Bezbednosna kultura za LGBT mlade
Registrovani korisnici ne vide reklame
Jedan od najvećih problema LGBT osoba u Srbiji i dalje je nasilje. Kada je nasilje u pitanju, poslednje istraživanje na ovu temu uradili su Asocijacija DUGA Šabac i Centar za socijalni rad „Sveti Sava“ Niš. Na teritoriji Niša u toku trajanja istraživanja, urađeno je sedamdeset intervjua sa LGBT osobama. To istraživanje pokazalo je da je 64.3% LGBT osoba doživelo neki vid nasilja, dominantno je psihološko nasilje, u 47.4% slučajeva, ali odmah iza njega sledi fizičko u 39,5% slučajeva, još više zabrinjava činjenica da 32,5% LGBT osoba kontinuirano više godina doživljava nasilje.
Kada je reč o počiniocima nasilja ispitanici su naveli da u 40% slučajeva nasilje doživljavaju od najuže porodice, odnosno, oca, majke, braće i sestara, a u 32% od poznatih počinioca i to: kolega na poslu i fakultetu, drugara u školi, komšija, prijatelja ili rođaka, tek 20% LGBT osoba nasilje doživljava od nepoznatog počinioca. Kada pogledamo ove podatke, jasno nam je da je najveći problem LGBT osoba u Srbiji porodično nasilje, koje za svakog bez obzira na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet ostavlja duboke i dugoročne posledice. Kada je reč o prijavljivanju nasilja, samo je 8,6% ispitanika nasilje nekome prijavilo, a samo 2,1% je kao uzrok nasilja navelo svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.
Nasilje prema LGBT populaciji kao krivično delo
U Srbiji je 2013. godine u Krivični zakonik uveden i član 54a koji kaže: „Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela“. Do sada po ovom članu u Srbiji nije doneta nijedna presuda. Baš zbog velikih bezbednosnih izazova LGBT populacije, Asocijaciju DUGA je ove godine drugi put podržala Misija OEBS-a u Srbiji sa projektom čije se aktivnosti svode na prevenciju nasilja, naročito kod mladih LGBT osoba.
Priručnik „Bezbednosna kultura za LGBT mlade“ sadrži sve što je neophodno da se nasilje ili diskriminacija prepoznaju, da se prepozna čak i naznaka istih i što je najbitnije sadrži jasne smernice, kako bi mogli da ih preveniramo. Posebno smo razdvojili: fizičku, ekonomsku i zdravstvenu bezbednost. A potom smo recimo fizičku bezbednost po oblastima podelili u odnosu na mesto gde se dešava, recimo: ulica, klub, „gej kruzig“, digitalne mreže, porodica, škola, posao…
Pitanje ekonomske bezbednosti je takođe jako bitno za LGBT populaciju, obzirom da najviše nasilja LGBT osobe dožive baš od strane porodica, a jedno od najdominantnijih vrsta porodičnog nasilja pored psihološkog je i ekonomsko. Veoma često su LGBT osobe zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta uskraćene od strane roditelja za školovanje, ali veoma često i same sebe ograničavaju u izboru budućeg zanimanja ili čak uopšte ne izlaze na tržište rada, plašeći se da će u radnom kolektivu saznati za njihovu seksualnu orijentaciju.
Kada je zdravstvena bezbednost u pitanju, posebno smo se osvrnuli na HIV i polno prenosive infekcije, ali i na psihološku bezbednost i druge zdravstvene probleme koji češće pogađaju LGBT osobe, baš zbog kontinuiranog stresa i stalne izloženosti pretnjama nasiljem. Pošto jako mali broj LGBT osoba poznaje nadležnosti institucija, a ni opšta populacija se ne može pohvaliti sa nekim zavidnim znanjem u priručniku smo predstavili i nadležnosti institucija, ali i šta je potrebno raditi ako se nasilje ili diskriminacija dese, koje su to zapravo procedure prijave. Priručnik je napisan na osnovu ličnih iskustava tima Asocijacije DUGA u radu sa LGBT osobama žrtvama nasilja i diskriminacije, realizovane su i fokus grupe sa LGBT osobama u cilju utvrđivanja njihovih potreba i viđenja bezbednosti, a posebnu zahvalnost dugujemo i stručnim radnicama sistema socijalne zaštite i službenicima policije koji su nam pomogli. Izveštaji Centra za istraživanje javnih politika: „LGBT populacija i reforma sektora bezbednosti“ i „Kako reforma sektora bezbednosti utiče na ljudsku bezbednost u Srbiji, Ponovna procena uticaja reforme sektora bezbednosti na LGBT populaciju“ pokazuju da LGBT osobe, naročito LGBT mladi ne veruju dovoljno institucijama, a samim tim i ne traže zaštitu od njih. Shodno tome, potrebno ih je osnažiti da se brinu o sebi, pre nego što budu dovoljno osnaženi da zaštitu traže od sektora bezbednosti.
Šta je to bezbednosna kultura?
Ovaj projekat bi trebalo da podigne znanje i veštine mladih LGBT osoba, da same preveniraju mogućnost da dožive nasilje i to primenom bezbednosne kulture. Pod bezbednosnom kulturom podrazumevamo bezbednosnu aktivnost koja izražava spremnost delovanja i ponašanja u skladu sa stečenim znanjima i veštinama, kao i u skladu sa prihvaćenim vrednosnim stavovima. Ogleda se u prepoznavanju opasnosti, reagovanju na njih izbegavanjem opasnosti, otklanjanjem opasnosti ili upućivanjem na one subjekte koji će profesionalno reagovati i sačuvati ugrožene vrednosti.
Bezbednosna kultura predstavlja skup usvojenih stavova, znanja, veština i pravila iz oblasti bezbednosti, ispoljenih kao ponašanje i proces, o potrebi, načinima i sredstvima zaštite ličnih, društvenih i međunarodnih vrednosti od svih izvora, oblika i nosilaca ugrožavanja, bez obzira na mesto ili vreme njihovog ispoljavanja. Naravno, mi ćemo u ovom priručniku govoriti samo o ličnoj bezbednosti. Drugi deo projekta podrazumeva interaktivne radionice sa LGBT mladima u 10 gradova Srbije i promociju priručnika. Promocija priručnika će biti u Šapcu, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Kruševcu, Novom Pazaru, Užicu i Zaječaru.
Svako ko želi da se prijavi za radionice i tako više sazna o priručniku može to uraditi preko kontakata Asocijacije DUGA koje može naći na sajtu asocijacijaduga.org.rs, a sam priručnik takođe može pogledati i pročitati na sajtu. Radionice su realizovane u periodu septembar, oktobar i novembar 2017. godine.
Izvor: Optimist
Registrovani korisnici ne vide reklame
