Dupe u pesku. Golišavi i mokri ljudi…

Leto. Sunce. More. Plaža. Golišavi i mokri ljudi. Puno golišavih i mokrih ljudi. Da upotrebiš izraz vlažnih!?

Ma nemoj! Opet me on tera na perverziju. Kao da nisam sam sebi dovoljan.

Letovanje. Ovaj stalno negde putuje, reći će neki od vas koji su se zajebali pa počeli čitati uvodne rečenice iskrene ispovesti.

Pa izgleda tako, iako sam i ja dio toga.

Dečko, ne pomažeš mi, nikada nisi, čak i onda kada si u pravu.

Idemo na odmor. Hajde, da upotrebim izraz „letovanje”. Uštedeli smo neku kintu, a onda su nam nekim čudom, s obzirom gde živimo, dolepršale neke neplanirane pare. Kad se sve skupilo, bilo je dovoljno da odemo daleko. Koliko daleko, pitajte moju devojku. Ona je izabrala. Nisam neki ljubitelj te vrste zabave, međutim u ovoj priči živi dvoje ljudi, tako da sam i sâm par dana pred polazak osećao određenu dozu uzbuđenja koje je Nina prenela na mene.

Kako samo lepo Borovets zvuči.

E, jebiga, moli me da ga isključim. Pokazao sam Nini slike. Rekla je da su lepe. Još mi se sad i ovaj mangup smeje. Zimski centar Borovets. Noćno sankanje na stazi dugoj gotovo 3 km. Sunce ti.

Puste želje, pusti snovi.

Ma nek sere koliko hoće, prestao sam ga slušati.

Majorka. Sutra putujemo. Što, Nina, baš u zemlju tih latino zavodnika, jebača… Mada moram priznati da sam ostao zadivljen fotografijama iz kataloga kojeg smo dobili u agenciji. Biće nam lepo. Nina je pored mene i to je jedino bitno.

Uh, kako se samo teši.

Aj, bre, marš, odavno si prešao granicu bolesnog ugrožavanja sopstvene ličnosti.

Oproštajni doručak sa teta Sanjom. Čak nam je pomagala oko pakovanja. Svako malo je spominjala tih 15-ak dana koliko će biti bez nas, a zvučala je kao da je u pitanju cela večnost. Ljupko mi je odmeravala svaki zalogaj čekajući da ispraznim tanjir kako bi ga ponovo napunila.

– Jeste li posetili svoje? – upita.
– Jesmo sinoć. I oni su nam spremili neke sitnice. Mama mi je opet malo gnjavila dečka pa je bio prilično odsutan – odgovori Nina.

Malo? Svaki put sve je gore i gore. Čak me je i par puta nazvala imenicom koja počinje na slovo „z“, verovatno očekujući moju reakciju. Opet moram priznati da Nina uvek iskontroliše situaciju. Do kada!?

– Deco, ostavljam vas. Odmorite se malo pre puta i proverite sve, da nešto ne zaboravite. Videćemo se kasnije.

Ustala je i ponovo sela tužno odmahujući glavom. – Pa, vas dvoje ste meni sve. Šta da radim bez vas?!

Hrana u mojim ustima je lagano gubila okus. Ninini prsti su milovali našu ljupku komšinicu po licu i kosi. Sanji je, blago rečeno, potreban muškarac, ali opet ako malo razmislim verovatno bismo nas dvoje bili na gubitku. Možda sam sebičan, ali u pitanju je osoba koja nam poklanja više pažnje od roditelja. Čvrsta veza, a još uvek ni trunčicu nije olabavila. Subjektivan sam.

Ponovo je krenula, ovoga puta ohrabrena Nininim šaputanjem i poljupcima. U ruci je stezala i svesno sakrivala neku tamnu vrećicu. Pričale su tiho ispred vrata. Nisam prisluškivao. Štaviše, nisam se ni trudio.

Ta vrećica. Sanja nikada ništa nije skrivala.
– Mogu li te nešto zamoliti? – Nina se vratila i sela nasuprot mene.
– Naravno.
– Mislim da bi trebao otići malo kod nje kasnije. Razgovori je. Oraspoloži. Ne mogu da je gledam ovakvu. Ta ne idemo zauvek, u pitanju je par dana, a najgore je što je ona u isto vreme sretna zbog našeg letovanja – rekla je i isprepletene ruke položila na sto.
– Hoću… Ali, ako mi kažeš šta je Sanja krila u vrećici. Ono zlo u meni ovaj je put pobedilo. Odmahnula je glavom.
– Zapazio si!?
– Jesam – čak sam i potvrdno kimnuo glavom. Odhuknula je.
– Dobro, neću ti reći jer bi ti od toga verovatno napravio cirkus, a taj tvoj bezobrazluk ovaj puta neće proći. Želim smiriti situaciju i spokojno ići na odmor, a ne igrati se s tobom. Budi govno i nemoj je posetiti – glas joj je bio prepun ljutnje, straha i malo…

Samo malo uzbuđenja… Dovoljno. Smešio sam se, dok je ona s druge strane režala na mene.
– Nina, nije valjda opet dildo?

Poklonila je Sanji dve stvarčice za igranje, od toga jednu na struju. Kasnije mi je priznala da joj je praktično objasnila načine korištenja, što se dalo zaključiti da su bile barem golišave. Doduše Nina nije krila da ju je Sanja videla golu. Navodno prvi put prilikom isprobavanja nekih haljinica.

– Zašto moraš biti takav? – rekla je tonom koji mi je govorio samo jedno.
– Nisam mislio ništa loše, neka to ostane između vas dve. – Nisam trebao počinjati. Ustala je od stola i ljutito napustila prostoriju.
– Baš me zanima, kako ćeš se sad izvući. – To se i ja pitam. Hajde, ne mogu na tebe svaliti krivicu.
– Ja sam deo tebe, slobodno navali biće ti lakše, ili se zavuci u neki ćošak i baci drkicu.

Ustao sam i nesigurno odšetao do vrata.
– Nina, otići ću kasnije, nemaš razloga da se uzrujavaš.

Tišina. Ćutke sam pospremio sto i razmišljajući o svom ponašanju počeo prati suđe. Bez potrebe, razloga… Radoznalost i glupost.
– Pornići  naslonila se na zid i bezizražajno me gledala.
– Šta s njima? – zatvorio sam slavinu.
– U vrećici – rekla je malčice povišenim tonom.

Nasmejao sam se, a ona je prišla i obrglila me oko struka.
– Pokvariti ćemo je skroz. – Gledao sam u pločice.
– Dragi moj, ne znaš ti s čime mi imamo posla – gricnula me je za uho.
– Šta bi to trebalo značiti?
– Polako, otkrivaj. Imaš vremena, a kada je teta Sanja u pitanju ja sam jako slaba na nju. Nemoj me više dovoditi u slične situacije, ako te baš zanima imaš vrata pokucaj i pitaj.

Kasnije mi je otkrila neke naslove kojima je počastila našu komšinicu, tako da sam ostao zatečen jer sam se smatrao ekspertom za pomenuto područje. Pokucao sam na vrata.
– U kuhinji sam. Uđi, otključano je.

Znala je da je neko od nas dvoje jer mi kucamo, odnosno ne zvonimo. Jebote, nekad pomislim da Sanja spava u kuhinji. Miris me odveo do odredišta.
– Pravim vam kiflice za put.
– Teta, nemoj se zamarati. Toliko si toga uradila za nas. Malo nam je i neugodno.
– Kakvo zamaranje, vi ste meni sve.

Seo sam na stolicu i gledao kako to vešto sa ogromnom dozom ljubavi radi. Zamišljao sam te Sanjine brze ruke na nekom muškarcu. Sramota me.

Stan uređen sa tako puno stila. Svuda cveće. Na zidovima slike. Umetnost. Vrata spavaće sobe su malčice odškrinuta. Dovoljno da moje radoznalo crno oko zaviri. Ormarić i na njemu ono čudo uspravno stoji. Ninin poklon mi je odvukao pažnju.

– Tako. Sada nek se lagano peku. Dođi – gledala me.

