizi.

– Ne.

Uozbiljio se.

– Slušaj me šta ti kažem Aleksa ili ćeš zažaliti. – od tihog režanja u njegovom glasu su me prošli žmarci.
– Ne želim da me toliko potčiniš.
– Da, želiš. – rekao je to kao činjenicu, sa jedva primetnim tonom dosade u glasu. – Zato si i došao ovde.
– Kako to misliš?
– Uživaš u ideji da budeš potlačen ali to sebi ne možeš da priznaš.
– Grešiš.
– Zar? Nisi nikada sanjao da te grupa robijaša odvaljuje od kurca na silu i koristi te ko najgoru, spermetine gladnu droljicu? Nisi ujutru, između sna i jave sanjao da te gomila prljavih, nepoznatih muškaraca koristi i bezobzirno puni semenom?

Osetio sam da mi se stomak uvrće od svake njegove reči. Nije raskidao kontakt očima i pogađao je u suštinu, kao da poznaje ono najgore i najružnije u meni, ono što ni sam sebi nisam smeo da priznam. Kita me je ponovo izdala. Digla se i grčila.

– Nemoj da mi traćiš vreme, Aleksa. Dolazi ovamo.

Polako, spustio sam se na sve četiri i krenuo da puzim ka njemu, oborene glave. Koža mi je gorela od sramote ali kita mi je balavila. Gadio sam se sâm sebe.

– Tako je. – rekao je i pomazio me po obrazu kada sam dopuzao do njegovih nogu. – Liži mi stopala.

Nikada nisam učinio ništa slično ali sam ga poslušao. Sisao sam mu znoj sa stopala najbolje što sam umeo. U glavi mi se vrtelo od napaljenosti. Popio je ostatak viskija i ustao.

– ‘Ajde sad u sobu.

Krenuo sam da ustanem. Ščepao me je za kosu i povukao ka patosu.

– Puzeći. – dodao je.

Krenuo sam za njim. Shvatio sam da sam izgubio svaku kontrolu nad sobom ali nisam mario. Nisam želeo da razmišljam o tome i samo sam hteo da me dovede do orgazma.

Otvorio je vrata i ušli smo u njegovu prostranu, spavaću sobu. Prozor je bio širom otvoren i unutra je bilo stvarno vruće.

– Popni se. – rekao je i poslušao sam ga, užurbano se popevši na sve široki, bračni krevet. Nasmejao se i opalio me po bulji. – Jesi li ga nekad primao sirovo, bez kurtona?
– Nisam.
– Odlično. – rekao je i izvadio neki lubrikant.
– Budi nežan.
– Stvarno jesi pičketina. – rekao je zabavljeno. – Ajde liži mi malo karu da se digne kad već nisi dovoljno sposoban ovako da me napališ.

Poslušao sam ga i strpao njegovu lepu, mesnatu kurčinu u usta. Zbunio me je ukus u početku a onda sam shvatio. Ukus pičke koju je jebao pre mene. Ubrzo mu se digla i bila u punoj veličini. Odvojio sam usta od nje.

– Je l’ ti potrebno da ga osetiš u bulji?

Pogledao sam ga i klimnuo glavom.

Podmazao je kurac i dao mi bočicu da sam podmažem bulju. Učinio sam to najbolje što sam umeo i naguzio se. Čekao sam sa isturenom buljom dok je on nešto tražio nešto po ormaru. Začuo sam metalni zveket. Lanac.

Vezao mi ga je oko vrata i uhvatio jedan kraj. Povukao ga je i osetio sam da me malo guši.

– Steže?
– D… da
– Dobro je.

Gurno mi je jedan prst u bulju, grubo, nestrpljivo. Malo me je zabolelo jer je odmah otišao do samog kraja.

– Nisi nešto tesan.

Pljunuo je i gurnuo mi drugi, pa onda treći prst. Krenuo je polako da me kara prstima dok sam se uvijao od bola.

– Lakše. – prostenjao sam.

Gurnuo je sva tri do kraja, naglo, da zaboli. Znao sam da je to zbog toga što pokušavam da mu naređujem i ućutao sam.

Osetio sam njegov glavić na čmaru i počeo duboko da dišem. Podmazao je još malo i krenuo da ga gura.

Teško je ulazilo i bolelo me kao đavo ali sam se trudio celog da ga primim. Bilo mi je toliko očajnički potrebno da me čestito izjebe da nisam mogao da se kontrolišem. Malo je falilo da sam krenem da se nabijam unazad na njega.

