Moj komšija primio je gol u gostima
Registrovani korisnici ne vide reklame
Kažu da nas sreća često čeka iza ćoška. Verujem da se ne biste kladili da se ta sreća nalazi odmah iza komšijske kapije? Znam, ni ja nisam verovao, ali moj komšija je bio taj.
Da bismo došli do istine, često je potrebno dosta vremena. Ja sam do svoje došao lako – dopadaju mi se muškarci. Međutim, tako nešto nisam mogao da otkrijem kod onih koji su mi zapadali za oko. U velikom broju slučajeva, to je karakteristika onih za koje nikada ne bismo rekli da je imaju, a ne postoji kod onih za koje smo sasvim sigurni da je poseduju.
Međutim, najgore je kada su ti elementi pomešani i kada moramo sami da otkrijemo šta je u pitanju. Na svu sreću, taj zadatak mi nije teško pao.
Ne znam da li je dobro ili loše to što mi se dopadaju muškarci prosečnog izgleda? Uglavnom su loši oni koje bije dobar glas, a dobri su oni koje bije loš, zar ne? Moje mišljenje je da su takvi muškarci izazovniji – nikada se ne zna na čemu smo sa njima.
Takav slučaj bio je i sa sporednim (jer, ja sam glavni!) akterom ove priče. Kada bismo doveli potpunog neznanca da ga opiše, to bi glasilo ovako: moj komšija, čovek u ranim četrdestim, prosed, pomalo ispijen, snažnih ruku i stomaka, i kratkih, izdepiliranih nogu. Prosečan seoski fudbaler? Da!
Kada dođem do činjenice da su to ljudi koji su najskloniji ofsajd ljubavnim aferama, još više se uspalim. Naravno, uspaljujem se samo onda kada imam na osnovu čega, a ovaj čovek mi je za to i dao razlog.
Pošto je u toku bilo leto, visoke temperature i vreme opšte dosade, šta će čovek drugo da radi, nego da se zabije u kuću i ne izlazi do večeri? Još ukoliko je u dobi seksualno aktivnih ljudi, samozadovoljavanje (čitaj, drkanje) je jedino rešenje u ovakvim situacijama. Samo ako ne traje dugo, jer se onda ne može osloboditi vrućine.
Elem, takva je situacija vladala u mojoj kući tih dana. Da ne spominjem da mi je kita bila u erekciji dvadeset četiri sata sedam dana u nedelji. To je ono što zovu „muški problemi“. Ukoliko sa sobom imate i ukućane, taj „problem“ morate da sakrivate šortsom, a u najradikalnijim slučajevima da ga tiho izbacakate ili potisnete misli u drugom smeru, što je gotovo nemoguće.
Kažu da vam gosti naiđu baš onda kada ne treba. Tako je naišao i moj Komšija, kako ćemo ga u ovom slučaju zvati.
Večito nasmejan, go do pasa, pocrneo, sa istetoviranom fudbalskom loptom ispod kuka… Ima li bolje hrane za već dignut kurac? Verujem da ne.
Pored fudbala, moj Komšija se bavio i drugim poslovima, za koje mu je bio potreban automobil, koji je trenutno prolazio kroz nekakve tehničke probleme. Pošto drugih muških članova moje kuće nije bilo, bio sam jedini koji mu je mogao pomoći. Jer ja sam, pre svega, dobar čovek, naročito onda kada sam napaljen i u periodu nejebice.
Problem uopšte nije bio velik
Nestalo mu je tečnosti za hlađenje koju sam mu nasuo do maksimuma. Dok sam obavljao taj „vrlo zahtevan“ posao, osećao sam poglede uprte ka sebi.
Da li se moj Komšija divio mom umeću oko automobila, spretnosti, ili, možda, ne tako specijalnom torzou koji se ogledao iznad šortsa? Najradosniji bih bio kada bih čuo da je u pitanju sve od navedenog, ali bih se zadovoljio i ovim poslednjim.
– E, to! – uzviknuo je, lupivši dlanom o dlan.
– Hvala ti, brate! I izvini što sam te omeo.
– Omeo? – pitao sam zbunjeno. – U čemu?
– Pa… – pokazao je pogledom ka mojoj dignutoj kiti ispod šortsa.
– U tome… – nasmejao se.
– Aha! – pravio sam se blesav.
– Ma, nisi. Tako je to kod mene stalno ovih dana.
– Kamo sreće da je i kod mene… – rekao je, pogledavši u svoj intimni deo.
– Iskoristi to dok možeš, jer je kasnije sve slabije.
– Pošto verujem da savet dobijam od stručnjaka, poslušaću ga – rekoh. – Koju tehniku preporučujete?