Pustila je neku laganu muziku. Laganu!? Cindy Lauper. Imam komšinicu koja voli slušati Cindy Lauper. Obožavam ovu ženu. Sanja i muzika. Davno mi je pokazala pune kutije muzičkih ploča, bolje rečeno albuma, koju je donela iz mesta gde je živela sa bivšim suprugom. Prepoznao sam neke pevače, umetnike bendove i grupe, iz jednostavnog razloga jer ja sam u priličnom zaostatku za današnom popularnom muzikom. Opus koji mi se urezao u sećanje donosio je Stijene, Olivera, Atomsko, Drugi način, Cher, Stones, Azru, Indekse i još puno toga. Puno toga čime se ja danas doziram. Čuvalo je to svoje bogastvo brižno, a ja sam joj pomogao u tome. Dobro, modernizirao sam je i dosta te prastare umetnosti joj kompilacijski uredio na DVD. Tako da se u stanu moje komšinice uvek slušala kvalitetna muzika.

– Nina te poslala da me oraspoložiš, razgovoriš ma kako god? – Čitala nas je kao jeftino upustvo za kolače.
– Ma nije i jeste. Teško nam pada gledati te takvu. – Uzela mi je ruku i svoje sklopila oko nje. Imala je negovane i tople ruke.
– Možda ja histerišem. Od života uvek očekuješ, a ja sam, sine, dobila i previše. Vas dvoje.

Gledao sam njene oči. Toliko su propatile, a ipak su vedre i nasmejane.
– Teta, mogu li te pitati nešto?

Nasmejala se.
– Slobodno, sve što te zanima.
– Zašto ne pustiš k sebi u život neku osobu? Možda bi ti bilo lakše… Muškarci nisu toliko zlo. Pogledaj mene, mislim da se sasvim dobro snalazim. Meni izgledaš jako lepo i poželjno. Ne vidim razloga…

Oborila je glavu i glasno se nasmejala.
– Dođi, ti, lopužo. On bi meni muškarca.
– Nisam mislio… Zašto da ne?

Povukla me i izljubila.
– Još jednog lopova da se brinem o njemu, kao da mi ti nisi dovoljan – šaputala je i mrsila mi kosu. – Hraniti ću ga, a on će me grejati i maziti, dahtati, motati mi se po stanu, zavirivati u svaki ćošak i možda me čak voleti.

Iskoprcao sam se iz njenog zagrljaja i verovatno krivicom ovog mangupa u sebi rekao:
– Teta, ako tako gledaš na stvari, onda ja sasvim odgovaram opisu.

Zbunjeno me pogledala, a ja tek tad postadoh svestan šta sam rekao. Razlikovalo se od onoga što sam mislio reći.

Misliti? Mišljenje?! Mišljenje je poput šupka, svi ga imaju. Kako god bilo, kad-tad će se uvek usrati. Ono. On. Svejedno.

– Možda sam se pogrešno izrazio. Znaš, ti me hraniš, dahćem ti često u stanu ili barem čuješ mene i Ninu dok… Hoću reći, motam se i zavirujem, ne da te grejem i mazim… Ono, bukvalno, al’ znaš šta želim reći i ja te volim bez tog možda.

U nedostatku ogromne količine nebuloze morao sam nastaviti:
– Ne ono sad kao ženu, mislim poštujem te i volim. Kao ženu!

Dovoljno, kretenu. Dovoljno.

Pokušao sam se izvući i objasniti šta ustvari mislim i još se dublje uvalio. Skrenuo sam pogled u stranu i pokušao negde u sebi pronaći prave reči, ali sve što bi isplivalo na površinu govorilo je da me u stvari teta Sanja malo privlači.

Pokušao sam ponovo.
– Izvini, nisam baš… – zastao sam i gledao Sanju kako se smeška.

Nema smisla.

– Rekao si malopre da sam lepa i poželjna, a sad i te muške gluposti. Treba li ja da se zamislim? Nije valjda da tako utičem na tebe?

Izbegavao sam da je pogledam. Nenje grudi. Gledale su. Mamile i dozivale. Na kraju sam krivicu prebacio na svoje oči. Te garave i buljave oči.
– Nadam se da sam se propisno izblamirao, barem su ove gluposti iskrene.
– Nisam rekla da ne volim muške gluposti, samo ih nisam očekivala od tebe. Šta je tu je. Sine, malo njih se usudi bilo šta reći, a i kad kažu pridaju tome veliki značaj. Nego, moli se da mi ne izgore kiflice, jer u protivnom nećeš doći do vrata, a kamoli do te Majorke.

Pratio sam je u kuhinju.

– Mirišu – počeo sam.
– Poguzija, pitao si me za muškarca. Prije nego što si se ti doselio, povremeno sam izlazila sa jednim profesorom matematike. Slučajno smo se upoznali dok sam ja tražila privatne časove jednoj rodici. Bilo je lepo.

Naslonila se na kuhinju i nastavila:
– Pametan i pažljiv, malčice nemiran, što mi je odgovaralo. Dobar noću i… Oženjen.

Ovu zadnju riječ je na slogove izgovorila.

– I… – nadovezao sam se.
– Pa ti kao kakva tetka, sve bi da znaš. Ispričala sam Nini, ali, hajde, i tebi ću. Počeo je spavati kod mene, ostajati po nekoliko dana. Navikavala sam se iako sam znala da postoji i druga strana. Završilo se.
– Tek tako? – opet sam se trudio.
– Žena mu je počela sumnjati, a ja nisam želela da on bira. Sine, moj suprug je izabrao zdravu umesto bolesne. Ne želim više ikada biti delom biranja.

Glas joj je blago drhtao.

– Pitam se kakav to čovek mora biti da ostavi bolesnu ženu. Da ostavi tebe? Ti si nešto najlepše u mom životu.

Nisam više vodio računa o tome šta pričam.
– Opet me zavodiš – nasmejala se, a onda ozbiljno nastavila. – S tim čovekom imam lepe uspomene, malo njih ali ipak, imam Tanju i svaki put kad me zovne mama znam da nije bilo uzalud.

Tatjana je Sanji donosila više briga nego sreće i to za ono malo dana što bi provele zajedno, ali ni jednoga momenta ne bih dozvolio da taj odnos postane tema razgovora.

Reč po reč i ja sam se gubio u pokretu njenih punih usana. Prvi puta od kada smo ušli jedno drugome u život imali smo tako ozbiljno vruć razgovor. U neko doba sam se setio da bi trebao obići devojku. Ispraznio sam drugu čašu po redu i krenuo. Sanja je iza mene.

– Lepo si me oraspoložio i da znaš neću zaboraviti one gluposti što si rekao, barem za ove dane tvog izbivanja.
– Rečeno je i šta sad… – počeo sam se nesvesno braniti.
– Dobro, bre, hajde! Briši!

Krenuo sam prema izlaznim vratima i iza sebe čuo tihe reči:
– Mogla bih to dupe gledati satima.

Zatečen, okrenuo sam se. Dočekao me je osmeh.
– Briši – zadovoljno se smejala.

Izašao sam i zatvorio vrata. Pred vratima svog stana sam dugo stajao i piljio u svoje prezime. Sanja me je totalno uneredila. Poštujem i volim je, a opet ta kretnja u mojim gaćama govori nešto novo. Želim je.

Kao Dustin Hoffman u Diplomcu!?

Dugo se nije javljala. Zanimljivo. Otvorio sam vrata. Zatekao sam Ninu kako proverava putničke torbe.
– Je li joj bolje?
– Puno. Spremila nam je kiflice.

Kasnije smo se od komšinice kratko oprostili. Namignula je Nini i obe su me sa smeškom gledale.

Kako u stvari razumeti žene? Šta žene žele? Po meni prvo ovo, a onda može doći ostalo…

Stigli smo u taj mali raj. Odmor može početi. Pristojan smeštaj. Krevet u dosta sumnjivom stanju, a poslije nas će verovatno biti u lošem. Napominjem, ne isključivo mojom krivicom, da slučajno neko ne pomisli kako sam neki ekstremno dobar jebač.

Prilikom prvog olakšavanja iščupao sam onaj đavo sa vodokotlića, tako da je došao neki tamnoputi momak da nam vrati WC u funkciju. Nina je pratila opravak i pokušavala ljubazno razgovarati sa majstorom. Gutao ju je očima. Na kraju je na čistom španjolskom rekao da ga uvek može pozvati ako se nešto pokvari. To mu je posao. Zatvorila je vrata za njim.

– Tako je toplo. Idemo se kupati – rekla je i svukla majicu.

Prvi dani na moru. Lepo. Blizu našeg hotela je bio jako ukusan pab.

Ukusan?! Pivopijo!