Počeo je da hvata ritam i sve mi je manje smetalo. Onaj čudan, prijatan osećaj utrnulosti je ubrzo zamenio bol i krenuo sam istinski da uživam. Nezasita, ogromna želja da uđe što dublje, da mi što više proširi dupe mi je kontrolisala celo telo i nisam mogao da se obuzdam. Počeo sam da mesim buljom.

– Šta sam ti rekao Aleksa? Ti si rođen za ovo.

Nabio mi je glavu u svilenkasti čaršav i posmatrao sam njegovu policu dok me je razvaljivao. Video sam neki bič koji je tu na brzinu sklonjen. Verovatno je time udarao onu trenerovu kurvu.

– Uzmi ga. – prostenjao sam.

Video je šta gledam.

– Bič?
– Da.
– Zamoli me lepo.
– Molim te.
– Preklinji.
– Preklinjem te.
– Lepše.
– Preklinjem te Marko, uzmi taj jebeni bič i jebi mi kevu sa njim.

Nasmejao se.

– Pazi šta želiš.

Izvadio mi ga je i otišao po bič. Vratio se i zabio mi ga do kraja. Bulja mi se refleksivno stisla, zadovoljna što mi je njegova kurčina ponovo u utrobi.

Uzeo je i krenuo da me bičuje. Nisam očekivao da će tako jako ali nije imao milosti. Čuo sam da se smeje i znao sam koliko uživa.

– Zahvali mi se za svaki udarac.

Ošinuo me je toliko jako da sam vrisnuo.

– Hvala.

A onda još jače.

– Hvala.

I još jače.

– Hvala ti. – procedio sam kroz zube.

Krenuo je da me bičuje i jebe u punoj brzini, zabadajući ga do kraja i vadeći do glavića. Osetio sam koliko je napaljen i mešao sam i stiskao bulju željan njegovog semena u sebi.

Čuo sam telefon kako mi zvoni.

– Šta je to? – upitao me je.
– Ništa.

Ošinuo me je ponovo.

– Šta je to?
– Moj telefon.

Izvadio ga je i otišao do dnevne sobe. Vratio se sa širokim osmehom na licu.

– Nikola te zove. – rekao je i pružio mi telefon. – Javi se.

Stao je na krevet i ponovo ga gurnuo. Uhvatio me je za lanac. Javio sam se i čuo Nikolin glas.

– ‘Ej, šta bi, kad dolaziš?
– Još malo. – trudio sam se da zvučim normalno dok mi ga je Marko namerno zabadao do kraja. Grubo.
– Kristina je sad došla po Isidoru, nije se nešto bunila.
– Dobro.
– Jesi li se bar video sa tim profesorom?
– Ne, Nikola, ne smaraj me.

Osetio sam Markove šake na bokovima dok me je sve žešće karao.

– Koji ti je kurac?
– Šta?

Osetio sam da počinje orgazam i borio se protiv njega da bih odgovorio Nikoli.

NAPOMENA:

Želim samo da razjasnim da ponašanje glavnog lika nije u kom slučaju dobar primer prosečnog pedera, cela ideja je i bila da Aleksa bude poremećeni perveznjak da bih kroz priču mogao da opišem najrazličitije fetiše i perverzije. Po vodećoj teoriji u psihologiji, fetiši/perverzije i jesu mane u ličnosti koje se ispoljavaju kroz seksualnost (na primer, devojka koja uvek mora da bude u centru pažnje drka pičku na ideju da je više muškaraca zadovoljava, lik koga stalno pljuju i maltretiraju želi da bude rob i slično) gde ta osoba kroz karačinu stekne bar neku kontrolu nad posledicama tih mana i uživa u njima. Osnovni motiv Aleksine izopačenosti je sramota (koja se definiše kao strah od odbacivanja grupe ljudi do koje nam je stalo) i po priči, ta perverzija je proizašla iz činjenice da su ga ceo život voljeni ljudi ubeđivali da je izopačen zbog onoga što mu dođe prirodno i na kraju odbacili zbog njegove ”sramote”.

Ili, za one koje bole kurac da čitaju gornji pasus: Većina pedera nisu kao Aleksa koji je bolestan, ne zbog toga što mu se diže na muškarce, već zbog toga što je internalizovao homofobiju i pederi/lezbače kad porastu će biti onakvi kako društvo uči gej decu da pederi/lezbače moraju da budu.

Nastavak: Marko i trener, obojica u mojoj bulji