Mama i desetar Milan
Registrovani korisnici ne vide reklame
Ljeto ’90-e. Tri’est na suncu u kasarni Maršal Tito u Skopju. Sve se uljepilo. Iz klozeta moje čete zaudara k’o iz mrtvačnice. Na izlasku čujem desetara Milana dok s nekim razgovara. Stajali su uza zid i gledali ravno prema mojim roditeljima koji su došli u posjetu. Stari i stara pričaju s poručnikom Stankovićem. Stari je u sivom odijelu, onako sipljiv i visok, sav se usuk’o od vrućine. A stara na štiklama ljulja svoje obilato tijelo u laganoj roze haljini bez rukava. Naramenice joj se napele pod teretom grudi k’o sajle na teglenici. Nije lako na ovoj vrućini s 20 kila žive vage u prsluku. Meso kuva i kulja k’o prasad kad se šuri… Malo se pridržava za starog, malo za poručnika koji briše ćelu ispod šapke i povremeno spušta pogled u mamin dekolte, k’o u bunar. Sjećam se lanjskih posjeta, kada je sve počelo…
– Došla ti je mama sa tatom i blizankama! – zajebavali su me desetari i oblizivali gubice. Stari na prijemu prvo baca cigar i gazi opušak, a mama se zapuvala. Jednom rukom ga drži ispod miške, a drugom mi maše. Dušu da ispusti kroz nos. Sve na njoj sljepljeno od znoja. Dok prolaze kapiju, sunce joj ozračuje haljinu i lijepo se, ko rentgenom proziru, crne čipkane gaće kako nestaju u velikim rotirajućim guzovima. Nema stražara u smjeni koji se nije okrenuo za njom… Uvijek će da im budu draže mame od sestara. Ne bi bila vojska i da neko ne zazviždi. Kasnije sam jedva istrpio dobacivanja:
– Jebote, al’ ti je kevaaaaa…!
– Blago tvom ćaletu!
– ‘Ej, treba to da se podmiruje!
– Ima je za celu četu!
– Brigada može da se izređa, komotno!
– Uh, mali, jeb’o bi’ ti onu mrcinu od mame… u sise, pa u dupe! Al oooozbiljno! Kad opet dolazi?
I dolazila je. Nekad sa starim, a nekad i sama. Kad su skupa, uvijek je isto. Stari se mršti. Tlak mu je na 800. Cijelim putem se svađaju u vlaku. 14 jebenih sati kvocanja s kašnjenjem. On jedva čeka da se podmetne u neku baštu pod potok ladnog Skopskog piva. Ona da me zagrli pred svima… i da mi zavide.
Poručnik Stanković im se ušlepao još na kapiji. Cer od uva do uva. Vidim i zašto. Ruku vješa oko maminog punog struka dok priča sa starim. Ona se samo osmjehuje, osvrće, grli ćaleta, pa namješta haljinu na velikom dupetu na koje poručnik pomalo spušta šaku. Htjedoh da im priđem, al zastanem kad čujem o čemu ono đubre desetar Milan i vojnik razgovaraju. Znao sam da mi desetar oblijeće mamu kad dolazi sama u posjete. Nije jedini, jebi ga, nekako se uvek zalepi njih nekoliko koji pokušavaju da je odvoje, sve kao kroz komplimente i zajebanciju. I poručnik Stanković i vodnik Perović, i dežurni na kapiji, i tako redom. Rano sam shvatio da mama tako djeluje na muškarce. A i oni na nju. Začas se od oštrokonđe promjeni i procvjeta pred muškom pažnjom. A toga joj u kasarni nije nedostajalo. Otac uvijek napet i nervozan, jedva bi čekao da ode, a ona je, kod kuće svadljiva i impluzivna, u kasarni među uniformama bila opuštena k’o matica u košnici. Valjda je zato volela da me posećuje i sama, iako je put dalek. Dobro, ima i još jedan razlog… Milan. Najveće đubre među desetarima. Voleo je da navlači povelik kurac ispod tuša i pjeva:
– Ustaše, jebem vam mamicu – dok gleda u mom pravcu sitnim zločestim očima. Nije bio puno viši od mene, ali solidnije građe, nabijen i dlakav, na snažnim nogama, vitlao je batinom i kreveljio se k’o šimpanza. – Jebem li vam onu rasnu mamu.
