Sočna breskvica je procurela na njemu…
Registrovani korisnici ne vide reklame
Leto je počelo da izdaje. Razmišljala sam o tome uz šoljicu kafe gledajući u još uvek zeleno drveće koje nosi razuzdani vetar… Tako brzo prođe, prebrzo… Kad počnes da uživaš, završi se, kao loš ljubavnik ili pak kao savršen ljubavnik, da ga se uželiš, da te dovede do vrhunca pa da nestane… A ti si tako vlažna i sočna…
Ten počinje da bledi, telefon sa slikama se pokvari, sve je prolazno. Zato je bitno da je ono najvažnije tu, uspomene pohranjene u trajnoj memoriji, u kutku mozga koji služi da se podseti sunčevih jezičaka koji miluju mladu preplanulu kožu kad vreme totalno posivi…
Šolja vrele crne kafe u ruci, injekcija koja je postala neophodna ali i nedovoljna za razbuđivanje pogotovo kad su jutra slobodna, lenja, usamljena… Šujem počinje i kiša. Ojalovi mi planove o jutarnjem, ili bolje reći podnevnom džogingu…
Ma nek ide život, sipam poveću čašu ruma, sedam za kompjuter i prisećam se…
Sredina jula, sve je pohotno i željno… Sunce na vrhuncu snage kao mlad ljubavnik kad konačno osvoji željenu ženu, u punoj snazi, temperature 40+ stepeni… A ona, kao da je postala i sama zrak sunca, potamnela, narandžasta, golih leđa, okreće svoj torzo ka suncu, a na golim leđima već sijaju graške znoja… Mladost, polet, snaga, život… Mirisale su breskve, šuštale su breskve, kapale sup o njenoj koži, sve je bilo lepljivo i sladunjavo…
Posmatrao je kako kupi prezrele breskve, kako halapljivo zabada zube u sočno meso i na kraju kako slatki nektar curi niz njenu bradu, vrat i sliva se do čvrstih grudi… Poželeo je da svaki milimetar njenog tela poliže, da upije svaku kapljicu breskve sa nje, dugo pošto je leto prošlo razmišljaće o breskvama… Osećao je kako je njena koža slatka, mekana, putena, kako joj se bradavica kruti pod njegovim jezikom…
Nije krio uzbuđenje, ipak odbijala ga je njena potreba da pobegne, da ostane nezavisna, da se nikad ne preda do kraja… Toliko strastveno je jela jebenu breskvu, a toliko malo osećanja je znala da pokaže kad je pitaš da provede život sa tobom… Neverovatna žena…
Ona je bila sočna, on je želeo njene sokove…
Ugrizao je za vrat, pomalo slan od znoja. Mirisala je fenomenalno, tako erotično, feromonski, prirodno, divlje. Slan ukus je pomešao sa slatkim kad je pohotno dohvatio njenu donju usnu i ugrizao je, želeo ju je odmah tu, među voćkama…
Sve je mirisalo na breskve, one na zemlji što prezrevaju gonjene suncem, one na njenim grudima što se upijaju u kožu. Tako sočna, odgovorila je željnim pogledom.
Majica golih leđa i dubokog dekoltea otkrivala je zategnutu, zlatastu kožu. Skupljao je mirise i ukusa sa njenog tela, klizeći usnama, do čvrstih okruglih grudi. Njeno telo bilo je vrelo i podatno, gladno ga je ljubila i čvrsto stiskala… Malene pantalonice su spale sa njenih kukova, skočila je na mali sto koji su radnici napravili radi odmora kad dolaze da rade u breskvaru…
Njegov jezik se zario u već vlažnu breskvu, ukusniju i lepšu od zlatnih prezrelih koje je ona jela… Čvrsto mu je držala glavu svojim lepljivim ručicama dok je on gurao jezikom njen nabrekao kliker i sisao usmine… Glasno je uzdahnula i povukla ga na gore… Ložilo je što mogu biti viđeni, ložio je letnji dan i sloboda… Želela je i moć i zadovoljstvo, imala je sve…
Rukom je uhvatila njegov ud i stavila ga u sebe… Pod leđima je osećala ručno skovane daske starog stola, utroba joj je gorela, sunce joj je palilo zlatastu kosu, bila je srećna… I sočna
Ubrzavao je tempo do trenutka kad se podigla i skočila čvrsto ga obmotavši dugim nogama… Eksplodirala je na njemu i mlitavo prepustila svu svoju težinu njemu…
Polako mi se hladi kafa, kiša prestaje da pada… Jebeš ga, nije još gotovo, nije još vreme za započinjanje nove priče, ova stara valjda još traje… Možda odem do breskvara, možda ipak ne…
Prazan je, nema voćaka sočnog mesa, nema mladog ljubavnika, samo pustoš… Uživam u gorčini kafe na jeziku…
Registrovani korisnici ne vide reklame
