Porno-proletarijat
Registrovani korisnici ne vide reklame
Stavimo prst na čelo ili prepone i zamislimo prosečnu porno-zvezdu. Znam, teško je uključiti staru dobru maštu u eri sveprisutnog interneta, ali pokušajmo. Ako ništa drugo, onda lepljivom rotopapiru, VHS-u ili sličnim muzejskim eksponatima u čast, jer valja čuvati tradiciju i kulturu. Dakle, prosečna pornićarka, brzo! Sva je prilika da ćemo zamisliti preplanulu i bombastičnu platinastu plavušu sa velikim sisama i sa tribalom ili tetovažom delfina iznad dupeta. Uzgred, okej je i ako je neko zamislio bakicu sa minivalom ili pak ovčicu specijalno mekane vune, šta god nas pali. U tom slučaju, samo treba sugerisati nešto češće brisanje istorije pretraživanja nego obično. Za sve nas ostale, prosečna pornozvezda izgleda poput Trejsi Lords ili Džene Džejmson, odnosno Džesi Džejn ili Samante Sejnt (za mlađe čitaoce), zar ne? Utoliko gore po nas, jer je ova mitološka ili stereotipna slika daleko od prave, statističke istine.
Naime, za neke stereotipne slike pojedinih zanimanja i zanimacija zaista treba da zahvalimo filmu i mitologiji, a ne stvarnosti. Među njima su i slike hrabrih kauboja revolveraša što žive za pravdu i fajt (a koji su zapravo vodili beskrajno dosadne živote slabo plaćenih stočara), slike časnih mafijaša koji se kunu u porodične vrednosti (a zapravo nasilnih, zatucanih rmpalija, prevaranata i razbojnika koji bi i rođenu majku prodali), te slike zalizanih, beskrupuloznih i nemilosrdnih brokera sa Volstrita zainteresovanih jedino za profit i kinjenje svog bližnjeg (hm, dobro, mož da su neki stereotipi i tačni). U pitanju su, naravno, slike za koje treba da zahvalimo Džonu Fordu, Fransisu Fordu Kopoli, te Oliveru Stounu, sve golom liberalu do komuniste. Ali, u slučaju tradicionalne slike porno-zvezda u našim glavama, postavlja se pitanje koje smo mi to filmove gledali? Jer, izblajhane silikonske boginje su pre izuzetak, a ne pravilo prepoštene porno industrije filma i razonode.
A kako to znamo? Na osnovu mukotrpnog i minucioznog rada izvesnog Džona Milvorda, koji je primetio neobično odsustvo sirovih statističkih podataka o pornografskim glumicama i glumcima, te odlučio da uradi nešto u vezi sa tim. Nalik na Alfreda Kinsija i druge pionire istraži vanja seksualnog ponašanja sa fetišem za kategorizacije i katalogizacije podataka iz velikih uzoraka, i ovaj junak je svojevrsni heroj našeg doba. Ili, baš poput pionirskog etnografskog rada tada 25-ogodišnjeg Fridriha Engelsa u studiji Položaj radničke klase u Engleskoj iz davne 1845. godine. Samo što je u ovom slučaju tema bio porno-proletarijat. Ili pornoletarijat, odmila. Naime, Milvord (vidite jonmillward. com), legenda, šest meseci je analizirao čak 10.000 pornografskih udarnika (7.000 glumica i 3.000 glumaca) na osnovu podataka sa iafd.com (International Adult Film Database) što je, ko ne zna, svojevrsni IMDb za pornićare. Zanimalo ga je kako dotične performerke i performeri izgledaju (visina, težina, boja kose, veličina grudi itd.), kako se sve umetnički zovu, kada su počeli sa radom, koliko filmova su snimili, šta tačno (ne)rade kada režiser podvikne: „Akcija”, i mnoge druge zanimljivosti. Njegovim blistavim rečima: „Konačno sam bio u mogućnosti da izvođače u filmovima za odrasle podvrgnem pažljivom proučavanju na način na koji, uprkos redovnim pokušajima, niko ranije nije uspeo, kao i da jednom za svagda otkrijem koji stereotipi o porno-zvezdama su istiniti, koji su lažni, i šta su sve ovi muškarci i žene radili u poslednjih četrdeset godina”. Takođe, pre tri godine ovaj majstor je na sličan način analizirao i 5.000 muških kritičkih prikaza ili recenzija usluga seksualnih radnica, a nedavno čak milion kupljenih seksualnih igračaka, ali o tome drugi put.
