Piter Sedington: „Ja sam seksualni terapeut”
Registrovani korisnici ne vide reklame
Kao i u slučaju svih drugih seksualnih terapeuta, razgovori Pitera Sedingtona sa klijentima su poverljivi i on nikad ne bi izdao njihovo poverenje. Njegove priče o klijentima ovde samo su inspirisane radom koji je obavljao sa mladim ljudima tokom godina rada kao terapeut.
– Razgovaram sa ljudima o njihovim najintimnijim tajnama dok oni ne znaju skoro ništa o meni – i to tako mora da bude. Ja sam seksualni terapeut, tako da ljudi dolaze kod mene da im pomognem oko svega, od erektilne disfunkcije, preko bolnog seksa do vaginizma, stanja u kom se vagina stisne prilikom pokušaja penetracije. Ako me klijent pita: „Da li ste oženjeni?”, kažem mu da jesam, jer bi bilo glupo kriti tako nešto, ali dalje od toga se trudim da održim striktno profesionalan odnos. Razgovaram sa tim ljudima kao terapeut, ne kao prijatelj. Naravno, steknete bliskost sa nekim klijentima, ali sve je to deo procesa pomoći da prevaziđu svoje probleme. Na klinici u kojoj radim, prostorije za terapiju nalik su dnevnim sobama u kući u kojoj niko zapravo ne živi. Imate tri udobne stolice – jednu za mene i dve za klijente. Ne držim porodične slike niti privatne tričarije naočigled, što mi pomaže da održim distancu.
Dolaze mi parovi i pojedinci – koji mogu biti solo ili neko sa partnerom ko želi da dobije savete sam. Pre nekoliko godina, 29-godišnjak po imenu Rob došao je kod mene sam zato što je osećao anksioznost zbog seksa sa novom, iskusnijom devojkom. Nije želeo da i ona učestvuje u terapiji zato što ga je bilo sramota što se tako oseća. Tokom sesije, pitao sam Roba da li bi ga manjak iskustva naveo da posmatra Keli drugačije da su njihove uloge obrnute. Naravno, vrlo brzo je počeo da uviđa koliko je sve to nebitno i zamolio ju je da mu se pridruži. Čim je i Keli počela da dolazi, Robu se vratilo samopouzdanje. Razliku je činila iskrenost prema njegovoj anksioznosti umesto da se pretvara da zna više nego što je stvarno znao.
Moji klijenti su obično između poznih dvadesetih i ranih četrdesetih, ali mlađi ljudi ne zaziru toliko od traženja seksualne terapije kao što biste pomislili. Štaviše, primetio sam povećanje broja mlađih klijenata koji dolaze kod mene tokom 15 godina koliko se bavim ovim poslom, kao i veliki broj znatno starijih ljudi koji sada ulaze u nove veze u poznom stadijumu života. Seksualni problemi su mnogo manji tabu danas i, zbog uticaja pornografije i izmenjenih očekivanja od seksa, mislim da ljudi doživljavaju različite vrste problema i suočavaju se sa njima kao još mlađi.
Imam klijente između šesnaest i osamnaest godina koji dolaze kod mene sa problemima koji variraju od brige da će im popustiti erekcija do zbunjenosti oko njihove seksualnosti. A prema Rilejtu, organizaciji za koju radim, više od 42 odsto ljudi koji su išli na seksualnu terapiju u jednom od njihovih centara tokom 2018. godine bilo je mlađe od 35 godina.
Na drugoj strani spektra, moj najstariji posetilac imao je 89 godine. To je čovek koji je nekoliko godina bio u novoj vezi. Nažalost, međutim, njemu i njegovoj novoj partnerki teško je išao seks. Išli su kod lekara opšte prakse, ali su stekli utisak da je on šokiran što oni u njihovim godinama još uvek upražnjavaju seks. Što, naravno, nije bilo ni od kakve pomoći – i zato su došli kod mene. Mnogi ljudi koji traže seksualnu terapiju već su bili pre toga kod lekara. Oni često žele šansu da u detalje razgovaraju o svom problemu sa nekim.