Kod jedne majčine posjete Milan se u kasarnu nije vratio celu noć. Kako nisam dobio izlazak od 0 do 24 nego sam moro da se iz grada vratim prije večere, pred jutro sam primetio da Milan ulazi u spavaonicu i zavlači se u svoj krevet. Otamo me pogledao ravno u oči, nacerio se i digao palac. Prošlo je neko vrijeme i k’o da se smirio i prestao da provocira… Jedan dan mi priđe za ručkom i bukvalno me odvuče sa stola.
– Čuj, ja sam ti sa starom bio. Onda. Ceo dan, i noć. Svidelo joj se puno. Imala je mengu pa nismo mogli da se krešemo, ali radili smo sve ostalo. Mazili se i sve drugo… Razumeš? – Zbilja je imala mengu. Đubre to zna. Đubre pokvareno. – Mama ti je bomba! Bombetina u krevetu! – nastavio je. – Nije htela u dupe, jebi ga prevelik mi je. Ali sačekaću, nije problem. Idući put. Ali siseeeeee… Uhhhhhhh!!! Svašta smo radili s njima!
– Dobro, i šta ‘oćeš? – Radili su – ponovih u sebi…
– Ako ti nije problem, za posetu, znaš… Ona dolazi za vaš neki blagdan!
– Tri kralja.
– E, nabijem ih obatrojicu! Uglavnom, rekla mi je… ovaj … da dolazi sama i da ostaje do Nove godine. – Jebote, u čemu ja ovo sudjelujem? Mora da sam potpuno poludio – pomislim.
– Pa šta?
– Jebiga to je vaš praznik, neću da smetam… Ali za Novu godinu bi možda ti mog’oooo… – naceri se i pokaže očnjake.
– Šta bi mog’o? – oblije me znoj.
– Pa da se vratiš do večere…
– A je li? A ti da dočekaš Novu s mojom starom?
– Eto vidiš, sve si s’vatio! A i ona sigurno ne bi imala ništa protiv da se lepo provede!
– Ti si lud! Pa dolazi zbog mene… Da Novu godinu bude sa mnom! – u glasu mi se osjetila ljutnja.
Očnjaci mu zakljucaše. Unio mi se u lice i zagledao u oči. Riječi koje je izgovorio potresle su me do temelja:
– Čuj, ako se dogovorimo… k’o ljudi. Stara ne mora da zna za one tvoje slike i to… Ni ćale… Nisam to mislio da im predam, ali budeš li drzak… ne daješ mi izbor! Razumeš?!
– Da. – Sjetim se trenutka kada je otkrio da imam hrpu maminih fotografija u ormariću. Lijepo se vidjelo da su snimljene skrivenom kamerom. Mama gola ispod tuša, slepljena plava kosa oko okruglog lica, golo i mokro meso. Ogromne obješene sise sa smeđim kolobarima i grmić između debelih glatkih butina. Odmah je sve pokopčao… đubretar. I od tada me drži za jaja.
– Ako budeš dobar, možemo da idemo korak dalje… – zastane.
– Kako to misliš? – osjećao sam da dolazi…
– Možeš da gledaš kako je karam. To želiš, je li tako buraz? To te pali?
Odšutio sam.
– Čuj, znam da te to pali više od svega, je li tako? Ko zna kad ćeš opet da imaš priliku? Nikad. A mene dogodine više nećeš videti, je li tako? Ionako če u Jugi da bude pičvajz s vama i nama. Jebi ga, svašta se sprema. Sve može da bude… Ko će onda da zna za ovo? Tvoj ćale neće. Keva će da ima druge. Jel’ tako? Koga boli bre? Neki tamo Milan izjeb’o kevu nekog svog vojnika, i svima bilo lepo! ‘Ajde bre!