Kako izgleda tipična porno-zvezda? Koje su prosečne karakteristike radničke klase u pornografiji? I kako zaista izgleda njihov radni odnos? Da ll su bombastične sisate plavuše mit ili stvarnost? Da ll su otuđene, a da ll (s)eksploatisane, ili pak zdravije i srećnije od svih nas ostalih?
I goli podaci ukazuju na to da je sve što smo mislili o nagim glumicama verovatno pogrešno. Prvo, sise. Kada naša nevešta imaginacija zamišlja mlečne žlezde ovih entertejnerki, verovatno u svesti priziva prenapučene grudi koje izgledaju kao da ih je vajao kompjuterski tim za specijalne efekte čiji poslovni moto glasi: Jebeš realistične proporcije. Pa ipak, prosečna veličina grudi porno-glumica je oko 75B, što je zapravo manje od američkog proseka (koji je 80C). Drugim rečima, sisni prosek porno-glumica je manji od sisnog proseka populacije, a ne obrnuto. Tako je, postoje mnogi impresivni baloni, lubenice ili balkoni na plućima žena koje za novac glume orgazme pred kamerama. Ali oni su, kao i u ostatku populacije, retkost: gigantska E veličina grudi tek je četvrta po redu po učestalosti među pornografkinjama, nakon veličina B, C i D. Abecedno normalna distribucija je pravilo i u ovom sektoru ljudske zanimacije ili: Ne dirajte mi mvnicu, što bi razni Balaševići rekli. Drugo, slično je i sa prosečnom visinom pornoletarijata: 177 cm za muškarce i 165 cm za žene, što takođe odstupa od nacionalnog proseka. Jednostavno, statistička kriva onog zemare sa 10 nemačkih maraka je nepokolebljiva.
Šta je sa bojom kose? Stotinu mu analnih čepova, da li bar tu dominiraju plavuše? Ne baš: dame sa tamnijom kosom brojno nadmašuju plavuše sa dva prema jedan. Od 7.000 glumica koje je analizirao Milvord, 22,5% su crnke, 39,1% su brinete, a 32,7% plavuše. Preostalih i skromnih 5,3% čine crvenokose. U redu, pošto prirodnih plavuša u normalnoj populaciji obično ima manje od 5% dakle, ne računajući famozno nenormalni švedski standard, to znači da mnoge od njih farbaju svoju kosu u plavo. Međutim, čak i tada 2/3 porno-glumica uopšte ne trči do prodavnica kozmetičko-građevinske opreme po kantu farbe i hidrogena, uprkos stereotipu o blajhano plavoj bombetini. A i zašto bi, kada boja ne garantuje popularnost i slavu? Naime, na svojevrsnom Oskaru za pornografiju u organizaciji tzv. „Vesti filmova za odrasle” (Adult Video News ili AVN), koji se dodeljuje od 1993. godine, prestižnu nagradu Ženski izvođač godine dobilo je samo šest plavuša, dok su preostalih petnaest dobitnica bile crnke ili brinete (uz dve crvenokose), između ostalog i Azija Karera, Saša Grej, Tori Blek (dvaput!), Asa Akira i druge legende sladostrašća drkabilnog.
Sisni prosek porno glumica je manji od sisnog proseka populacije.
S druge strane, neke pretpostavke uma opijenog pornografijom ipak su istinite ili stvarne. Na primer, većinu glumica u industriji zaista čine belkinje (70,5%), u poređenju sa 14% crnkinja, 9,3% latino devojaka i 5,2% Azijki. Međutim, i ova distribucija nijansi kože u pornićima se u neverovatnoj potpunosti poklapa sa raspodelom melanina po najvećem telesnom organu u ostatku (američke) populacije. Što znači i to da nijedna konkretna rasa nije sklonija ulasku u svet prndačenja pred kamerom od druge, ma šta rasisti mislili. Zatim, doba penetracije u dotični univerzum takođe je relativno omladinsko: u proseku, žene stupaju na pornografsko tržište rada sa 22 godine (uzgred, prosečna MILF glumica ima samo 33 godine). I ova brojka je ostala ista ili nepromenjena u proteklih 40 godina, što takođe razvejava mit o tome da sve mlađe devojke postaju sve dekadentnije jer, eto su mrak civilizacije i javnog morala. S druge strane, tetovaže i pirsinzi zaista jesu nešto (iako blago) prisutniji u poređenju sa svetinom koja svoje seksije ne snima ili to radi amaterski i za ličnu upotrebu. Čak 43% porno-zvezda ima pirsing na telu (13% više od ostatka sveta), a 45,5% ima bar jednu tetovažu (9,5% više od proseka). Konačno, umetnička imena. Najpopularniji pseudonimi ili ženska imena u poslu su, redom: Niki, Džesika, Lisa, Keli i Ejndžel, a prezimena: Li, Lav, Star, Foks, Rouz. Dakle, anđeli, ljubavi, zvezde i ruže, što je ženstveno i seksi, koliko i preslatko.
