Ona sanja za oboje
Registrovani korisnici ne vide reklame
Vreme je stalo za nju… Samo malo se pomeralo ali unazad… Čudno… Kosa ju je štitila od hladnog stakla prozora voza, dok je u njemu, kada otvori oči, samo na tren, videla je njegovo lice… Ne svoje… Samo njegovo… Njegove oči dok je na njoj, u njoj, tih i nežan, ne pomera se, samo je gleda… Oseća kako je uplovio u nju, kako to isto čini sa njenom ustreptalom kožom, kako šapuće… Taj šapat, jasan ali nežan, na uhu, golica je…
– Mazo moja… Dušo moja… Kako si topla…
A onda se samo malo pomeri u njoj, tek da izmami uzdah… Tihi jecaj slasti i strasti, želje za još, još… Podiže joj ruke iznad glave i celom dužinom svoje čvrste muškosti zabija se, oseća kako je blizu… Prestaje, a onda ponovo… Ona oseća tople usne na vratu i malo jače prodiranje, oseća kako instinktivno njiše i podiže bokove, upija ga, uzima, uzima… Ispunjena je, jezik u ustima, njena utroba spojena sa njim… Želi da nikada ne prestaje iako oseća kako se grči i puni je toplinom svog semena i bića… A ona ga stiska i cedi… Dok ne osete bol, ostaju spojeni, do kraja…
Sećanja se nižu i njegove reči, njegov osećaj i strah… Nije osećala njegovu nervozu sada ali dok priča… Dok se bori sa onim što je u njemu… Dok spava, ona posmatra njegovo lice, njegovo mlado i lepo telo, gleda kako se grudi podižu i spuštaju, kako smireno diše i ne sanja ništa… Ništa… Sam je sebi ukinuo snove, presekao je racijom i logikom sve mogućnosti da oseti ponovo bol… A ona, suze joj idu niz lice dok se bori sa bespomoćnošću… Ostaje joj samo da ga voli… ona sanja za oboje… A taj osećaj je oboma sve… Zna da se ne raduje, zna da sabira i oduzima, pita se da li je gubitnik ili samo želi svoj mir, da li je zaglavljen između prošlosti i toliko gorkih uspomena, toliko boli i ostavljanja, toliko iluzija i apsurda, iako više nije beskompromisni dečak, rođeni pobednik, ostao je alfa mužijak za jednu ženu… Koja leži pored njega, gleda i sanja za oboje…
Registrovani korisnici ne vide reklame