Jebiga, navika. Na kraju krajeva, u pivu nema ništa loše. To mesto nam je postalo stalna destinacija.

Znam iz nekih razgovora da su na dobrom glasu frajeri koji poslije jakog, intezivnog i strastvenog seksa zapale pljugu i malo se zamisle u fazonu James Dean-a. Uvek sam se pitao kako stoje frajeri koje nakon gore opisanog akta ustanu i umazani izlučevinama gologuzi odu do frižidera i osveže se hladnim pivom.

Ja ga često unesem u krevet. Ponekad, naravno gologuz, izletim na balkon i zamislim se uz pivu i pri tome moram paziti na ove verske ekstremiste koji vrebaju na svakom koraku. Noću, pa razume se. Cigaru zapali Nina tako da je ugođaj potpun.

Lep pab. Vlasnici su ujedno i konobari. Brzo su se navikli na česte goste. Zrelih su godina, ali deluju prilično zaljubljeno. Gazdarica plave kose i ima ogromne grudi, koje bi zaplesale s njom ukoliko bi se odlučila da podgreje atmosferu. Gazda je jako prijatan i tih čovek mada na prvi pogled podseća na Danny Trej-a u filmu „Od sumraka do svitanja“. Jednostavno, čekate kada će se pretvorit u neku zverku.

Odmor u svakom smislu re reči. Na plaži smo. Pokušavam čitati knjigu, a pogled mi odvlači milion dobrih preplanulih guzica u pokretu. Svi su mokri.

Dve babe koje slikaju neke junake iz grčkih mitova dok se ovi loptaju u plićaku. Nina koja me konstantno bocka, škaklja i prska uprkos činjenici da smo se pre par minuta propisno i besramno izmazili.

Knjigo, za sve se ti kriva.

Zaklopio sam je iako sam se teško rastao od glavnih junaka zakopanih do muda i ostavljenih za primer ispred gradskih zidina. Nisam bio načisto jesu li muda iznad zemlje ili skrivena. Malo misterije pred novo čitanje.

– Idem po sladoled, hoćeš li i ti? – upitala me je dok je ustajala.
– Ne mogu.

Brzo se vratila i počela se igrati s njim. Jezikom je dodirivale vrhove i nežno uzimala ledenu mešavinu lešnika i banane. Sedela je tik uz meni, igrala se i gledala me. Naravno da sam obratio pažnju.

– Moraš li tako? – tiho sam upitao.
– Kako? – rekla je iznenađeno.
– Igrati se i izluđivati me.
– Čekaj malo, a to te ne uzbuđuje?
– Naprotiv, samo… Nina, sladoled?!
– Šta, sladoled? – nasmešila se.
– Topi se – glasno sam rekao.

U tom trenutku jedan potočić pređa na njene prste. Primakla ih je mojim ustima i ja prihvatih taj slatki ledeni okus. Ne skidajući pogled s mene brzo je sredila ostatak i uvukla mi se u krilo.

– Čekaj, pa ti si narastao. To si mi htio reći. Da se poigram malo… – rekla je i položila ruku na nabreklinu.
– Na plaži smo, okruženi ljudima.
– Pa šta?

Prislonila je usne na moje i zavukla ruku kako bi ga dohvatila.

– Kako je tvrd. A ja mislila da sam te prošle noći skroz uneredila.
– Znaš da ja ne odustajem tako lako – ljubio sam je po vratu.

Obraz uz obraz.

– Onda, večeras. Jebaćemo se satima. Iscediću svaku kap iz tebe – oblizivala se.
– Dobro, ali oznojiti ćemo se – prihvatio sam igru.
– Otvorićemo prozor.
– Da, i izložiti ćemo se napadu komaraca.
– Da. Te krvopije mi uništavaju snove – rekla je i bučno me poljubila. – Ti ćeš me zaštititi i nećes dozvoliti da mi se napiju krvi.
– Ma razume se, podmetnuti ću svoje dupe.

Glasno se nasmejala i nadvila iznad mene, pri tome mi zaigrala grudima ispred očiju.

– Hoće li im dupe biti dovoljno?
– Do sada me nije izneverilo.
– Znači spreman si rizikovati?
– Pa, tu i tamo… – gledao sam u njene nasmejane oči.

– Ljubavniče, idemo u vodu, a videćemo kako ćeš se pokazati kad napasti zazuje – rekla je i izvukla ruku iz mojih gaća.

Erekcija se nakratko primirila. Ustao sam i krenuo za njom.

– Slučajno sam čula da u ovim mestima postoje delovi plaže gde se čovek može malo razgolititi. Znam da ne voliš nudističke plaže ali da malo istražujemo, nije na odmet – bile su Ninine reči dok se igrala svojim doručkom u tanjiru.
– Ne znam, raspitaj se. Bilo bi smešno da ja tražim kutak gde mogu gole guzice trčkarat – progutao sam zalogaj.
– To mi je duh, nešto slično sam očekivala. Znaš da se neću sputati – demonstrativno je vilicom nabola komadić hrane.
– Samo nemoj preterivati.
– Tek sam počela.

Kako me samo ovo moje devojče zabavlja.

Ipak si na kraju popustio.

Resistance is futile, ali treba pustiti da reč dobije smisao.

Koja reč.

Golotinja.

Nina se uporno i besramno raspitivala, čak i kod gazde u pabu. Nasmejao se i odmahnuo glavom. Gazdarica nam je preporučila nudističku plažu, koja navodno nije daleko, te šapnula kako su ona i suprug imali lepih trenutaka tamo. Još jedna opcija o kojoj moram brinuti. Ninin smešak je sve govorio.

Ujutro se predala.

– Šta misliš o toj nudističkoj plaži? Postoji i prevoz do tamo.
– Idem do trgovine kupiti voće – rekao sam i ustao s kreveta.
– Pitala sam te… Hajde, dobro, idi.

Okrenula se i počela prolaziti četkom kroz svoju zlatnu kosu. Smešići se zatvorio sam vrata.

Blizu našeg hotelčića bila je jedna trgovina u kojoj smo kupovali sveže voće. Ne znam šta me nateralo, ali upitao sam trgovca za pomenuti kutak besramlja.

Ja sam te naterao.

Šta bih ja bez njega.

– Ja i žena ponekad odemo tamo, nije baš pristupačno mesto, retko turisti zalaze. Ako imate neku mapu ili kartu, mogao bih vam ucrtati – bile su reči trgovca.

Donio sam voće i prenio vesti Nini. Ćutke je tražile neke karte koje je ponela, a neke smo i ovde dobili.

Pomno je pratila ruku trgovca Raula koji je vešto pokušavao ucrtati i objasniti.

– Tako. Nadam se da razumete. Pešice možete i za 40 minuta stići.
– Hvala vam – reče Nina poklonivši ljupki osmeh čika Raulu.

Po ulasku u sobu nastavi:
– Ljubavi, idemo li? – Okrenula se i očekivala potvrdan odgovor.
– Posle ručka Prvo da pogledamo. Ako bude u redu, vratiti ćemo se sutra.

Bacila mi se u zagrljaj.

Pešice smo stigli i prepoznali deo plaže ucrtan na mapi. Teren grozan, neravan i nepristupačan. Taj deo je nemoguće videti sa glavne saobraćajnice. Poveo sam Ninu niz manje brdo. Izašli smo na neki, nazovimo, puteljak koji je jasno vodio do plaže. Izdaleka smo videli tri para zrelih godina kako se goli prepuštaju užitku. Odgovarati će.

Vratili smo se istim putem.

– Malo sam uzbuđena – reče Nina po izlasku na glavnu cestu.

Uzbuđena, a ja se trudio da ne zaradi neku ogrebotinu.

Kako je samo pažljiv.

Ma daj bre, dosta te je. O’ladi malo. Kraj priče.

*****

Rani ručak. Prikladan naziv. Nina je spremila pun ruksak kojekakvih potrepština. Stigli smo brže od predviđenog. Uz manje muke nego prvi put došli smo do plaže. Prazna. Samo su se talasi čuli.

– Hajde, idemo! – uzela me je za ruku.
– Sami smo? – pitao sam i zverao okolo.
– Nismo. Pogledaj gore.

Ispod nekog kamena ili ploče, u hladovini, izležavao se jedan nag par, otprilike naših godina…

– Mi ćemo dole, između dve stene – nastavila je.