Svaka njegova riječ je ostavila trag
Šutio sam i bojao se njegovog iscerenog lažljivog lica. Ali, zapravo je u pravu – mislio sam. I k’o da mi je čitao misli, nastavi:
– Čuj, veruj mi, svašta ću da joj radim. Sve, razumeš! Ona jedva čeka! Ubijaću je od kurca celu noć. Nema stvari koju nećemo da napravimo. Šamaraću joj sise, karaću ih, jebaću je u usta, razumeš! Guziću je k’o krmaču! Ima da joj raširim ono debelo dupe da joj gledaš čmar… jel’ to voliš?
– Hmmm… – promucah.
– Moš’ da gledaš, moš’ da drkaš, možeš šta ‘oćeš! Ja ću da uzmem sobu do i da ti ostavim ključ. Ti samo pređi balkon, al’ mora soba ranije da se rezerviše… Znaš… Ima da uživaš breee! Kakvi pornići, kakav kurac! Uživo bre ja i tvoja keva, eeej! Ubijam je od kurca, a niko ne zna, rezumeš? Izjebem je k’o kravu, izmuzem sisetine one… razumeš… razvalim je celu, a k’o da se nije dogodilo. Posle svi mirni, glava ne boli, a uživancijaaaaaa… jel’ tako? Jel’ tako? – Pobjedio je.
– Kako ću da objasnim? – promucam.
– Leepo, nije problem. Neka uzbuna, neko sranje, razumeš. Sve ćemo da se dogovorimo nas dva. Jel’ tako? – Zatim se još više približi i prošapće: – Eeeeeej, šta ću da joj radim, nemaš pojma!!!…
Nisam mog’o da vjerujem da neko toliko može da jebe. U maminu sobu su ušli u jedan poslje ponoći. Koliko sam čuo, dobro naliveni oboje. A sad je već pet i skoro će da svane. Sedim na balkonu umotan u ćebe satima. Već sam triput svršio i smirio se. Malo i cvokoćem s glavom na staklu, između razmaknutih zavjesa, a njih dvoje unutra, ne prestaju. Otkad su legli na krevet i nije joj dao da ugasi svijetlo nego je pljesnuo po dupetu. Dva stroja. Sad se popela na njega i sporo kruži bokovima dok joj on gura kažiprst u usta, a drugim dlanom teatralno šamara sisu po sisu. Sporo, kao da kažnjava zločeste bliznakinje. Bože, al’ su bijele. Svaki put se zaljuljaju ko prava zvona, s velikim bradavicama. Celu noć ih je natezao i obrađivao onim svojim očnjacima. Ovako nabrekle izgledaju kao dva rascvala bonsaija. Ko zna oće li ikad splasnuti…?
Oblizuje mu prst jezikom, cucla ga, sisa i gleda u oči. Njen pogled ne mogu ni da opišem.
Ta grimasa požude, to nije mama koju ja znam. Životinjski je najbliže tome. Đavolski!
Je li je stari ikad vidio ovakvu? Je li je ikad doveo do ovog?
Milan je izvukao prst iz njenih usta i ruku joj zavukao među guzove. Malo se nagnuo prema naprijed. Stara izvije dupe i uzdahnu glasno:
– Jeeeboteee toooooooo!
– Jel’ ti lepo? – pita đubre.
– O jooooooooj! Kakoooooo jeeeee dobroooooo! – ona zavija k’o vučica među zidovima. Bojim se da na katu svi čuju.
– Koja si ti kobila jebote!
– Ooooooooooooohhhhhhhhhhh!
– Voliš prst u dupetu dok te jebem, a?
– Ahaaaaaaaaa! Ja jebem tebe!
– Jebi me kurvo! Jebi! Toooooooo! Joššššššš! Tako kurvo! Mešaj! Mešaj tim dupetom bre! Kurvoooooo! Kurvetino jedna! Al’ ga mešaš jeeeboteeee!