Prosečna porno-zvezda je belkinja, ima smeđu kosu, visoka je 165 cm, grudi su joj prosečne, „B” veličine, najverovatnije ima i tetovažu i/ili pirsing i zove se Niki Li.
Kako ono beše, Statistika je kao bikini, pokazuje sve, a ne otkriva ništa? Biće da nije tako. Jer ova statistika je uspela da ogoli čak i one koji se profesionalno ogoljavaju pred milionskom publikom. Ako, kao u onoj pomalo tupavoj paraboli, jedači mesa, pirinča i kupusa uzeti zajedno daju podatak o sveprisutnosti sarme na trpezama nacije kako onda izgleda statistički kiborg porno industrije? Ako, dakle, grupišemo sve navedene podatke, dobijamo sledeće: prosečna porno-zvezda je belkinja, ima smeđu kosu, visoka je 165 cm, grudi su joj prosečne “B” veličine, najverovatnije ima i tetovažu i/ili pirsing i zove se Niki Li. Nešto nalik na ženskog Petra Petrovića sa uplatnice. Drugim rečima, sa izuzetkom umetničkog imena, liči na običnu devojku iz komšiluka. Ili našu sestru. Što sve znači samo jednu stvar: stereotipi su zaista samo stereotipi.
Okej, toliko o takozvanom površnom telesnom aspektu porno-glumica. Shvatili smo, iako sa teškom mukom prihvatili, one su prilično uobičajene curice umesto plavokosih divova sa po dva vazdušna jastuka ili dirižabla privezana za prsa. Ali kakav je njihov karakter, kakve su kao osobe? Jer u tom smislu seksistički stereotipi zaista jašu bez sedla i puštaju podloj mašti na volju. Koliko puta smo, u izlivu licemerne humanosti kada WC papirom sa stomaka sakupimo ejakulat, pomislili sleđeće: Tako lepa devojka, što se bavi tom pornografijom? Mora da je imala teško detinjstvo. Ili, kao svojevrsni psiholozi za siromašne, pomislili da naša lična porno boginja verovatno ima neki poremećaj u glavi, nizak nivo samopouzdanja, da je na konstantnoj ivici nervnog sloma i slično, sve zbog odabira šatro nesrećne profesije koja nas same čini toliko srećnim? I opet i iznova: ništa nije dalje od istine.
Porno glumice koje su retki naučnici bez stida upitali za mišljenje mahom svedoče o većem uživanju u seksu, o osećanju kontrole nad svojim životom, o dominantnosti u međuljudskim odnosima, o većem zadovoljstvu svojim izgledom, te većoj otvorenosti za druge (nije smešno) u poređenju sa ostatkom ženske populacije.
Prema istraživanjima pojedinih psihologa, poput Džejmsa Grifita, porno-glumice su, u proseku, mentalno snažnije i sa manje psiholoških problema u poređenju sa ostatkom populacije. Tipični stereotip je i da su ove dame bile predmet zlostavljanja u detinjstvu, što je takođe grozna izmišljotina (udeo zlostavljanih nije veći od onog u nepornografskom delu stanovništva). Pornografkinje iskazuju i mnogo veći stepen samopouzdanja od ostalih žena, što je, verovatno, razumljivo ako im se karijera sastoji od skidanja i horizontalne gimnastike pred kamerama. Kada je reč o upotrebi droga, one jesu probale nešto više narkotika u životu, ali jedina i sitna razlika kada je reč o trenutnoj upotrebi nekakve psihoaktive tiče se konzumiranja marihuane. Čiji dim, za razliku od Bila Klintona i njegovog oralnog karaktera, sigurno gutaju i uvlače. Konačno, porno-glumice su u proseku religioznije ili duhovnije u poređenju sa ostalim pripadnicima božjeg stada. Verovatno zato tako često uzvikuju Bože, Isuse i Isuse bože u svojim filmovima.