Dopustio sam joj da me odvuče. Kasnije sam primetio da smo se skoro neobjašnjivo smestili pravolinijski ispod para iz hlada. Odstupanje pola metra.

Nina je ustala i počela se svlačiti. Sunčevi zraci su kupali njenu nežnu i potamnelu kožu.

Sela je i izvadila kreme iz ruksaka.

– Skidaj se – naredila mi je.
– Već!?

Skinuo sam majicu.

– Gaće? Ili ćeš plivati sa njima – vedro reče.
– Dobro, bre… – zabavljao sam se.

Lepo je gledati je nasmejanu.

Nakon što smo se dobro izmasirali, prepustili smo se čarima opšte golotinje. Nina je između nas stavila dve bočice s pitkom vodom. Oči sam zaklonio peškirom i uživao.

Nakon nekog vremena potražio sam ogledalce da proverim neku mrljicu ispod oka. Sad ono pravolinijski dobija smisao. Na kraju sve dobije. Podigao sam ogledalce iznad glave i video kako lepši deo para ustima zadovoljava jači deo para. Pušenje. Pogled mi je dugo ostao na toj polubledoj guzici. Lepa je. Ne uklapa se u ove silne preplanule guzove koji su mi proteklih dana igrali pred očima. Trznuo sam se. Nina me je gledala.

– Šta je bilo?
– Pogledaj sama – nasmešio sam se.

Prilepila se uz mene kako bi bolje videla.

– Doima se prilično veštom. Hajde, pusti ih da uživaju – odmakla se i nasmešila.

Nastavio sam gledati.

– Prestani ili ću slediti njen primer.
– U redu, evo.

Ostavio sam ogledalo, ali svejedno. Nina je svoju ruku spremila u moje međunožje i počela ga povlačiti.

Ubrzo se primirila i ostavila ruku tamo kao svojevrsnu opomenu. Verovatno sam zadremao, vrućina, golicanje po stopalima, Ninina ruka i talasi učinili su svoje.

Prošlo je, po slobodnoj proceni, barem pola sata i ja sam se trgnuo, sklonio peškir i očekivao sunce. Umesto njega dočekao me je kurac. Da, mlohav kurac se klatio iznad moje glave. Sanjam. Bled. Podigao sam glavu i gledao u prijateljski ispruženu ruku..

– Ja sam Maksimilian – reče prijateljskim tonom.

Plav momak, niži od mene, toplog osmeha i mlohavog kurca čekao je moju ruku.

Predstavio sam se i prihvatio taj prijateljski pozdrav.

Nina je ustala u sedeći položaj. Seo je do nje i ljupko je pogledao.

Pored mene se takođe nešto spusti. Na prvi pogled ne tako lepa, ali prilično vesela i draga devojka.

– Elsa – reče i pogleda me kestanjastim očima.

Poljubio sam joj ruku i odvajajući svoje usne shvatio da je tom rukom verovatno masirala batinu svom muškarcu.

Nemci iz Manhajma. Bili su tu s društvom, ali zbog Maksovih obaveza kasnili su par dana, tako da se ekipa vratila u Nemačku, a oni će ostatak odmora produžiti sami.

Brzo smo se sprijateljili. Maks je priznao:
– Malo smo se igrali gore, hteli da privučemo vašu pažnju.

Elsa dobi blago rumenilo.

– Očigledno da nam nije uspelo – nastavio je.
– O, jeste, samo nismo vam hteli smetati – odgovori Nina i oboje se osmehnuše.
– Dobili ste tako lepu boju – reče Elsa prelazeći prstićima preko mog ramena.
– On ima prirodno taman ten, a ja pokušavam da ga pratim – odgovori Nina.

Uskoro smo završili goli u vodi, bili smo sami. Poznavajući mene i Ninu postali smo i previše prisni za tako kratko vreme. Dok smo se sušili, Elsa prebaci svoju nogu preko moje. Mala i lepa stopala. Mala i lepa stopala hitno izbaciti iz glave. Hitno… Peškirom mi je sušila kosu. Zavukla se u njega.

– Imaš lep… – nasmešila se.
– Reci – izazivački sam je pogledao.
– …Schwanz… – nastavila je i oborila pogled.

Smešak nije sklanjala s lica.

Može li kurac biti lep? Dobar, veliki, mali, debeo, kriv (uglavnom pri vrhu), tvrd, mekan, prošaran venama, obrezan, neobrezan, inžinjer ili pak tehničar… Ali, lep. To je nešto novo.

– Hvala.

Osećao sam se lepo, pardon glupo… Da, glupo.

Verovatno sam joj uputio neke komplimente. Trebali bi nazad.

– Šta planirate večeras? – upita me Maks.
– Ništa posebno. Dolazak na ovu plažu je bio plan za danas – odgovorio sam.
– Idemo na večeru skupa? Znamo jedan dobar bar, bend je odličan.
– Doći ćemo – potvrdi Nina.

Ne bih ni ja odbio.

Na rastanku se videlo da smo postali jako bliski. Dogovorili smo mesto susreta.

Sami smo. Odlučila je da pešačimo, iako sam predlagao taksi.

– Upoznali smo divne ljude po ko zna koji put – nasmeja se Nina.
– Divne!? – Prekorno me pogledala.
– Nećeš valjda srati i omaložavati njegovu boju kose?! – Odmahnuo sam glavom.
– Sviđaš se maloj… – zastala je – Kao i većini drugih. Podigao sam glavu i glasno se nasmejao.
– Sad vidiš kako je meni. Momci tebe slično gledaju, pa čak i ovaj… Plavušan. Najveći problem je što nam se ti ljudi brzo zavuku pod kožu. Osvojimo ih ili budemo osvojeni, zavedeni, kako god. Pomerila se ispred mene.
– Znaš, pričali smo o tome, ali svaki put malo zagolica ili zaboli. – Prošla mi je prstima kroz kosu, a ja se nadovezah:
– I brzo prođe.
– Poljubi me – rekla je i vreme za trenutak stade.

U donjem vešu u kupatilu sam pokušavao nešto uraditi sa svojom kosom, nije bilo jednostavno. Nina prileti u pomoć.

– Ne znam. Da svežem rep? – bespomoćno sam upitao.
– Ma kakvi. Samo, teško se češlja. – Otvorila je ormar i izvadila par mojih krpica.
– Košulja? – bio sam iznenađen.
– Za promenu. Znaš da uvek dobro odaberem. Ideš bosonog. – Obukao sam ono što je odabrala, a ona me je neprestano okretala i zagledala. Nisam hteo da joj pokvarim veče iako je malo preterivala. Ali, to je bio samo deo istine, u osnovi me sve ovo zabavljalo.
– Sad izađi i uživaj dok se ja spremim.
– Uživaj!?
– Ma, hajde. Brzo ću.

Načekao sam se. Kada je izašla. Puf!

– Nije moglo provakativnije – smejao sam se.
– Znaš da je moglo – reče dok je oblačila cipelice.
– Dobro, ja sam na gubitku.

Nije se obazirala na moje poslednje reči. Sad ćemo u taksi. Na odredištu su nas već čekali novi prijatelji. Maks pruži ruku Nini da siđe niz stepenice.

– Mislili smo da idemo plažom. Nina, morati ćeš skinuti cipelice. Tamo ćemo se oprati. Oprati noge – reče Maks. Bez pogovora, uz Ninin pogled dopuštenja, svuče obe i zadrži ih u ruci. Uzela ga je pod ruku i krenuše ispred nas. Elsa i ja smo ih pratili držeći se za ruke. Tiho smo razgovarali te dobacivali jedni drugima. Elsa bez razloga uspori tako da zaostadosmo.
– Kako je samo zgodna.

Odnosilo se na Ninu. Tada sam obratio pažnju na Elsinu odeću. Profinjeno, lepo, seksi i duže nego kod Nine. Puno duže.

 

– Ima tako čvrstu guzu.

Kimnuo sam glavom. Pogledala me je.

– Pravi si sretnik – reče i pokloni mi smešak.
– Srećo, ne zaostaješ ni ti – svojom krupnom šakom sam ščepao njene guzove.

Nisam je prestajao gledati u oči, niti sam sklanjao ruku. Savršeno je odgovarala njenom dupetu.

Otvorenih usta me je gledala…

– Niko me do sada nije tako… – prekinuo sam je.
– Za sve postoji prvi put – rekao sam i pustio tu čvrstu polubledu guzu.
– Dobro – reče i pre nego što sam se snašao poskoči, poljubi me i nežno ugrize za gornju usnu.
– Ej, vas dvoje, požurite malo! – Maks nas je već morao dozivati.