Mamino dupe se razletelo. Melje sve pod sobom. Moćne butine stežu ono đubre, a tijelo joj podrhtava k’o da ga trese struja.
– Ahhhhhhmmmmmm!!!! Tooooooooo!!! Toooooooooooooooo!!! Svrrrrrrrrrrr… šaaaaaaaaaa… vaaaaaaaaaaaammmmmm!!!
I nakon toliko sati zurim i slušam u neverici, dok mama sve sporije kruži velikim dupetom na Milanovoj kurčini, s njegovim prstom u čmaru. Uto ga je izvadio i dao joj da ga poliže. Svitalo je. a ja sam stajao iza vrata i promatrao taj prst… Mama ga je cmoknula, oblizala i usisala k’o djevojčica. Potom su se zagrlili, i manijak napokon ugasi svijetlo. Đubre je bilo u pravu. Bila je to noć koju nikad neću zaboraviti.
…
– ‘Ej bre, zaboravio sam da te za pitam za kevu – reče mi vodnik Perović u prolazu nekoliko dana posle novogodišnjih praznika. Oblio me hladan znoj dok sam se okretao.
– A šta to…?
– Ma, ono nedavno, kad je bila u posjeti, u oktobru… – laknulo mi je…
– Daaaa?
– Nije bila dobro, nešto, mučnina neka, šta li… – Menga – rekoh u sebi. – Uglavnom, sreo je navečer, pa smo bili na kavi kad je zabolelo. Apoteke nisu radile, pa smo naletili na onog tvog desetara. Posl’o sam ga da mi donese lekove od kuće. Protiv bolova.
– Milana?
– Njega bre. I đubreta nigdje. Nije se vratio. Jeb’o sam mu mamicu posle. Mor’o sam staru da ti odvezem u hotel. Je li sad bolje… Mislim, nije neki đavo? – gledao me smeđim konjskim očima u kojima nije bilo zloće.
– Da, ovaj, ma ništa, mala migrena. Ženske stvari… Hvala vam druže vodniče! – rekoh.
– Pa da. To je i rekla. Eto, pit’o sam. A onoj barabi ne veruj ništa. Najrađe bih mu skino čvarke – reče i ode.
Trebalo mi je da se za nešto pridržim. Kroz glavu mi je proletio teretni vlak. Svijetlo na kraju tunela bilo je mračno. Taj lažljivi monstrum! Sve je izmislio. To da je bio s mojom mamom prvi put, i za njenu mengu i za vođenje ljubavi s njenim sisama. I da su se dogovorili za idući susret. Sve! Sve je izmislio i navukao me! A ja kao slijepac! Namjestim mu mamu za Novu godinu! Slažem joj u zadnji čas da imamo vježbu, da moram da se vratim u kasarnu prije ponoći… razne prijesne laži, ali eto Milan, desetar, ima dopust i mog’o bi da uskoči, da večera ne propadne.
– Kakva vježba? Koji crni Milan sine! Pa zbog tebe sam došla. Znaš da je tata operir’o čir… Ostavila sam ga u bolnici – oči su joj skoro zasuzile pa postale odbojne. – Isti si on! Na vas se ne može osloniti. Ni-u-če-mu!
U tom trenutku bila je ponovo kučka. Zašto spominje starog, kurva lažljiva!? Ko da ne znamo šta se sprema, šta je sve radila Milanu tim sisetinama…
Zatekao sam je pola sata ranije dok je sjedila za barom i ispijala liker. Naš stol za večeru još nije bio slobodan. Ja sam doletio iz kasarne s lošim vijestima. Potražio sam je u baru. Krupna plavuša u pripijenoj haljini boje tinte, s dugim punim nogama, i guzicom koja se prelijeva preko barske stolice, trpjela je nabacivanja za šankom. Bila je gužva i likovi su slijetali i oblijetali kao pčele. Kad se okrenula, prepoznao sam ogromne dude u smjelom dekolteu, a la večera kod Hefnera.
