U staroj Grčkoj nije bilo seksualne diskriminacije
„Amfilohije i Elton Džon”
– Na samom početku, u prvom pasusu, gospodin Jakšić, poredeći Atinu i Spartu i dovodeći ovu drugu u vezu sa Srbijom, navodi da su u Sparti homoseksualci ubijani, što je koliko je meni poznato – najblaže rečeno netačno. Naime, objavio sam knjigu „Smrtna kazna kroz istoriju” i smatram sebe priličnim poznavaocem teme smrtne kazne. Nema govora o tome da su tako kažnjavani – ocenjuje Ivan Lazarević, ekonomista i publicista, koji je u svojoj knjizi istraživao načine izvršenja smrtnih kazni u različitim kulturama, osvrćući se na Jakšićevo poređenje gorepomenutih figura u istoimenom članku.
– Ali, nije poenta u smrtnoj kazni, nego u neshvatanju spartanskog društva i načina na koji je ono funkcionisalo. Sticajem okolnosti, napisao sam i knjigu sa naslovom „Prostitucija kroz vekove” u kojoj po prirodi stvari nisam mogao da ne dotaknem i staru Grčku i pomenute Atinu i Spartu i njihov odnos prema seksu.
Dakle, homoseksualnost u starom veku, pa i u Grčkoj i Atini nije bila ni osuđivana, niti je bila predmet prezira ili podsmeha, kao uostalom na celoj planeti u to vreme. A javne kuće u Atini, u kojima su usluge pružali i žene i mladići, postojale su potpuno ravnopravno i maltene u istom broju, sa istim poreskim obavezama prema državi. Nije bilo nikakve diskriminacije u tom pogledu. Postojali su određeni obziri u odnosima starijih i mlađih muškaraca, da ne pređem granice dobrog ukusa, ali daleko od toga da je to smatrano prokaženim aktivnostima.
A kad je reč o Sparti (koja je više bila organizovana vojska nego narod, da malo i literarno preteram), u kojoj je za današnje pojmove postojala neverovatna institucija braka, u kojoj su postojale neshvatljive seksualne slobode (prostitucije u Sparti praktično nije ni bilo, ali ne samo iz tog razloga, nego i zbog Likurgovih monetarnih zakona), ali i običaji koji su uključivali pozajmljivanje žena zbog boljeg potomstva, homoseksualnost je čak i favorizovana, jer je na prijateljstvu (prvo na rang-listi vrlina u grčkom društvu) i ljubavi muškaraca počivao borbeni poredak, u kome su ljubavnici čuvali jedan drugog i davali život jedan za drugog.
Nema govora da su homoseksualci kažnjavani na bilo koji način, a kamoli smrću. Jedino o čemu se vodilo računa jeste da se ne ugrozi biološki opstanak naroda. Spartanaca je bilo zaista malo, mislim na one koji su bili elitni vojnici. Složiću se u mnogo čemu sa g. Jakšićem, naročito sa njegovim stavom o ulozi crkve, ali to što je g. Jakšić napisao o Sparti ne odgovara istini, pa ni poređenje Srbije i Sparte. Ali, kamo lepe sreće da se sa Spartom možemo porediti u bilo kom drugom smislu. Mada, možemo, u nečemu smo bolji, mi imamo puške. Aleluja!
Ivan Lazarević, Beograd
Izvor: Politika