Nezaboravna vožnja taksijem
Registrovani korisnici ne vide reklame
Kiša lije k’o luda već sat vremena, istrčim iz zgrade i vičem: – Taksi!!!
U tom trenutku čujem muški glas koji takođe doziva taksi, samo je razlika što on ima kišobran, ja nemam… Za tili čas sam mokra k’o miš, taksi staje između nas dvoje, oboje bacamo pogled jedan prema drugom i jurimo, u istom trenutku zajedno se hvatamo za ručku od auta.
– Ja sam prva stigla. – uporno pokušavam da ga odgurnem, ali je jači.
– O ne draga, ja sam privi stigao i nemam nameru da te pustim – trijumfuje muškarac u kišnom mantilu i sa kišobranom.
– Kako te nije sramota, sva sam mokra, koji si mi ti džentlemen, nego haj’mo zajedno, ja putujem do Bg. Imam važan sastanak, zakasniću. – pokušavam da budem što mirnija…
– Gle, gle, i ja putujem za Bg. i isto imam važan sastanak. – odgovara muškarac.
– Onda idemo zajedno, delimo trošak? – pitam ja onako umiljato.
– Može…
Taksista čeka nestrpljivo… Napokon smo se dogovorili, ulazimo zajedno, brzo skidam svoj letnji kaputić koji je totalno mokar, bacim pogled na muškarca koji me bezobrazno posmatra. O da, i majica mi mokra, tačno se ocrtavaju moje bujne grudi i nabrekle bradavice. Ironično mi se smeje, gledam ga besno. Bezobraznik jedan, kako se usuđuje, samo da je lepo vreme i da ne žurim izašla bih odmah.
Taksi je krenuo. Vozač nešto nabaci da će mu sediste biti sasvm mokro, uf, sada sam već previše besna, ali gutam knedlu, ćutaću, još mi to treba da me izbaci napolje.
Brišem s lica kapljice kiše, tip me i dalje gleda, ne skida pogled sa mene. Primećujem da je lep muškarac i da ima divan pogled, taj cinični osmeh na licu samo ističe njegove bleštavo bele zube, proleti mi misao kroz glavu: „Ma da me samo gricne za vrat…” Brzo dolazim k sebi; šta mi je, ni ne poznajem čoveka.
Sasvim slučajno, uzima papirne maramice i kreće da mi briše gole noge, nežno… Trnci mi prolaze celim telom, spontano diže mi nogu i ljubi je, ja nemo ćutim… Članak, listove, kolena, uvaljujem se u udobno sedište taksija, zaboravljam sve, zaboravljam na taksistu…
Okreće me prema njemu, nastavlja da me ljubi, butine… Kroz zamućeni pogled vidim da taksista namešta ogledalo i slatko se smeši.
Zatvaram oči, on sklanja moje tangice u stranu, njegov dah osećam na njoj, lagano kruži jezikom oko nje, stavljam ruku u njegovu kosu i jače ga privlačim k njoj, ludilo slatko u glavi, nestao je ceo svet, samo predivan osećaj koje prija telu je tu…
Trzaj moga tela me izdaje, svršavam brzo, lagano njegove usne klize prema mom stomaku, gricka mi bradavice preko mokre majice, stiže do usana, drugom rukom otkopčava pantalone, juri u mene svom svojom snagom, krik mi se ote sa usana. Ostaje tako sekundu, osećam kako pulsira u meni i još više se diže.
Krećemo lagano, pa pojačavamo ritam, zajedno… Diže me na sebe, mešam kukovima, ljubim mu usne, vrat, grickam pomalo…
Ruke su mu na mojim bokovima daje mi ritam, i baš kada želi da uspori ja navaljujem ludo na njega…
Čuju se naši uzdisaji, taksi juri kao lud, a mi pratimo njgov tempo, znamo, uskoro smo stigli do cilja, još samo sekunde nas dele…
Ne prestajem, sve dok ne čujem njega i ne osetim kako se njegovo telo grči ispod mene, još koji čas ostajem na njemu, bacam pogled na taksistu, čovek je sav rumen… Nakašlja se i kaže da smo stigli…
Brzo se spremam, izlazim iz taksija i želim da pobegnem što pre… U glavi mi je samo jedna misao, valjda ga neću više sresti, ne čoveka sa kišobranom, već taksistu, ubila bi me sramota.
Jurim prema kafiću, otvaram vrata…
U tom času zazvoni mi mobilni. On je, čovek s chat-a kojeg toliko želim da upoznam već duže vreme, ne znam kako izgleda, ne zna kako ja izgledam, ali eto došao je i taj dan da se sretnemo…
– ‘Ej, ja sam, evo me u lokalu, gde si ti? – čujem meni drag glas.
– Evo i mene, malo kasnim, izvini, gužva na putu – jao, što znam da lažem…
Razgovor se nastavlja, sedam za šank, odjednom neko me dodirne po ramenu. Okrećem se – O neeeeeee, gde baš tiiiii! – Gledamo se nemo’ da bi odjednom počeli glasno da se smejemo. O da, upoznali smo se već u taksiju.
Registrovani korisnici ne vide reklame