Naravno, sve ovo ne znači da je svaka pojedinačna pornozvezda školski primer mentalne stabilnosti i suštastvo psihološkog zdravlja. Pornografija jeste zanat koji je sklon privlačenju ljudi sa nekakve margine, onih koji nemaju previše izbora, te ljudi koji nešto kompenzuju ili uopšte osoba koje nisu baš najispunjenije svojim poslom, čak i ako su im ispunjeni telesni otvori. Ali isto to se može reći i za ljude koji rade u Mekdonaldsu ili za kasom u hipermarketu, pa ne pravimo podle stereotipe od njih i njihovog izbora zanimanja. Jedina sociopsihološka stvar koja zaista razlikuje porno-zvezde od nekakvog sarma-proseka ljudi po slavama, ulicama i komšilucima je stvarčica koja se zove (visoka) socioseksualnost. U manje pametnjakovićskom žargonu ovo je, naprosto, promiskuitet iliti droljizam. To jest, veća spremnost na tandarenje izvan uobičajene veze, a koja tipično odlikuje otvorene i hrabre osobe. Što je sve rečnička definicija (karaktera) porno-zvezde. Drugim rečima, nema tu velike filozofije ili dubine, igra rečima je slučajna; pornićarke se tucaju pred kamerama zato što su osobe koje su voljne da se tucaju pred kamerama. A ne zato što imaju malo samopouzdanja (naprotiv), zato što ih neko maltretira, zato što su imale teško detinjstvo i tome slično. To su sve neuki izgovori koje mi sami izmišljamo da bismo se bolje osećali u sopstvenoj koži. Jer nas je prirodno obdarilo ili vaspitalo nelagodom i stidom kad tu kožu treba pred nekim da ogolimo.
Neko je rekao tucanje pred kamerama? A kakvo je to tucanje najčešće? Jer drug Milvord se bavio i karakteristikama pornografskog rada, a ne samo odlikama pornoletarijata. Naime, koje profesionalne uloge najčešće igraju porno-glumice? U njegovom uzorku, velikom kao Bajagina tuga zbog cene ruskog gasa, najčešća je uloga tinejdžerke. Na drugom, ali i duplo ređem mestu je uloga majke koju bismo pojebali, odnosno MILF. Zatim, redom, slede: supruga(!), navijačica, medicinska sestra, ćerka (au!), studentkinja, devojka (opa!), starija gospođa, sestra (ups!), bebisiterka i tako dalje. U svakom slučaju, tinejdžerke i njima slične (navijačica, studentkinja, bebisiterka) brišu patos sa ostalim rolama, iako se i starije dame, uzete zbirno, sasvim dobro drže. A šta to sve dotične gospođice i gospođe rade, kada ih ogreju toplota reflektora i magija filmske umetnosti? Jer, na intemet stranicama svake konkretne glumice (u spomenutom pornićarskom IMDb) koje je besomučno analizirao Milvord stoji i zanimljiv podatak o samim seksualnim nepočinstvima koje su ove hrabre, vešte i talentovane žene obavljale.
Tako je čak 87% glumica praktikovalo svršavanje po licu im, a 62% se angažovalo na udarničkom radu analnog seksa. S tim u tesnoj vezi, 39% njih je otišlo i korak dalje u vidu dvostruke penetracije. Kada je reč o toplom obroku, 31% je gutalo spermu svojih partnera na filmskom radu, a 28% je dopuštalo da im ove izlučevine ispune vaginalne šupljine u formi populame creampie (pite s kremom?! – neke stvari vaistinu ne treba prevoditi). Ekstravagantnije i gotovo kaskaderske aktivnosti koje svakako zaslužuju beneficirani radni staž bile su razumljivo ređe i za odabrane: vaginalno prskanje ili štrcanje 16%, piškenje 11%, pesničenje (fisting) 6%, i polivanje pišolinom, koje je obavljalo tek 5% pornografske radničke klase. Sve su ovo procenti koji, uz par izuzetaka, preslikavaju i krevetne aktivnosti ostatka populacije koja svoje snošaje obavlja bez kamere pred nosom ili guzicom. Konačno, zbog napretka radničkih prava tokom vekova, porno-proletarijat više nije toliko (s)eksploatisan, a ima tu i sindikalnog organizovanja, sa polutkama za praznik ili bez njih. E sad, da li je pornografska radnička klasa otuđena od plodova svog rada i od, kako bi to Marks i Engels rekli, svoje generičke suštine, zasebno je pitanje za razmišljanje. Jer rad u svakoj industriji i dalje je industrijski rad, a onaj pornografski ne odstupa previše od otuđujućeg zatupljivanja o kojem marksisti umeju da drobe.