Verovatno nije video šta se odigralo.

– Da potrčimo? – upitao sam.
– Da, put vetra.

Uzeo sam je za ruku i dadosmo se u trk.

Stigli smo. Pored su bili tuševi. Da se operemo. Prvo muškarci. Lakše nam je.

Okrenuo sam se i rekao:
– Dajte te nožice.

Elsa mi pruži svoja stopala i ja ih poturih pod mlaz mlake vode te pokretima ruke počeh sapirati suhi pesak. Maks je sledio moj primer, čak je nakon brisanja insististirao da vrati cipelice na predviđeno mesto. Pogledala me je i par puta ga pobedonosno pomazila po kosi.

Bend je svirao cover uglavnom albuma Gipsy Kings-a. Maks nam je rezervisao jako lepo mesto sa pogledom na pučinu. Konobari su već poznavali naše prijatelje. Prilično bogat jelovnik i izbor pića, a ja sam čvrsto odlučio da večeru platimo po pola, iako je Maks dugo negodovao. Po pola, u Bosni kažu „lapo-lapo“. Sve je to zanimljivo, recimo, u Francuskoj uvek muškarac plaća, ako izvodi devojku na večeru. U Švedskoj svako plaća svoje, a ako bi nekoga da počastite taj bi se mogao uvrediti. Ako, pak, u Japanu izvedete na večeru neku zgodnu Japanku, ona će naručiti tačno ono što naručite vi bez obzira sviđa li joj se to ili ne. Ukoliko insistirate i zamolite ju da ona naruči nešto što voli pojesti i popiti, ona će tek tada to uraditi. Fascinatno. Misliti ćete da sam malo zastranio, ali to je bio deo mog i Maksovog razgovora.

Veče za pamćenje. Bend zvuči strašno dobro. Mi, fenomenalno raspoloženi. Za stolom smo ja i Nemac. Devojke su otišle plesati.

– Još jedno? – upita Maks.

Kimnuo sam glavom.

– Da uzmemo čitavu bocu? – pogledom je tražio konobara.
– Bilo bi bolje, devojke će se vratiti verovatno žedne.

Poručio je.

– Kad smo već kod njih, mislio sam ti nešto reći – uozbiljio se.

U prvi mah sam pomislio da je vidio mene i Elsu malopre na plaži i da mu je zasmetalo. Bio sam spreman ispričati se. Možda oni i nisu tako slobodan par.

Počeo je:
– Vidiš, ja znam da ti i Nina dolazite iz sredine gdje baš nisu popularni ovi oblici druženja, pa i seksualne slobode… Znaš, mislim na swing, LBGT i tako, perverzije. Gledao sam malo, niste tolerantni.

Mucao je dok je izgovaro reči. Znao sam da tu ima nešto više.

– Ne bih rekao da pojava nije popularna, naprotiv prisutna je i popularna u nekim granicama, međutim jak uticaj religije i društva, koje je samo po sebi kvarno, doveo je do toga da je naš stepen tolerancije prema drugome i drugačijem dosta nizak – bio sam miran.
– Elsa voli oboje – rekao je sačekavši da konobar stavi flašu na sto, a onda nastavio drhtavim glasom – Nadam se da to neće biti problem.
– Neće – rekao sam i nasmejao se.
– Čekaj, nije Nina valjda…

Pogledao sam ga s odobravanjem.

– Elsa je bila gotovo sigurna i pokušavala me je celo vreme smiriti. Ja sam se bojao da ćete pobeći od nas. Ti?
– Ja? Imao sam jedno iskustvo, nije mi se dopalo – smireno sam odgovorio.
– Ja sam imao dva puta, od toga jednom u srednjoj školi. Volim devojke i tu se sve završava.
– Uzdravlje – podigao sam čašu koju je on prethodno napunio.

Kao da su znale, naše lepotice su se nacrtale i stojeći zadihane od plesanja iskapile čaše. Počeli smo se otvarati jedni drugima. Premetio sam da je čudan prsten na Elsinoj ruci. Skoro da sam bio siguran.

– Jeste verenički – reče Maks.

Elsa ponosno podiže pogled.

Vereli su se davno, o venčanju baš i nisu razmišljali. Planiraju u dogledno vreme zakazati datum. Dok smo pričali o prstenu i temi vezanoj za njega, Nina je bila prilično odsutna. Čuvala je čašu u krilu i gledala u prazno. Prvi puta sam shvatio da ja kasnim. Ja i zaruke. Brak. Pokušao sam kroz neko zezanje vratiti dobro raspoloženje. Uspelo mi je. Ostao je onaj osećaj od malopre, samo sam se trudio da ga potisnem. Glasni smo, alkohol nas uzima pod svoje.

– Spavajte kod nas. Imamo ogroman apartman, a sami smo. Sutra ćemo do vas i skupa na vašu plažu.

Dobro je to Maks isplanirao. Nina je za čudo ćutala, ali ona iskra u njenom oku je govorila dovoljno.

– Moramo javiti u naš hotel. Nina hoćeš li ti?
– Na zapoved! – salutirala je i nasmejala se.

‘Bem ti prsten.

– Idem s njom – reče Elsa.
– Još po jedno? – dobaci Maks.
– Ne. Pošto smo se odlučili za ovaj scenario, znaš šta nas čeka.

Klimnuo je s odobravanjem. Ponovno je pravio problem kod plaćanja. Kad smo izašli objasnio sam mu.

– Maks, mi smo poznanici, verovatno već i prijatelji…

Odobravao je i dao mi znak da nastavim.

– Prijatelji uglavnom dele dosta stvari. Ja i ti ćemo već večeras deliti puno toga, zašto ne bi i jedan prosti jebeni papir koji se zove račun?

Gledao me je.

– To mogu prihvatiti – reče uzevši novac koji sam pripremio.

Devojke su nas sačekale u ulici. Smeštaj im je bio skup. Maks je doplatio tih par dana za sebe i Elsu. Ogroman krevet, a kasnije sam saznao da su dva velika spojili pre našeg zajedničkog izlaska.

Nina je izašla na balkon da zapali pljugu. Maks joj je, naravno, pravio društvo. Ja sam se izležavao na onom prostranstvu, dok mi se u krilu motala mala Nemica.

Pošto smo već danas imali taj neki uvod, bili smo dosta otvoreniji.

– Što te uzbuđuje kod mene ili na meni? – malo neočekivano poče Elsa.
– Teško mi se odlučiti – oblizao sam se.
–A, joj. Pa, video si me golu. Hoćeš da ti pomognem?
– Da čujem – poljubio sam je u dlan.
– Stopala. Ne skidaš pogled s njih… Ruke. Kad god te dodirnem, malčice se streseš. Žene to primete i osete… Na posletku, malo si nezainteresovan, a znam da mi silno želiš obljubiti guzu i trpati mi celu noć.

Takvim se jezikom koristimo. Imala je pravo, hajde baš celu noć…

– Jesam li barem blizu? – već mi je pomalo nudila svoje vrele usne.
– Prilično blizu. Šta je s tobom? Ja ne bih pomagao. Ne razumem žene.

Glasno se nasmejala.

– Razumeš ti i više nego što treba. Tvoj kurac i prizor u kojem iz njega šiklja sperma.

E, to je previše. Sama je tražila. Namestio sam je tako kako bi osetila pulsiranje i svukao već raskopčanu košulju. Brzo se svlačila i ljubila me uz zadovoljno mumlanje svuda po telu. Uzvraćao sam brzinom svetlosti. Kosa joj je i dalje lepo mirisila.

Došla je do njega i napala ga. Zastenjao sam od navale zadovoljstva. Gledao sam u stranu i pokušavao doći do daha. Igrala se jezikom dražeći rupicu, a onda ga punim ustima uvlačila. Predugo je trajalo. Najzad je prestala i verovatno mi onemogućila da poštrcam nekoliko kapi vlastitog užitka. Nežno ga je povlačila rukom od korena ka vrhu.

– Ej, pogledaj me – rekla je i privukla se blizu mog lica.

Gledao sam je i smešio se. Ubrzano i teško sam disao, a to ju je izgleda neverovatno palilo.

– Želiš li me? – upitala je i podarila mi svoj jezik.

