Ja sam tvoja Dama, a ti moj Gospodar
Polumrak u sobi, tiha muzika i erotski glas Leonarda Koena, otvoren plakar, raznobojne tkanine se naziru, zbijene. Čini se kao da će svakog časa neka iskočiti. Pogledom se tražim u ogledalu preko puta ormara i mene, smešim… osmeh mi uzvraća moja velika i bela guzica, smešim se još jednom… Moj Gospodar je zadovoljan…
Osećam na međunožiju hladnoću prekrivača dok sedam na krevet, razmišljajući šta da obučem za večerašnji susret… a najradije ne bih ništa, svesna koliko mi odeća nije potrebna…
Sloboda koju nosim u sebi želim da bude sloboda koju ću večeras odenuti… Uzimam crne svilene čarape iz donje fioke, vadim ih iz kese i trljam između prstiju; čudan osećaj nadolazeće slasti i prizvatih i dobrodošlih slika…
Ti, moj Gospodar, vidno uzbuđen samim pogledom na njih, ne dodiruješ ih, ćutiš, i znam da si ih u svojoj glavi već pomilovao, poljubio ovlaš usnama, strgao i nervozno kleknuo i halapljivo zažvalavio prste, udišući miris pomešane kreme i kože cipele iz koje si je samo minut ranije izvadio…
Osećam kako mi drhtaj prolazi telom, pojačava se dok pokušavam da smestim sve prste u početak čarape, zadebljan i pomalo krut… Prolaze drhtaji kroz ruke, slabine, stomak i grudi, zadržavaju se u licu, u mojoj glavi…
Polako nestaje stopalo u svili, lakše mi je da je smestim i prevučem preko gležnja i listova, kolena pa sve do pola butine, gde se završava crnom čvrstom čipkom… i kao da mi nije dovoljno, još jednom prelazim rukom preko nje, kao da je milujem…
Ti, moja čarapa čvrsto svezana oko korena tvog kurca, oko jaja, tako odmerno i dovoljno, da osećaš bol pomešan sa prijatnom napetošću, uzbuđenjem… pulsiranjem kite, zategnošću kožice tvojih jaja…
Dama i Gospodar
Druga čarapa, okrećem se i posmatram svoje velike i debele guzove kako se šire dok se savijam, dok se obuvam, jasno vidim rupice, čmar se bolje vidi, taman je i čini se kao bezdan u koji bi se neko hrabro i odvažno bacio…
Zastajem, savijam se još više, željna sam sebe u tom trenutku, puštam da uživam u odrazu svoje guzice, beskrajno u njenoj lepoti, nesavršenosti savršenstva, predmetu uživanja…
Ti, moja druga čarapa, natopljena toplom, mirisnom i slanom šorkom, duboko ubačena u tvoje grlo, vapiš za vazduhom, pokušavaš da dišeš na nos, a usnama nesvesno cediš sve kapljice, borba postaje pojilo za ludilo…
Okrećem se licem ka ogledalu, smešim i namigujem, zabavljam se predigrom, spremam se za uživanje sa svojim robom, muškarcem i Gospodarom…
Ti, moj Gospodar, već sediš za stolom kafea u kome se dugo sastajemo, nervozno ispijajući svoj sok, uživajući u očekivanom kašnjenju svoje Dame…
Sedam na ivicu kreveta, uzimam crnu lakovanu salonku, prislanjam je na svoje međunožje i dok se gledam, trljam je o dlačice na sredini venerinog brežuljka. Čujem taj zvuk, širim noge više, sada već vidim kako cipela prekriva debele usmine i izražen klitoris.
Osećam hladnoću, prijatnu, kako se lakovana koža lepi za moju vlažnu pičku, podižem bokove i na momenat vodim ljubav sa njom…
Ti, moj Gospodar, na kolenima, još obučen, podižeš moju nogu ka svom licu, dok me gledaš ravno u oči, usnama prilaziš, zastaješ… Nozdrve se šire, gledaš me, ćutiš i životinjski, instiktivno, jezikom i usnama, naizmenično sakupljaš mirise, tragove… Zauzimaš ih, želiš posed, zauvek, da ne deliš, da pustiš, da zadržiš, da pružiš i uzmeš…
Obuvam salonke, stopala se stapaju sa njima, osećaj visine mi pothranjuje veličinu moje ličnosti, daje snagu. Uživam gledajući svoje nesimetrične i slobodne grudi kako se klate, sa izraženim i čvrstim bradavicama, svoj stomačić, oslobođen tabua i klišea već ispričanih priča o zategnutosti… pitajte Rembranta, Don Rigoberta, hahaha. Jedre butine, sjajnu kožu, par mladeža kao iscrtana mesta na zamišljenoj karti beskrajnog lepog i uživanja…
Ti, sada ti je već dosta. Zoveš, pokušavaš da budeš grub, ali moj glas… devojčice… ti to ne da…