Naime, da bi se svi dobri delovi tela snimili dobro, to obično znači da je neophodno tucati se iz uglova koje nijedno ljudsko biće ne bi svojevoljno odabralo. I da penisi lupaju u vaginu tamo gde ni penisima ni vaginama naročito ne prija. Zatim, pošto se ipak radi o filmu, to znači i da se ništa vredno gledanja (dakle, drkanja) ne može snimiti na brzinu. Što podrazumeva i ubrizgavanje raznoraznih čuda moderne medicine u penis da bi spomenuti ostao krut. I šašoljenje jaja postane neprijatno s vremenom, a kada se, primera radi, partnerkina vilica umori, to znači i grebanje kite o zubnu gleđ. Bog blagoslovio izvađene umnjake! Takođe, radnicima lišenim kapitala preostaje samo da prodaju svoju radnu snagu, a konkurencija u pornografiji je veća nego ikad. Zato se mnogi od njih specijalizuju za specifične žanrove i klijentelu, što može da znači i prilično neprijatne stvari. I da, kratak savet, deco: da bi filmovani analni seks izgledao tako kako izgleda, potrebno je podosta ozbiljne klistirne pripreme. Dakle, crevo, pumpica i topla voda pre svakog dolaska na posao. Jednostavno, pokretna traka oduvek je bila pokretna traka, a radnik je radnik čak i kad mu je plavi kombinezon gola koža. Pa ipak, rečima Vudija Alena: „Seks bez Ijubavi je isprazno iskustvo. Ali, kada je o ispraznim iskustvima reč, u pitanju je jedno od najboljih, zar ne?”
Porno glumice koje su retki naučnici bez stida upitali za mišljenje mahom svedoče o većem uživanju u seksu, o osećanju kontrole nad svojim životom, o dominantnosti u međuljudskim odnosima, o većem zadovoljstvu svojim izgledom, te većoj otvorenosti za druge (nije smešno) u poređenju sa ostatkom ženske populacije.
Jedan od osnivača društvene nauke, statističar, astronom i filozof, Adolf Ketle, inače danas najpoznatiji po izmišljanju famoznog indeksa telesne mase, još u 19. veku je govorio o tzv. prosečnom čoveku kao srednjoj meri za procenu individua i društva. Po svemu sudeći, tipične porno-zvezde ne odstupaju mnogo od tog prosečnog čoveka, šta god naš prljavi um pomišljao i zamišljao. I to je zapravo sjajno jer svedoči o tome da vanzemaljski, natprosečni pornografski seks nad kojim se noću naslađujemo i te kako može dolaziti od strane uobičajeno izgledajućih ljudi. Odnosno, prosečnih devojaka sa planete Zemlje koje su u njega samo uložile malo više truda, na zadovoljstvo čovečanstva. Jednostavno, ogromna većina glumica u pornografskim filmovima više liči na Sašu Grej nego na Dženu Džejmson. To što mi volimo da ih zamišljamo drugačije, više govori o nama nego o njima. A obe doajenke žanra su danas ionako spisateljice sa milionskim tiražima. Da li smo mi nešto drugo od prosečnih drkadžija?
Pornografija i njena deca nisu izraz nekakvog društvenog problema, moralnog sunovrata ili, tog omiljenog lošeg objašnjenja tetaka i svih koji se tako osećaju, poremećenog sistema vrednosti. Sve je okej sa našim vrednostima, hvala lepo. Dok je mit o pornografskim zvezdama kao o nekakvoj robi s (mentalnom) greškom neistinit koliko i uvredljiv za sve te devojke i žene. Sasvim suprotno, porno-glumice koje su retki naučnici bez stida upitali za mišljenje, mahom svedoče o većem uživanju u seksu, o osećanju kontrole nad svojim životom, o dominantnosti u međuljudskim odnosima, o većem zadovoljstvu svojim izgledom, te većoj otvorenosti za druge (nije smešno) u poređenju sa ostatkom ženske populacije. Uz to, drugarice pornićarke, hvala društvenim mrežama na uvidu u njihove lične živote, čitaju knjige, prave umetnine, igraju video-igrice, raspravljaju o politici, kače glupave motivacione citate i slično. I da, ponekad duvaju travu i ponekad popiju koju previše, idu u teretanu ili instagramišu fotke nezdrave hrane. Nekada su tužne, a nekada presrećne, nekada dosadne, a nekada zanimljive, baš kao i svi drugi ljudi na svetu. Zar je u to zaista toliko teško poverovati? Ako već neprikladno poznajemo njihove obline i telesne šupljine, nije li prikladno da im priznamo ljudskost? Kao i da zatim, hvala statistici, sasvim drugačijim očima pogledamo svoju devojku, komšinicu ili koleginicu s posla. Jer, brojke ne lažu, svaka je devojka potencijalna porno-zvezda po svom izgledu. Na nama muškarcima je da pornićarstvo u njima podržimo ili probudimo.
Registrovani korisnici ne vide reklame
