Umiremo od bolesti koja može da se spreči
Registrovani korisnici ne vide reklame
Svake godine u Srbiji 500 žena umre od raka grlića materice, upozorava načelnica odeljenja za sterilitet GAK Narodni front
Zašto je naša zemlja prva u Evropi po broju žena obolelih od karcinoma grlića materice, kako može da se spreči ova pojava, šta znači „redovan” ginekološki pregled i koji su uzroci povećanog steriliteta, otkriva docent dr Ana Mitrović-Jovanović, načelnica odeljenja za sterilitet GAK Narodni front i predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje.
Nedavno ste na jednom skupu izneli podatak da se Srbija nalazi na prvom mestu u Evropi po broju žena obolelih od raka grlića materice. Kako objašnjavate ovu, u pravom smislu te reči, alarmantnu pojavu?
– Svake godine u našoj zemlji otkrije se 1.400 novih slučajeva žena obolelih od karcinoma grlića materice, dok oko 500 žena umre od ove bolesti. Kada je reč o podacima u svetu, 500.000 žena godišnje ima novopostavljenu dijagnozu raka grlića, a 250.000 njih umre. Najveći broj slučajeva ovog karcinoma dijagnostikuje se u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Kada je reč o ovoj bolesti, važno je naglasiti da se mnogo šta može učiniti na njenoj prevenciji i ranom otkrivanju. Za razliku od zemalja Zapadne Evrope, u kojima na 100.000 žena njih 10 oboli od karcinoma grlića materice, kod nas ih je 26, s tim da ih je u pojedinim regionima Srbije čak i više od 40. Svaki život izgubljen zbog karcinoma grlića materice ukazuje da nismo blagovremeno otišli ginekologu ili bolest nije na vreme prepoznata i adekvatno lečena.
Šta uzrokuje pojavu ove bolesti?
– Postoje tzv. faktori rizika, i uzročno-posledična veza između prisustva HPV virusa, ranog stupanja u seksualne odnose, češćeg menjanja partnera, stupanja u seksualne odnose bez korišćenja prezervativa, loših prethodnih nalaza na grliću, pušenja i povećanog rizika od nastanka ove bolesti. S obzirom na to da se znaju faktori rizika, bez kojih nema raka ove vrste, smatramo da prevencija mora uroditi plodom, jer se borimo protiv nečega što znamo kako nastaje.
Da li je onda preventiva najbolja zaštita?
– Kada je reč o ovoj bolesti, prevencija je od izuzetne važnosti. Smatra se da bi se vakcinom i skrining programom pojava karcinoma grlića materice smanjila za više od 95 posto u narednih desetak godina. Takođe, važno je da naglasimo da se preko 80 odsto HPV infekcija spontano eliminiše. U odnosu na to koliko smo u stalnom kontaktu sa HPV virusom, relativno je retka pojava trajne infekcije, koja može dovesti, ali i ne mora, do karcinoma.
Koliko stil života utiče na pojavu ove bolesti?
– Svakako da stil života i zdravstvena prosvećenost, posebno mlade populacije, koja stupa u seksualni život, u velikoj meri utiču na pojavu karcinoma ove vrste. Zbog toga je dužnost svakog lekara da podstakne ženu da odlazi na redovan ginekološki pregled i da se odazove skrining programu, koji uskoro treba da počne.
Šta znači „redovan” ginekološki pregled?
– Bilo bi optimalno da od 18. godine, odnosno od prvog seksualnog čina, žena odlazi, ukoliko nema problema, jednom godišnje na preglede. A, ukoliko se otkrije nešto što zahteva češće praćenje, na to će ukazati njen ginekolog. Nema potrebe ni preterivati s posetama ginekologu.
Kada može da se primi vakcina?
– Vakcina se, prema preporukama zemalja koje su je uvele, predlaže devojčicama pre prvog seksualnog čina, zato što se smatra da je to najsigurniji period da nije bilo kontakta sa HPV virusom. Agencija za lekove preporučuje da se vakcina prepisuje od 10. do 25. godine. To ne znači da ne može da je primi osoba koja ima uredan citološki nalaz i negativne HPV briseve, a ima neku godinu više od gornje granice. Ali, vakcinu niko ne sme da uzme bez prethodne konsultacije sa ginekologom.
Kakvi su podaci kada je reč o sterilitetu u Srbiji?
– Kao i u svetu, i kod nas se povećava problem neplodnosti. Sada je taj procenat između 15 i 20 u reproduktivnoj populaciji. Činjenica je da stil života ali i kasnija pomisao na reprodukciju predstavljaju neke od uzroka steriliteta. Neplodnost žene je, pored niza drugih faktora, povezana i sa životnom dobi, kao ključnom odrednicom. I ovaj problem mora biti veoma ozbiljno shvaćen i lečen na vreme. Zbog čega čekati četrdesete godine da bi se primenile neke od metoda, kao što je vantelesna oplodnja. Ako postoje indikacije, onda to treba uraditi i sa 25.
Koliko vremena treba da se čeka na potomstvo pre nego što se potraži pomoć lekara?
– Kod mlađih osoba, uz redovne seksualne odnose, a bez korišćenja sredstava za kontracepciju, godina dana je period posle koga treba zatražiti stručnu pomoć. Kod žena posle 35. godine, a posebno kako se približavaju četrdesete, ne treba dugo čekati, već je potrebno što pre da se jave lekaru koji se bavi ovom problematikom.
Izvor: Politika
Registrovani korisnici ne vide reklame