Potvrdno sam klimnuo i prste spustio na njenu ribicu. Jedan, a ubrzo i drugi, su se našli u njoj. Nije me prestajala ljubiti. Uživala je. Od silne napaljenosti počela me je lizati svuda po licu. Ubrzao sam i osetio da je blizu.

– Još… Još malo…

Rukama mi je obujmila glavu, dok su joj se prsti gubili u mojoj kosi.

U tom trenutku u sobu su ušli i na krevet se popeli Maks i Nina.

– Čuli smo vas – reče Maks.

Bili su goli. Maks je sedeo na ivici kreveta uspravan i tvrd. Nina je obavila svoje. Legla je do mene i raširila noge. Nemac se dade na posao. Izvukao sam prste iz Else i gledao tu mešavinu sokova. Uzela je ruku i primakle je mojim ustima. Nije odustajala dok nisam pokupio svaku kapljicu njenog soka, a onda me divlje poče ljubiti. Nina je uživala dok ju je Maks grizao i hranio jezikom. Elsa prestade. Zavuče ruku ispod Ninine glave i podiže je. Brzo su izmenile par dugih i vrućih poljubaca. Maks reče:
– Do tebe u fioci su kondomi… Ali, mi smo zdravi i nećemo zatrudniti… Ako mislite da treba. Odnosilo se na mene i Ninu.
– U redu je bez gumice – namignuo sam.

Elsa mi još jednom ugura jezik, udahnu, namesti me rukom i ja ugurah svoju kurčinu u njenu mokru ribicu. Zastenjala je, zastala i onda se polako počela nabadati.

Maks ugura svog kopljanika, a Nina ga odmeri pogledom i prihvati njegovo oružje. Obzirno i polako je napredovao, a kada je osetio pravi trenutak snažno zabaci i njih dvoje zaploviše.

Aktivirao sam se i odvojio Elsino dupe od sebe te napravio nekoliko jakih uboda. Ona je stiskala sisice i glasno me molila da nastavim. Odmarao sam se tek koju sekundu i nastavljao hraniti tu vrelu pičkicu, te slušati njene uzdahe nakon svakog novog čina. Nisam obraćao pažnju na Maksa i Ninu. Ninu sam jedino čuo i to me je dodatno izluđivalo.

Elsa siđe s mene i uze moj kurac u usta. Obrađivala me je tiho, nežno i sporo. Odmarala se. Celo vreme mi se smejala očima. Uzvratio sam osmehom. Nina mi spusti glavu na grudi. Maks ju je punio sa strane i rukama joj mesio sise. Bila je van sebe. Očima mi je dala do znanja da doista uživa. Nemac izvadi kurac i spusti glavu na jastuk.

– Ovo je nezaboravno – dolazio je do daha.
– Hajde, tek smo počeli – reče njegova devojka.

Šapnula je nešto Nini i njih dve se prigrliše u sredini. Milovale su se i ljubile. Maksu sam pogledom objasnio zašto je ona njegova bojazan bila neopravdana. Glasno se nasmejao.

– Šta čekate? – progovori Elsa.

Nina je podigla nogu, a Maks je prihvati i ugura ponovo svoj kurac. Naslonio sam se uz curicu na mojoj strani.

– Napokon… – prošaptala je.

Nina se nasmeja između dva uzdaha.

Podigao sam joj nogu i počeo trljati glavićem mali otvor. Nežno sam ušao u nju.

Uskoro se sve ljuljalo. Prava jebačina. Gde jedan počne, drugi završi. Devojke su jedna drugoj čupale kosu, grizle bradavice. Ja sam pojačao ludilo počevši se igrati sa drugom Elsinom rupicom. Navlažio sam prst i vešto ga vrtio oko šupka.

– To me tako pali – glasno je ječala.

Nina je svršavala zaronivši glavu u njene grudi. Elsa je bila blizu, rukom me je uhvatila oko vrata i privukla na svoj obraz.

– Tako! Sad jako… Jako!

Posljednje atome snage sam izvlačio iz sebe i malu Nemicu doveo do vrhunca. Svršavala je u talasima. Otisci njenih prstiju su mi ostali na vratu. Smirivala se i vrtila glavom na jastuku. Nina ju je izazovno gledala.

– Droljo – procedi Elsa.

Nina joj rukama podiže glavu i snažno joj pljunu u usta. Elsa jezikom poče tražiti još. Maks ga izvadi iz Nine i položi kitu na njene butine. Elsa skoči, namesti se ispod, te on prosu seme svojoj devojci po licu. Odmakao se malo i potpuno oznojen ih gledao. Povlačio sam svoj kurac i gledao kako devojke razmenjuju seme. Elsa se okrenu k meni. Svi smo bili mokri…

– Čekaj. Nina, dođi, a ti se nasloni na krevet.

Poslušao sam. Obe su se smestile između mojih nogu. Elsa stopalom poče stiskati moje međunožje.

– Ti, Nina, s druge strane.

Nije stigla ni izgovoriti, a Nina je već trljala moj kurac. Nisam mogao gledati. Disati. San. Sklopio sam oči i počeo špricati posvuda. Slušao sam njihove uzvike zadovoljstva.

– On voli stopala. Radi mu ovo često – reče Elsa, a onda se obrati meni. – Pogledaj šta si uradio? Šta ćemo sa tolikom spermom?

Naposletku su dosta toga uspešno posrkale.

– Jebote, ovo je bilo ludo! Jesi li za pivu? Imam dve ohlađene – seo je do mene.
– E nećete. Štucati ćete celu noć. Tuš i spavanje. Moram zameniti ove plahte. Šta sve nije procurilo – dobaci Elsa.

Tako se i svršilo.

*****

Ujutro posle doručka smo otišli do nas. Iako je naš smeštaj u poređenju sa njihovim bio smešan, trudili smo se da im kratki boravak učinimo ugodnijim dok smo se spremali za plažu. Čitav dan smo proveli skupa.

Po povratku rekoh:
– To je to, hoćemo li nešto za sutra planirati?
– Zapravo – ubaci se Maks, posegnu u džep i izvadi četiri ulaznice.

Gledali smo ga.

– Dok ste papali sladoled, ja sam sebi dao za pravo da kupim. Ovo je sport-spa centar najbolji u Majorci, navodno i jedan od najboljih u Španiji. Putujemo minibusom. Ako dopuštate nastavio bih dalje?

Dopustili smo.

– Polazak je sutra u 11 sati. Bilo bi dobro da opet prespavate kod nas. Lakše je. Idemo sada pokupiti sve što vam treba iz vašeg stana. Odeću i kozmetiku.

Spustio je pogled i nastavio:
– Devojke ako žele, mogu otići taksijem i spremiti večeru, ja i ti ćemo se pobrinuti za ostalo.

Možda nas je trebao pre upoznati sa pomenutim, ali nije bilo loše.

– Nina, evo za taksi i večeru – pružio sam joj novac.
– Reci šta sve treba da ponesemo.

Tu su počeli problemi jer devojkama treba apsolutno sve. Rešili smo.

– Da, još moramo svratiti po paket piva, večeras je tekma, nemački super-kup.

Nogomet. Izgleda da bez njega ne može. Natovareni, vratili smo se pešice. Devojke su se potrudile oko klope. Nakon večere Maks namesti TV i mi se udobno zavalismo ispred.

– Mi ćemo napolje, ne palimo se na fudbalere – reče Elsa.

Obukle su se i ubrzo izgubile. Ja i Maks o svemu. On je inžinjer ekonomije, radi u tvrtci svoga oca i to mu je navodno veliki teret. Taj faktor je i uzrokovao njihovo kašnjenje na odmor. Mi bismo mogli biti zahvalni jer ih u suprotnom ne bismo upoznali. Elsu je upoznao na nekom festu. Nisu se u početku toliko dobro slagali. Kasnije se sve poklopilo i misli da bi mogli započeti zajednički život jednog dana. Skupa su četiri godine, a tek godinu unazad su počeli malo slobodnije pristupati svetu zabave, seksa i perverzija. Za razliku od nas dvoje, njihova iskustva nisu bila sva pozitivna.

Nerešeno. Produžeci. Penali. Na kraju su slavili „plavi“. Legli smo na ivice kreveta ostavivši mesta između za devojke.

