Ludilo i moja pohotna Nevenica, II deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Ludilo i moja pohotna Nevenica, I deo
Nevenina pička nalikovala je na kakvo podzemno i duboko carstvo. Carstvo u kojem se još jedino skrivao kakav smisao ovog našeg sveta. A prizor kada bi orgazam presecao Nevenino lice delovao je kao nešto što do Sudnjeg dana nikad nećete moći da zaboravite.
I zato za mene uskoro više uopšte nisu postojali drugi ljudi. Ali je Nevenica bila ta koja je sa mnom sve vreme igrala žmurke. Bila je prava pravcata kraljica onog metafizičkog striptiza. Imala je taj neverovatan dar i da nestane i da vas odmah potom iznenadi.
Bežala je, skrivala se i odlazila u naručja brojnih drugih muškaraca. Ne znam da li su je i oni šibali spermom po licu kao što sam to ja redovno činio. Verovatno da, jer kako odoleti gugutanju te odavno prezrele šiparice koja je u svakom trenutku činila da mi kurac uz nepodnošljive bolove eksplodira, bilo na ulici, bilo u tržnom centru, bilo u bioskopu, bilo u pozorištu.
Koliko me je ložila Nevenica?
Toliko me je ložila da sam jednom nakon predstave u Ateljeu morao da ga izdrkam u parku Manjež dok je iz obližnjeg SKC-a tutnjao Ajs Ti. I dok je grdna sablast od nevremena protresala grad ja sam svoju kurčinu zaklanjao nekom knjigom koju sam dobio u pozorištu kako me okolni šetači pasa ne bi provalili.
Sećam se i neke izbezumljene devojčure koja se svađala s drugaricom, ali me čak ni ona nije omela u nameri da svršim dok sam mislio na tu moju slatku malu kraljicu, poznatu i po nadimku Nevenica. Mlaz je šiknuo i dobrano zalio moje butine dok sam se ja zaklanjajući se knjigom nekako neprimetno izvukao iz parka i otrčao kući.
Nevenica se tad uveliko krila od mene i divljala s kojekakvim matorcima. Ja više nisam mogao ni da šetam gradom normalno a da mi se ne diže kita na nju, koliko sam svakodnevno bio napaljen. Moglo bi se reći da sam iz dana u dan goreo u nekoj vrsti potpunog i sveobuhvatnog čulnog rastrojstva. Štaviše, zubi su mi cvokotali, a usne penile dok sam mislio na nju, zamišljajući kako mi rukama ovlaženim pljuvačkom grabi kurac i počinje neumorno da ga drka.
Pometen brojnim detonacijama koje je u mom unutrašnjem biću izazivala ta slatka mala Nevenica često sam u glavi vrteo film kada smo s njenim društvom sedeli u kafiću u Ušću dok bi ona odlazila do vece-a. Tada sam razmišljao o tome kako da je saletim i sa’vatam u toaletu tog tržnog centra, ali scenario iz JDP-a više se nije ponovio.
Kada me je već uveliko izludela preostalo mi je samo još da odlazim u toalet Ušća i da ga tamo neumoljivo drkam na nju zamišljajući njene preslatke crvene cipelice i te njene zamamne i više nego rečite grudi. Grudi koje su poput kakvog Atlasa na svojim plećima nosile čitav moj svet. Ili barem ponešto od onoga što je ostalo kad je ta slatka mala Nevenica otišla iz istog.
Endi Kolesar
Nastavak: Ludilo i moja pohotna Nevenica, III deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