S grudima veličine kuhinjskog bojlera, žene ne bi trebale izlaziti same. Ali, to je moja mama
Osmjehivala se tipovima koji su je mezetili očima i nadali se upadu među ta bedra…Kad me je ugledala ustala je i zatalasala prema meni s velikim osmjehom iznad podbratka. Pomislio sam da će ono đubre noćas da uživa u tim oblinama. Ponovo. Ne znam jesam li mu zavidio ili samo želio da se to dogodi. Pred sobom više nisam vidio svoju rođenu mamu, nego ženu iz seksualnih maštarija koje su me opsjedale.
Kao što je rek’o Milan, svima može biti dobro, a niko ne bi trebalo da sazna. Osim, naravno, nas. Osjetio sam da me preplavljuju čudni osjećaji. Luđačka želja da se dogodi upravo ono što je Milan opisao. Onako kako je opisao svojim odvratnim rječnikom. Nema ništa loše u tome da se i mama zabavlja, ako to želi. Slušao sam sebe, i sve više vjerovao toj mantri. Ionako je sve bilo gotovo. Oni su već proveli jednu noć zajedno. Bilo je šta je bilo. Mama vješto glumi i nitko ne garantira da takvih susreta nije bilo prije. Ko zna s kim i koliko…
U džepu sam imao ključ njegove sobe. Dao mi ga je jutros kad je, kao, odlučio da nam se javi u prolazu. Mama se upravo istuširala, a ja sam sjedio na krevetu šaltajući tv kanale i čekao da odemo na ručak. Kucanje se jedva čulo jer je televizor bio glasan. Provirio je glavom i tupim nosom se zagledao ravno u kupatilo. Velika ženska guzica ispunjavala mu je vidik. Mama je zaboravila da zatvori vrata kupaonice dok je bokovima ljuljala lijevo-desno da navuče minijaturne gaćice.
– Bog te mazo! – desetar razgorači oči na dupe koje je zijevnulo iz kupaonice i obliznu se k’o kuče.
– ‘Ej! – rekoh i odgurnem ga s vrata.
– Uranio si. Sačekaj.
– Polako, bre! – nadvijao se da je vidi još jednom – nema ništa unutra što već nisam video.
U pravu je, pomislim, ali svejedno izguram ga i zatvorim vrata za njim. Uspio mi je još samo došapnuti:
– Jebote, šta ću da joj radim!
Pojavio se navečer, u svečanoj uniformi, friško obrijan. Naletio je na mene dok sam nosio pića sa šanka. Orkestar u restoranu već je satima svirao.
– Daj to meni! – oteo mi je čaše iz ruku i stao se osvrtati. Kad mi je ugledao mamu, lice mu poprimi životinjski izraz. Gotovo sam se lecnuo. Usne su mu se skupile do nestajanja i izvirili oni njegovi očnjaci.
– Ne mogu verujem, da je ovakva lepotica večeras sama! – reče. Na taj se šlagvort mama htjede samo osmjehnuti, ali onda vidje Milanovo nasmijano lice.
– Ooooo, Milaneee! – zamekeće, a iz daha joj baznu alkohol. Nekoliko likera pripremilo je teren. On se spremno nagnu da joj poljubi ruku i malo zastane da odmjeri tombolu večeri.
– Ja idem, eto… – promucao sam gledajući kako joj đubre viri u dekolte. Mama reagira hladno:
– ‘Ajde sine, ‘ajde… nemoj da ti kasarna izgori dok te nema. Ali u dobrom si me društvu ostavio, pa ti opraštam – osjećao sam trag ljutnje u glasu, koja je prolazila dok je trusila liker.