Većina ljudi je nervozno – neki parovi čak misle da moraju da demonstriraju seksualne probleme u prostoriji preda mnom. To svakako nije tako. Jedan od mojih najmlađih klijenata bio je 17-godišnjak koji je imao problema sa erekcijom. On i njegova devojka probali su seks i on je izgubio erekciju. Na kraju su raskinuli, a on je za to krivio svoj problem. Isprobao je neobavezna smuvavanja i da se umiri alkoholom, ali ništa nije pomagalo i više nije znao šta da radi. Dopadala mu se devojka iz odeljenja, a činilo se da se i on njoj dopada, ali se plašio da bilo šta preduzme nakon onog što se desilo. Otišao je kod lekara opšte prakse radi saveta i tamo mu je rečeno da je samo mlad i da će se problem rešiti sam od sebe. Ali, dok je bio tamo, spazio je letak o seksualnoj terapiji i odlučio da je isproba. Kad je došao kod mene na prvobitnu procenu, jasno sam video da je nervozan – bio je jarkocrven u lice tokom čitave sesije.
Svaka seks terapija je drugačija i, u ovom slučaju, najviše smo radili na njegovom seksualnom obrazovanju. Gledali smo anatomske crteže i razgovarali o tome kako dobiti i zadržati erekciju. Pomogao sam mu da razume da je, u njegovom slučaju, problem pravila anksioznost. Zadao sam mu za domaći da stekne erekciju i da je izgubi triput zaredom kako bi se uverio da uvek može da je povrati. Postepeno je počeo da oseća sve veće samopouzdanje i trebalo je samo sedam sesija da se njegov problem reši. Oko mesec dana nakon što je završio terapiju, pozvao je centar i ostavio kratku poruku da se sada zabavlja sa devojkom iz njegovog odeljenja i da misli da će uskoro moći da ima seks sa njom.
Pre nego što sam postao terapeut, radio sam u internatu za decu sa posebnim potrebama. Uverio sam se u koliko je pritisak da se pronađe prava škola za decu i da im se pruži najbolje loše uticao na veze parova i poželeo da uradim nešto više kako bih im pomogao. Proveo sam dve godine obučavajući se za savetnika za parove pored svog dnevnog posla, pre nego što sam počeo stalno time da se bavim. Dok sam pomagao parovima sa njihovim problemima u vezi, ponekad bi postajalo očigledno da su njihovi problemi seksualne prirode, baš kao i emocionalne. I tako sam odlučio da se obučim za seksualnu terapiju kako bih mogao da im pomognem na svim nivoima.
Jedan par koji je došao kod mene ubrzo nakon što sam se kvalifikovao za seksualnog terapeuta, koji je imao jaku emotivnu vezu ali im je bila potrebna pomoć sa seksualnim životom, bili su Met i Aleks, jedan u ranim dvadesetim, drugi u ranim tridesetim. Na našoj prvoj sesiji, obojica su delovala stvarno stidljivo, meškoljili su se na stolicama i izbegavali da odgovaraju na moja pitanja. Nerado su sa mnom pričali o eksplicitnim seksualnim stvarima, kao što je analni seks, i delovali su zabrinuto da ih neću prihvatiti zato što su gej. Imao sam predosećaj da bi problem mogao da bude sa erekcijom, tako da sam ga samo usput pomenuo – želeo sam da im jasno stavim do znanja da je u redu razgovarati o seksu otvoreno i iskreno.
Problemi sa erekcijom i prevremenom ejakulacijom najčešći su razlozi zbog kojih muškarci dolaze kod mene. U gej vezama, gde može da postoji očekivanje da oba partnera imaju erekciju, može da postoji još veći pritisak da se bude dobar. S druge strane, kod heteroseksualnog para ne postoji ništa sa čim muškarac može da se poredi, makar ne u tom trenutku.
