Podrum
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Bajadera
Oteo sam Nevenicu. Bacio sam je u podrum i zatvorio. Ako bude bila dovoljno dobra i dobaci do sto bodova, sloboda će ponovo biti njena.
Ponekad bih joj čak dostavio i večeru, ali ukoliko bi gospodin pacov bio brži, večera bi ipak bila njegova. Pored sebe sam uvek imao zvonce. Kada bi se oglasilo, Nevcnica bi sva radosna i sva ustreptala, čim pre dotrčala. Na novu porciju pušenja. Pušenja, koje bi povećavalo broj njenih bodova, koji je potencijalno vodio ka svetlu slobode.
Ali stvari nisu oduvek ovako stajale. Nekada, imali smo običaj da nakon okončanog odnosa ja na jastuku sročim Nevenici neku pesmu kojom bih joj pokazao koliko je to ja zapravo volim. Na taj način u duhu jednoga staroga japanskoga običaja vezali smo sam čin vođenja ljubavi uz sam pojam ljubavi.
Ali stvari su se izmenile. Jer postoje te žene poput Nevenice koje te naposletku pre ili kasnije uvek zajebu. Te žene koje vole da manipulišu svime i svačime, ali uvek uz pomoć jednog. Svoje pičke. A Nevenica je, čini mi se, toliko i bila zaljubljena u samu sebe da je na samu sebe upravo i drkala.
Svojim ustima morala je da pokupi svaku kap moje požude
Ali sada je na svaki poziv moga zvonceta morala da izdrka i meni. I moram da priznam da je to i te kako dobro činila. Poput kakve iskusne pušačice, levom bi ga znalački drkala dok bi mi desnom veoma veoma iskusno grebuckala muda. Potom bi ga zgrabila i nabila ga u svoje duboko grlo sve do korena moga penisa. U neverici sam gledao sa kakvom lakoćom u grotlu njenog grla nestaje mojih svih 19 santimetara.
Mala kučkica je bila bezobrazna i još me je i provocirala:
– Ja jesam nežna i neizbežna, ali ne moraš takav biti i ti. Zabij mi ga jače, moj jebaču.
– Šta je ovo, zar ne možeš malo jače? Moje grlo gotovo da ga nije ni osetilo.
Ove Nevenicine reči u meni su i doslovno rasplamsavale požar. Ta moja slatka mala kučkica dovodila me je gotovo do bezumlja.
– Ja sam tvoja uspaljena kučkica i u teranju sam, ajde razvali me. Razori moja slatka mala ustašca – ložila me je Nevenica.
Zgrabio sam je za kosu, počeo sam da je šamaram i da činim ono za šta me je upravo i molila. Da joj nezasito sve jače i jače razaram njena slatka mala ustašca. Nevenica je bila sva razbalavljena toliko da joj je pljuvačka curila svuda po podu, gde su čak završavali i pramenovi njene raščupane kose.
Pokušavala je, ali je sve slabije i slabije uspevala da dođe do svog daha. Štaviše, u njenim ustima pripremao se da eksplodira pravi mali zemljotres. I krenulo je. Prvi, drugi, treći, četvrti, peti pa šesti, pa ko zna koji po redu mlaz. Usta su joj bila preplavljena spermom.
Kako ne bi ispljunula ni jednu jedinu njenu kap na vreme sam joj zapušio i nos, ali i usta. Morala je sve da proguta. A i ono što nije morala je zajedno sa svojom pljuvačkom da pokupi sa poda moga stana.
Pustio sam je da se odmori nekih pet minuta a onda sam ponovo potegao zvonce, kako bih Nevenici poput kakvog raspomamljenog bika ponovo na telu napravio ranu. Ranu ekstaze i ranu zadovoljstva. Ranu koja će je možda i dovesti do njenih sto bodova i ponovo joj podariti slobodu. Slobodu od moga kurca.
Endi Kolesar
Nastavak: Starac
Registrovani korisnici ne vide reklame