– Družba je družba, a služba je služba! – Milan presječe neugodnu stanku. – Ja ću mamu da pripazim… Krasno izgledate u toj haljini! – reče persirajući, pa obuhvati mamu koja odloži čašu s likerom da s njim zapleše…
Promatrao sam ih neko vrijeme sa strane. Nisu mogli da me primjete. Ona teško da je više primjećivala išta osim Milana, iako je u restoranu bilo puno vojnika. Đubre od desetara posvetio joj se potpuno. Donosio i odnosio pića. Servirao kanape i odmicao i primicao stolicu kod ustajanja. Ipak, djelovao mi je nekako suzdržano, s obzirom da su već imali nešto… Očekivao sam više i brže. Mama se glasno kikotala, naslanjala se na njega u plesu, gubeći korak i pokazivala kako je već prilično pripita. Velike, bijele nemani su joj se opasno naginjale van. Sa 4 i po banke još uvijek je imala struk, iako je sve je na njoj bilo obilato, meko i podatno, sem guzice koja je bila tvrđa od betona.
Konobar za šankom častio ih je misleći da su par. Đubre je čak i odglumilo poljubac u usta. Cijepali su se od smijeha. Onda je u plesu stisnuo malo čvršće. Prepuštala mu se baš kao i ostale žene svojim partnerima. Muzika je bila sve luđa i glasnija. U jednom trenutku naprosto je prestala da namješta grudnjak i vraća sve unutra. Nekoliko vojnika je blenulo u izvaljene sise i namigivalo Milanu. Zloglasna ekipa iz Treće čete. Romi, neki su završili u vojsci da ne budu u zatvoru. Znao sam ih s piste, kao neku vrstu klana, svijet za sebe. Sada sam ih promatrao s kata restorana. Odozgo, činilo mi se da je cijeli ovaj doček Nove, kulisa iz moga sna, i ništa drugo. Ispijao sam lozovaču, ne znam koju po redu, ne mičući pogled s njih dvoje.
Jedan od Roma, niži i mršaviji, bio je u oficirskom odijelu. Motao se oko Milana i mame i donosio pića. Znao sam da je vojnik i pitao se otkud mu muda da se odjene u oficira. On i Milan su se stalno došaptavali. U jednom trenutku, Milan ustade i dopusti mu da izvede mamu na ples. Bila je viša od njega za dužinu potpetice i puno krupnija. Izgledali su kao par iz nijemog filma koji će da izvede neki skeč…
Ostali Romi su se smijali, pa počeli da plješću i da zvižde. Jedan svrati do okrestra pa iskopa par novčanica iz bunta. Glazba naglo uspori. Onaj mršavi prihvati mamu oko struka i jednim pokretom privuče sebi sve šta se razlevalo iz haljine. A bilo je toga na pretek. Kao da joj se vrtjelo joj u glavi, pogriješila je korak, ali se neprestano smijala. Rom je besprijekorno plesao pripijajući se uz nju kao bršljan. Pogledala je prema Milanu i namignula. Podignuo je čašu za našim stolom i klimnuo joj glavom. Nasta gužva jer se dosta parova natisnulo u sredinu sale. Svjetla su se prigušila. Cigan u dva koraka povuče moju staru u stranu i oslobodi prostor za ples. Ostali iz njegovog društva su šutke gledali cereći se i dodirujući laktovima… Mama je obgrlila mršava ramena lažnog kapetana i pijano ljuljala velikim bokovima. Nesretnik ju je gledao kao opčinjen. U svemu što je radila, bilo je nečeg izazovnog. Barem mi se tako činilo.
Ruke su mu kliznule s maminog struka i obuhvatile joj guzove. Kad se nasmijao ispod usana mu je bljesnuo zlatni zub. S novom numerom ples se nastavi, kao i njegov čvršći stisak na guzici. Na tako sitnom tijelu imao je udjenute, prilično krupne šake. Sav se unosio u nju i nešto joj drobio na uvo. Postalo je preočito da pokušava da je odvoji, iako je Milan sjedio tri stola dalje od njih. Mama je pokušala doći do daha, no uslijedio je jači stisak. Guzica joj se prelijevala iz njegovih ruku. Sise nadimale polugole, potapajući ga svojom težinom. Polako je i do nje dopiralo da ovo nije planirala za novogodišnji doček, pogotovo kad je lažnjak krenuo da joj zadiže haljinu otraga. Osvrnula se prema Milanu koji se smijao. Svi oko nje su se cerili i kikotali. To kao da ju je malo opustilo. Spora glazba na badnju noć, ne može dugo da potraje. Uslijedila je nova laganica, doduše, jedna od maminih omiljenih, pa se dalo istrpjeti. Kad se ovaj neobični par okrenuo u plesu, haljina otraga bila je visoko zadignuta, lepo se ocrtavalo veliko sočno dupe u tangama. Došljaci iz Treće čete, kao dresirani, nisu odvajali poglede od tog prizora. Doduše, uokolo je bilo raznih stiskavaca.