Gluho doba noći. Lupkanje, smeh i šapat. Podigao sam glavu. Dve spodobe su se približavale. Upalio sam lampu. Devojke pijane kao guzice, jedva se se držale na nogama. Maks se takođe odvojio od jastuka. Ninu nikad nisam video toliko pijanu. Katastrofa. Ne volim ni zamisliti tu sliku.

– Malo smo popile… Pa šta sad… Jesmo li platile taksisti? Vama je isto bilo lepo… Jednom se čovek mora napiti – galamile su u isti glas, mešale jezike, zaplitale i naposletku sele na pod.
– Dobro – reče Maks okrenu se i nastavi spavati.

Ostavio sam lampu da gori.

– Pogledaj, Nina, kakvi su. Mogu nam barem pomoći da se svučemo.

Nina je nešto nerazgovetno mrmljala. Patnja je trajala dvadesetak minuta, za ono malo krpica što su imale na sebi. Nekim čudom su se popele na krevet.

– Okreni se i pogledaj me – zagrmi Nina.

Grozan prizor.

– Jesi li ljut?

Smrdela je na sva pića ovog sveta pomešana sa rajskim mirisom cigare.

– Ja bih da spavam – rekao sam i okrenuo se.
– Naspavaj se jedanput.

Ugasio sam lampu i pijanice su se smirile.

Probudio me je zov mog imena. Tih, ali na samo uho, tako da sam čuo. Trgnuo sam se. Nina progovori na mom ramenu:
– Ljubavi, Elsa bi povraćala, ja joj ne mogu pomoći jer mi se vrti čitav svet.

Podigao sam pogled i ugladeo Nemicu kako se sprema isprazniti želudac po krevetu i naravno po svima nama. Reagovao sam grubo i brzo te odvukao devojku do toaleta. Začuđujuće je da je izdržala do šolje. Patnja. Meni je otac znao, dok sam bio klinjo, pričuvati čelo ako bih povraćao. Ne znam da li ima efekta ali sam pokušao na taj način pomoći Elsi. Izgledalo je da se prazni lakše. Kraj.

– Sada umivanje – rekao sam i odvukao je pod hladan mlaz vode.

Dok sam je sušio prilepila se uz mene i dignuvši se na prste krenula prema mom licu.

– Ne! Bez ljubljenja – blago sam je odgurnuo.

Zurila je u moje grudi. Rukom me je milovala po obrazu.

– Izvini – prošaputa.

Bilo joj je bolje. Zagrlio sam je i vratio do kreveta. Maks je čekao u sedećem položaju.

– O tome sam govorio. Pogledaj se kakva si – obrati se verenici.
– Bilo joj je muka. Sad je okej – smirivao sam situaciju i ne znajući zašto.
– Napila sam se i šta mogu – reče dok joj je Nina pomogala da legne i nastavi – Izvini, Nina…

Ova je nagradi poljupcem u obraz.

Maks povuče svoj pokrivač i izazva jedno gromoglasno „Trottel“ iz usta svoje devojke.

Svalio sam se do Nine i nadao se da neće biti još ovakvih izleta…

– Hvala ti. Je l’ puno smrdim? – prošaputala je i poljubila me u rame.

Nisam odgovorio. Naslonila se uz mene i verovatno zaspala. Ujutro su devojčice bile kao na iglama. Maks im je spremio neki jak voćni koktel kako bi se oporavile, ali ne verujem da je imao nekog posebnog efekta.

Pre doručka sam odlučio malo čitati kako bih rešio misteriju o mudima iznad zemlje. Maks je spremao doručak, a Nina se motala u kuhinji. Elsa je sedela preko puta mene i nemo me posmatrala. Mamurluk. Završio sam poglavlje i sklopio korice knjige. Ustala je i bez ikakvog povoda me snažno poljubila. Obrela se u mom krilu i privila mi se na grudi.

– Za prošlu noć. Hvala ti – ponovo je krenula da me nagradi.
– Stani. Nemoj to tako gledati. Normalno je da…

Oči su joj lagano dobijale staklast izgled.

– Nema potrebe plakati – pokušao sam da je utešim.
– Ima. Nemaš ti pojma. Žene plaču. Nemoj mi to zabranjivati i pusti me da te ljubim – bila je i dalje pomalo ratoborna.

Dopustio sam još jedan poljubac, a onda nas Nina pozva iz kuhinje. Doručak je čekao na stolu.

– Sportovi s loptom u bazenu, kako ti zvuči? – dobaci mi Maks.
– Dobro ćemo se zabaviti – odgovorio sam.
– Devojke, vama bi dobro došla masaža, sauna i đakuzi, a onda nam se možete pridružiti na odbojci.

Nina klimnu. Elsa je nemo gledala u svoj tanjir i uzimala odmerene zalogaje.

Strašno dobar ugođaj. Maks i ja smo se propisno izganjali, a kasnije su nam se pridružile i devojke osvežene i vidno raspoložene. Odbojka u bazenu 4 na 4. Konstantan smeh, cika i vriska.

Bilo je lepo gledati ono dvoje kako se cmaču na sedištu iza nas dok smo se vraćali. Opet ćemo prespavati kod njih. Maks zadnji ulazi u krevet.

– Imam predlog, iako su vam verovatno dojadili. Ovaj je zanimljiv.
– Reci – naslonio sam se na lakat i pokušavao otresti Nininu ruku s vrata.
– Sex on the beach – reče kao iz topa. – Mislim bukvalno.
– Gde si to mislio izvesti? – upita Elsa i promeškolji se na jastuku.
– Slučajno sam čuo za jedno mesto, zavučeno je, noću tu ne zalazi niko. Tuševi su blizu i rade celu noć. More je nadomak. Samo morati ćemo biti malo tiši zbog slučajnih kasnih prolaznika iznad.
– Kako ja nisam slučajno čula? – izazivala je Nemica.
– Ma, pusti… Ljudi, šta kažete? Avanturica, adrenalin, svi mokri… uz malo rizika. Jeste li se ikada seksali pod zvezdama?

– Lajao jesam, seksao se nisam – rekao sam.

Nisu shvatili, dobro nisu ni morali. Naposletku smo pristali. Zadnji su dani letovanja. Kao kakvi tinejdžeri smo.

Sutradan dok su se devojke brčkale, Maks i ja smo izvideli pomenutu lokaciju. Nije bilo tako loše, ali morali bi biti oprezni. Bilo je zavučeno ispod šetališta, a na taj ravni delić se nastavljala jedna opasna strmina, tako da niko normalan ne bi tu došao osim ako ne teži nečemu sličnom.

– Prilično kasno ćemo krenuti, otprilike pre ponoći. Ja i ti ćemo obići mesto i onda pozvati devojke– objasni Maks.

Dekice, cuga i more. Možda se i previše igramo. Izazivamo. Svakako da je pomenuto bilo najuzbudljivije do sada.

Vreme brzo prolazi. Devojke su sa bocama vina čekale na šetalištu dok smo nas dvojica proveravali mesto. Jebote igramo se onih slešer horora iz 80-tih. Prestari smo. Barem ja jesam. Ipak puca me ta sveprisutna doza adrenalina i uzbuđenja. Do vraga, mogla bi ovo biti nenadjebiva noć za pamćenje. Nije bilo baš tako toplo, vetrić i tišina. Otprilike sve je stalo zbog nas.

– Idem da pogledam dole na plaži školjke, možda neki lep primerak zaluta – reče Maks.
– Praviću ti društvo – ustade Nina.
– Strmo je previše, ali pomoću ti. Brzo ćemo se vratiti.

Ostao sam sa Nemicom i vinom. Naslonio sam se na neku kamenu ploču, a Elsa se smestila između mojih nogu. Prosipao sam joj neke astronomske fazone. Doduše ona je prva počela o zvezdama. Grejao sam joj ruku i ponovo zapazio ono na prstu. Primetila je. Žene sve primete. Posebno kada to ne želite.

– Zašto ne zaručiš Ninu? – upita i otpi malo iz čaše.

Kako je samo direktna, što se to nju tiče. Budi pristojan. Barem u nekoj granici.

– Ne znam. Ne razmišljam puno o tome – dovoljno pristojno.

Mala je bila uporna.

– Trebao bi razmišljati. Dugo ste zajedno, a mislim da bi to i Nina volela.

Šta ona zna o Nini? Možda su razgovarale!?

– Nešto ti je rekla – nadao sam se da će vino progovoriti.
– Ne, čak bi to i moj Maks primetio. Očigledno je. Sve smo slabe na to.
– Koliko tebi znači taj komadić metala na ruci?