Zadao sam Metu i Aleksu zadatak sa pipkanjem da bih smanjio pritisak sa intimnosti. Svaki je morao da pipka ovog drugog pola sata – da istraži njegovo telo i pokuša da otkrije šta je to što mu pričinjava zadovoljstvo. Bili su goli, ali im nije bilo dozvoljeno da diraju genitalije jedan drugom – suština nije bila u predigri, već u usredsređivanju na senzacije. Na kraju su prešli na pipkanje svuda i pokušaj da shvate kako da uzbude jedan drugog, pre nego što stignu do penetracije.
Uložili su veliki trud i ponašali se prema ovim sesijama kao prema pravnom pravcatom večernjem izlasku, sa sve svećama i romantičnom muzikom. Srećom, Metovo samopouzdanje se uskoro povećalo. Posle nekih 15 nedelja terapije, Met i Aleks su imali seks sa penetracijom. Nekoliko nedelja kasnije, rekli su mi da im je seks uspevao svaki put. Došli su kod mene ponovo tri meseca nakon što se terapija završila, na kontrolu, i videlo se da su postali strašno bliski. Rekli su mi i da će se venčati! Bio je sjajan osećaj čuti da su srećni i da im dobro ide.
Mojim prijateljima je moj posao fascinantan. Ljudi se zainteresuju kad im kažete da ste savetnik – ali dođe do sasvim posebne intrige kad im kažete da ste seksualni terapeut. Neki prijatelji ne žele da govore ni o čemu što ima veze sa seksom i čak im je pomalo neprijatno kad se to uopšte pomene. Drugi mi, međutim, rado pričaju o svojim seksualnim problemima. Neki prijatelji su me pitali da li mogu da me viđaju profesionalno, jer bi im bilo manje neprijatno da pričaju sa nekim koga poznaju, ali morao sam da ih odbijem. Važno je da ne ponesem svoj posao sa sobom kući, a ne možete da imate terapeutski odnos sa prijateljem ili članom porodice.
Često seksualni problemi korene vuku iz neke prošle traume kao što je seksualni napad ili zlostavljanje. Jedna klijentkinja, koja je imala problema sa vaginizmom, čula je kako je njena majka skoro umrla dok je rađala njenog brata. Na našoj drugoj sesiji, uradili smo nešto što nazivam „istorijskom interpretacijom”, kad zamolim klijenta da mi priča o svom detinjstvu, porodičnom istorijatu i ranim seksualnim iskustvima. Meri mi je ispričala za tu traumu i da je, kao devojčica, čula majku kako vrišti i da su njeni rođaci pričali o tome da ona možda neće preživeti. Da bih pomogao Meri da se izbori sa problemima sa penetracijom, radili smo mnogo Kognitivno-bihevioralne terapije (CBT), koja istražuje naše automatske reakcije na stvari.
Naučio sam je kako da opušta mišiće karličnog dna i podstakao je da vežba penetraciju same sebe uz pomoć nečega što se zove trejner. To su glatki predmeti oblika tampona kojih ima u raznim veličinama i pomažu ženama da se naviku da stavljaju nešto u svoju vaginu.
Da relativno rano nisam naučio kako da odlažem stvari sa posla u zasebne fioke, verovatno ne bih opstao u ovom poslu. Desi se da čujem neke vrlo teške i uznemirujuće priče. Moram da znam kako da ih ostavim po strani, jer inače ne bih bio efikasan – ako ste tužni zbog klijenta ili ga sažaljevate nećete mu biti od prevelike pomoći. Ali na svaki tužan trenutak, dolazi po jedan srećan. Ponekad dobijem poruke ili razglednice od parova posle terapije u kojima se kaže: „Hvala na svoj vašoj pomoći – trudni smo!” Štaviše, ima jedan par od kog dobijam razglednicu jednom godišnje, čak i posle 12 godina, kada mi oni pišu kako su. Nazvali su jedno dete po meni, što je bila veliki čast!
Na neki način, zato što ne zarađujete neki veliki novac radeći ovaj posao, mora da postoji još neki razlog zašto ga radite. Kad vidite da su ljudi imali koristi od vašeg saveta i uspevaju da preokrenu svoj život nabolje, to je onda neverovatan osećaj.
Ispričano Nataši Preski za BBC Tri, Izvor: BBC
Registrovani korisnici ne vide reklame
