Ujak Marko je bio moj razlog za ostanak
Registrovani korisnici ne vide reklame
Zdravo, ovo je moja priča o preseljenju u novu državu, novi grad i upoznavanju novih ljudi. Ti novi ljudi nekada su naši rođaci, a kada ih ne poznajete ceo život, onda ih tako i doživljavate, kao strance. Takav je bio i moj ujak Marko…
Zbog okruženja u kojem sam se nalazio, trebala mi je promena. Imao sam osećaj da sam na rubu depresije i tražio sam rešenja. Do 2016. godine živeo sam u Alikanteu u Španiji i skroz neočekivana promena za moju porodicu bila je dolazak u Srbiju na studije.
Ovde je i moj ujak, za čije postojanje sam samo znao, ali ga nikada nisam upoznao…
Kada sam upisao fakultet u Novom Sadu, znao sam da će mi život konačno postati zanimljiv. Ujak Marko je živeo sam u Novom Sadu, a nekoliko meseci pre dolaska majka je dogovorila da bar početak svojih studija provedem kod njega.
Ujak Marko bio je čovek od svojih četrdeset i nešto godina, skladno građen, sa tihim autoritetom i pogledom koji se prilikom svakog susreta u stanu na meni zadržavao mrvicu duže nego što bi trebalo.
Stan je bio moderan, čist, svidelo mi se tu, a Marko… Ujak Marko je bio razlog zašto sam sve češće ostajao kod kuće uveče. U majici kratkih rukava, ponekad bez nje, šetao bi stanom s čašom vina, dok bih ja „učio” na kauču, zaboravljajući svaku reč u knjizi i sakrivao povremenu erekciju.
Trebalo je par meseci da se oslobodim pred meni do tada nepoznatim čovekom, ali ovo što sledi nikako nisam očekivao. Jedne večeri, dok je napolju padala letnja kiša, ujak Marko je seo do mene i upitao me da li mi fali dom. Slegao sam ramenima, a ujak Marko je tiho rekao:
– Ako ti bilo šta zatreba… znaš da možeš da mi kažeš. – U tom pogledu bilo je nečeg što sam osećao već danima. Napetost se kidala u vazduhu.
– Zapravo… – rekao sam, ne skidajući pogled – treba mi… bliskost.
Markove ruke bile su snažne, odlučne. Nismo više govorili. Usne su nam se srele bez žurbe, dok su kapljice kiše bubnjale po prozoru. Sećam se da sam mahnito drhtao dok su mi ujkini prsti prelazili ispod majice, niz kičmu, pa ispod pantalona. Srce mi je udaralo u grudima dok su se naša tela, topla, mokra od znoja zbog letnje sparine i želje sve više približavala.
Otišao sam u kupatilo i pripremio se. U spavaćoj sobi, pod mekim svetlom lampe, Izgubio sam osećaj za vreme. Svaki pokret bio je spor, težak, pun značenja, ali i pitanja da li ovo sme i treba da se desi.
Ujak Marko je znao tačno gde da me dodirne, kako da me pogleda, kako da me dovede do ivice…
Stenjao sam ime čoveka sa kojim živim i koga do juče praktično nisam ni poznavao, dok sam sada, raskriven i rastrgnut od zadovoljstva, izgovarao samo „Još!“
Do jutra, nismo rekli mnogo. Ali dodiri su govorili dovoljno. Znao sam – fakultet je možda bio razlog dolaska u Srbiju, ali ujak Marko je bio razlog za ostanak.
@adventurex
Registrovani korisnici ne vide reklame