– Pa… – krenuo je rukom, snebivajući se, prema mom šortsu. – Zadovoljavanjem.
– Zadovoljavanjem? – ponovio sam zavodnički. – Sa čije strane?
– Moje – rekao je i prstom mi prešao od glavića ka korenu.
– Tvoje? – uradio sam opet isto.
– Zar ti nisi na glasu kao veliki ženskaroš i zavodnik?
– Jesam – reče.
– Zašto mi onda pipaš kitu? – pitao sam.
– Zato što me nenormalno ložiš – reče.
– Da, peder sam, šta ću? Nadam se da ti ne smeta?
– Kako ne?! – rekoh obradovano.
– Samo napred, ali u kući!
Čim smo ušli u predsoblje, zaključao je vrata i spustio roletne.
– Da nas ne uznemiravaju – dodao je moj Komšija. Potom se dao u akciju, moj omiljeni deo svakog razgovora. Spustio je prvo svoj, a potom i moj šorts, verovatno kako bi nam se kite upoznale. Moja je režala na njegovu, što znači da joj se mnogo dopala.
Onda je pao na kolena, uzeo moju kitu u šaku i počeo da povlači kožicu gore-dole. Osećao sam da istog trena mogu da svršim, ali sam se suzdržavao. Nije zanimljivo kada se utakmica završi, a nije ni počela, zar ne?
Stavio ju je u usta i meni izmamio izdah. Nema ništa lepše od toplih, mekanih, muških usta. Prvo ju je gutao do kraja, potom do pola, a onda je samo sisao glavić. Pošto sam shvatio da se moj Komšija umorio i da se moja kita približava finišu, odlučio sam da pređemo u drugo poluvreme.
– Je l’ imaš neki krevet? – postavio sam ovo glupo pitanje ne bih li ga razdvojio od kite i uputio ka drugoj fazi.
– Imam – reče moj Komšija.
– Dođi. – Sproveo me je u dnevnu sobu, čija mi je ugaona garnitura izgledala kao odličan teren za poslednji gol.
– Lezi na stomak – naredio sam mu, navlačeći kondom koji mi je u džepu. – Sada ćeš da vidiš, fubaleru, na koga se ti ložiš!
Međutim, pre nego što sam krenuo u zakucavanje, bilo je potrebno da preuredim mesto odakle ću da šutam, ali i da kiti dam oduška.
Čučnuo sam lice u lice sa Komšijinom buljom, pomazio je kao prijatelja, a potom otvorio. Zatekao me je dlakavi, ali, na svu sreću, čmar koji nije smrdeo. Loši mirisi su loša strana ovog posla, dragi moji.
Pljunuo sam ga dva-tri puta, a potom sam zavukao kažiprst, za njim srednjaka, domalog, malog i za kraj – svi sa palcem.
– Aaa! – vrisnuo je komšija. – Je l’ si ti normalan?! Ostaću bez bulje! Neću moći da serem!
– Nećeš ostati bez bulje – tešio sam ga. – Bulja će ti biti zahvalna što si joj priredio ovakvu gozbu, i dozvoliće ti da sereš.
Pošto su sve pripreme bile obavljene, kapiten može da ga zakuca!
Nije na odmet reći da je Komšiji ponovo vrisak izašao iz grla, ali se uskoro utišao, jer sam se sve bolje upoznavao sa domaćinovim terenom. Naročito mi se dopalo što mu je podloga glatka i što mi kopačka ne zapinje. Međutim, da bih došao do gola, morao sam da se zatrčim.
Nekoliko puta zaredom sam udario sprint. Zabio sam gol i golman se okupao u bari. Bar u onoj koja je ostala u kondomu.
Ali ni kapiten nije ostao čitav! Komšija se previše opustio i sebi dao privilegiju da mi se ispiški po stopalima. Pa, dobro, morao je nekako da izrazi svoju zahvalnost, zar ne? Ipak u „golden shower“-u ima zlata. Dakle, osvojio sam zlato!
Pošto sam napustio teren, moj Komšija se pridigao na sve četiri, okrenuo se ka meni i nasmejao…
Bilo mi je toplo oko srca iz više razloga: 1) bilo mu je drago što je moja kita napokon bila u njemu, 2) mojoj kiti je bilo drago što je napokon bila u njemu, 3) bilo mu je drago što je izlečio potrebe svog tela i 4) bilo mi je drago što sam nakon dugo vremena izašao iz nejebice.
Moj Komšija tada nije ni bio svestan da će nam ovo druženje biti prvo u nizu, ali i da će biti akter prve priče ovog serijala.
Lupio sam ga još jednom po dupetu, navukao šorts i ponosno iskoračio na julsko sunce ispražnjenih muda.
jebach 🙂
Registrovani korisnici ne vide reklame