Bližila se ponoć i alkohol se lijevao posvuda. Kod novog okreta na slabom osvjetljenju, činilo se da njegova šapa mjesi jedan njen guz, a kod idućeg da je prešla na drugi. Oba teško da je mogao da obuhvati… Milan se cerekao i dizao čašu u njihovom pravcu. Gore iznad, ja sam sjedio skamenjen, mutnih očiju, u nadi da se iz ovog košmara neću probuditi. Obuzimao me osjećaj da se u idućem trenutku može dogoditi sve. I da tako mora biti. Nikakvo uzbuđenje nije moglo da se usporedi s ovim. Niti će ikad moći. Milan nije samo đubre, nego je i sam đavo.
Rom koji se nije odvajao od mame, rekao je nešto na što se ona nasmijala. Ne znam zašto, ali kao da mi je od toga bilo lakše. Činilo se da dole među njima popušta napetost, ali ne i stisak na njenoj guzici. Iz svega što je radila vidjelo se određeno iskustvo. I zračila samouvjerenost. Ovo je sigurno već puno puta prolazila. Pomislio sam – s kim i gdje sve?
Smijeh joj je bio grlen, preglasan i izazovan. Znak da je dobre volje i da kontrolira situaciju. Rom je nastavljao da priča, ruku prepunih njene guzice, ali činilo se da stvari idu svojim tokom. Zavrtila je širokim bokovima i zbacila ga sa sebe kao perce. To ga je malo zbunilo pa je prvi put izgubio korak. Sise su joj se klatile preko ruba haljine, znojne i teške, kližući prema podiju. Romi su ponovo počeli da zvižde i plješću. Sad ju je sve nasmijavalo. Kad je Zlatni zub pokušao da je poljubi, okrenula je glavu, pa je završio s licem u njenom izrezu. Nasmijala se, kao da se ništa nije dogodilo, a krele se davio u njenim sisama, rukama hvatajući koliko je god mogao mesnate guzice. Momci iz njegove čete režali su sa strane, kao čopor na otkriveno meso, dok se ona smijala odbijajući bokovima njihovog napaljenog druga. Mislim da sam tada shvatio. Ovo je postajala njena večer. Sve je bilo podređeno tome. Sve je trebalo da je zabavi. I zabavljalo je.
I tog trena, kao po napisanoj partituri, orkestar promjeni ritam, a Milan se učas stvorio na podiju da preuzme mamu iz kandži zlatnozubog. I ja, kao da sam se prenuo iz sna. Približavala se ponoć. Ali prava.
(Ovo je prvi dio. Ako bude dosta zainteresiranih mogu da nastavim.)
Drkadžija Edo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Zdravo Edo, jako nam se svidela tvoja priča, pa želimo da ti predložimo da postaneš naš bloger (ovde gore u glavnom meniju možeš videti kako izgledaju drugi blogovi), a potrebno je da nam pošalješ kratku tizer rečenicu za svoj blog, sliku koja ga opisuje (takođe za baner) i svoje blogersko ime. Za više informacija kontaktiraj nas na office@Administrator.com ili pleasure@Administrator.com, a mi bismo voleli da postaneš član naše tomiradi zajednice i da ti bude još zabavnije na našem sajtu: tomiradi.com/tomiradi-zajednica/#vip