Grozan sam. Izigravam nekog lošeg dečka, a na kraju se uvek pokaže da sam dobrica. Okrenula se i pogledala me u oči.

– Ti se bojiš veridbe, braka i vezanja za nekoga. Bez Nine ne bi mogao izdržati 24 sata. Veruj da sam u pravu. Možda nisam obrazovana kao ti i Maks, ali imam jednu prednost u odnosu na vas. Žena sam. Kada je ovaj prsten, od kojeg ti zazireš, dospio ovde značio mi je mnogo. Sada je simbol nečega što ja i Maks imamo. Bez Nine bi bio kao malo dete ostavljeno u šumi.

Kako je slikovita. Bila je u pravu na neki svoj način.

– Razmisliću i lepo je što si mi ukazala na to.
– Razmisli i upamti moje reči. Taj komadić metala neće obradovati samo Ninu, nego će pomoći i tebi da opstaneš i budeš jači.

Ko je ova devojka? Otpio sam malo.

– Elsa, koliko se mi poznajemo?
– Dovoljno dugo da sam skupila hrabrosti da ti sve ovo kažem.

Nasmejao sam se i ona mi se pridruži. Ne znam zašto, ali od tog trenutka postala mi je puno draža. Mala Nemica.

– Želim se ponovo s tobom pojebati – usnama je dodirivala moje lice.
– Ne znam, Elsa, možda Maks…

Prekinula me je:
– Maks me može uvek imati. Ja želim letovanje začiniti tobom.

Dobro, uvek sam želio biti biber.

Zavukao sam joj ruku ispod suknjice. Nije nosila gaćice, ponela ih je za kasnije. Gledao sam je u čudu i instiktivno povukao prste.

– Srce, ti si sva mokra!
– Vidiš o tome ti pričam. Jesi li ti spreman ili da ti pomognem?

Ruka je ponovo krenula. Obilje soka i ona raširi noge dopustivši mi da joj se poigram sa klitićem. Brzo sam se svukao.

– Ja ću sesti. Uh, tvrd je… Prava batina! – rekla je i rukom ga namestila uz svoju ribicu.

Lagano sam ušao. Na trenutak je zastenjala, sklopila oči i spustila se na mene. Imao sam osećaj da curi na sve strane. Podilazili su me žmarci. Izluđivali su mi ti tihi uzdasi uz moje lice.

– Hladno ti je? – upitao sam.
– Ne… Nije… Molim te, malo brže.

Ubrzao sam, a ona zaječa. Ponovo sporije. Izvadio sam ga i ponovo se zario u taj kipeći vulkan.

– Glasna si. Malo tiše. Neko bi nas mogao čuti…

Kao da me je doista i bilo briga. Neka čuje i vidi celi svet. Mi se jebemo. Ribica joj je ključala.

Stavila je ruku preko usta. Izgledala je smešno, posebno onda kada bi mumlala. Potvrdno je klimala.

Sklonio sam joj ruku.

– Probajmo ovako.

Svaki novi ubod je bio popraćan poljupcem u njen vrat ili delove usana. Ubrzavao sam, a Elsa se nekako smirivala uz mene. Neko dolazi. Nina i Maks.

– Zalutale su dve velike, ali vidim da vas to jako zanima – rekao je.

Brzo se svukao i prepustio Nini. Kurac mu je brzo rastao. Krajičkom oka sam posmatrao kako cima glavom i u jednom momentu hvata punu šaku peska. Oči je sklopio.

– Dečko, znam kako ti je. Završiti u njenim rukama je bolje nego dobiti na lutriji.

Bilo smo blizu. Preblizu. Ramena su nam se dodirivala. Elsa se ispruži u stranu i izljubi svog momka. Uzvraćao je i smešio se. Ja sam postao jedno sa tom mokrom ribicom i svakim novim ubodom prodirao sve dublje. Rajski vrt bez kraja i početka. Nina se dočeka na sve četiri i šapnu Maksu kako želi da je opali otpozadi.

Pogledala me je ljutito. Spusti glavu i promeša dupetom Maksu. Na njegovom licu se jasno video izraz divljenja. Počeli su. Uskoro je i Maks postao prava mašina. Zabijao se u moju devojku do kraja. Uzela je i počela gristi peškir. Elsa se okrenu i poče jahati u pozi reverse cowgirl. Ruke je položila na moje članke, dok joj je Maks jednom rukom štipao sisice. Druga ruka mu je počivala na Nininom dupetu.

Do mene se dovukla Nina. Spustio sam se malo tako da gledamo jedno u drugo. Uzdisala je i uživala u svakom Nemčevom ubodu.

– Voliš li me – progovori dodirujući me svojim ustima.

Kimnuo sam. Nije prestajala:
– Reci… Izgo-vori…
– Volim… – nisam stigao.

Silovito me je ljubila položivši ruke na svoje lice. Čudno za Ninu. Elsa siđe s mene i poče me obrađivati jezikom. Malo za tim Maks je odvoji od mog kurca i odvuče sebi u krilo. Zagrlila ga je i zaplesala mu na kurcu. Spustio ju je i uz jak zvuk prodro u malu Nemicu.

Nina me je ljubila po grudima i krenula ka mestu žarišta. Te usne, kako se savršeno stope. Pušila mi je dok sam se ja rastajao sa dušom. Uzeo sam onaj peškir i prebacio ga preko glave. Nakon par minuta Elsa ga svuče. Držala se čvrsto prekrivena peskom i primala porciju otpozadi. Nina prestade, ja se izmakoh i ona se smesti na leđa do nje.

– Dođi na mene – rekla je tiho.

Pitao sam se gde su dekice. Valjda negde u pesku. Legao sam na Ninu. Rukom je naciljala i ja odapeh strelu. Jedno dugo ,,Aaahhh…’’ je zaparalo i nestalo s vetrom.

Ljubio sam joj vrat i grudi. Maks je razarao verenicu. Teško da je stizala i zastenjati. Svršila je jednom rukom iznad glave u pesku, a drugom zagrebala moje rame. Ostaće masnica. Uspomena. Gledala je mene i Ninu. Brada joj je bila mokra.

Maks zavapi punim plućima, prodre do kraja i poče duboko u Elsi štrcati seme. Neizminično su uzdisali i on se svali pored nje. Okrenula se i legla na njega.

Nina rukama povuče moju glavu do svog lica. Bila je vrela. Grizla me je po vratu i ramenu. Ubrzavao sam i osetio da je blizu. Čuvala mi je glavu, trljala po kosi i proživljala jak i dug orgazam. Trenutak kada sam i ja izgubio kontrolu. Praćen njenim rečima „Napuni me semenom do vrha“, sjurio sam do kraja i otvorenih usta počeo svršavati. Ljubila me po licu i ubacila jezik u moja balava usta. Poljupcima nikad kraja.

– Ostani u meni – šapnula je.

Maks je osvetlio telefonom i pomagao Elsi da napuni čaše.

Naslonjeni jedno na drugo pili smo i vraćali se u život

– Da palimo? – predloži, kao po običaju Maks.
– Može. Samo da izvadimo dekice iz peska – dobacih.

Nađi, izvadi i otresi. Popiški se. Tuševi nisu bili tamo gde su trebali, tako da smo gologuzi pretrčali jednu ulicu i krili se od svetla te najzad pronašli neku vodu da se operemo.

– Nikad više u pesku – nekoliko puta je ponovila Elsa.

Teško. Sva sreća da smo ja i Maks zadržali dobro raspoloženje.

– Guzica mi je puna ovoga – reče Nina.

Oprani i obučeni smo nastavili dalje.

– Koliko je sati? – upita Maks.
– Trojka. Sedam sati do vašeg leta, odnosno 31 sat do našeg – rekao sam činjenice.

Činjenice su zlo. Uvek su tu, teško ih je zanemariti ili pak zaobići. Progone vas i naposletku pobede.

– Gde ćemo? – stao je.
– Negde daleko – nasmeja se Nina.
– Gde nema peska i gde će sat samo kucati za nas – dobaci Elsa.

 

Pre svega, da uputim izvinjenje svima koji su čitajući prešli svaki prag svog strpljenja i tolerancije kako bi dočekali kraj. Dugo. Kako da vam objasnim, ja kad pišem…. Ma, pišem… Kucam. To je poput govana na papiru, koliko god se trudili teško da ga nestane.