Duško, Mira i gospodar Rudolf
Registrovani korisnici ne vide reklame
Poštovanje. Ja sam zreo čovek, Duško, sa 57 godina, u vezi sa mnom je prijateljica Mira (46), iz malog mesta u Srbiji.
To leto smo ja i Mira proveli u Herceg Novom. Odmor, šetnja, plaža. Na plaži tog dana upoznali smo sredovečnog gospidina iz novog sada, Rudolfa. Našli smo par zajedničkih tema, vezano za posao, pošto je on bio arhitekta, imao svoju firmu.
I na kraju smo razmenili telefone da se čujemo kada budemo u Srbiji, što smo i uradili kada smo došli kući. Čuli smo se, razmenili mišljenja, i ostalo je da se čujemo i dogovorimo za dan kada da se vidimo kod njega u Novom Sadu, da potpišemo ugovor.
Veče pre odlaska za Novi Sad, ja i Mira smo sedeli kod nje kući, i dogovarali šta da ponesemo od dokumentacije, da ne zaboravimo. Mira mi je pokazala šta joj je došlo na viber. Od Rudolfa. Video zapisi i slobodne slike. Bila je gromila materijala.
Na kraju pitanje „šta ti se sviđa, šta želiš“. Ostali smo u čudu. Posle par minuta, poruka od njega: „Izvinite, greška“. Mira je odgovorila. „Dešava se.“ Ništa. Sve OK.
Sutradan smo došli kod njega u Novi Sad u firmu i potpisali ugovor, na obostrano zadovoljstvo. Otišli smo na ručak da proslavimo zajednički posao. Na ručku Rudolf se izvinio još jedanput Miri za poslate poruke. Mira mu odgovori:
– Ništa, nema potrebe za izvinjavanjem. Svakone može da se desi, ali zanimljivo je bilo pogledati – na šta joj Rudolf reče:
– Hvala. Drago mi je. – I nasta smeh njih dvoje i mene. Rudolf predloži da se ne vraćamo, da ne vozimo po mraku, da možemo spavati tu kod njega u stanu, da ima stan prazan i da je za poslovne partnere, što smo i prihvatili.
Rudolf nas je dovezao do stana i smestio. Pokazao nam prostorije stana, gde se šta nalazi i stoji. Po polasku Rudolf meni predloći:
– Haj’mo do grada na još jedno piće – što prihvatih. – Neka se Mira raspremi i odmori. Pa te ja vraćam na stan.
Sedeli smo dobrih dva do tri sata u kafani, restoranu. Pijuckali vino, pričali o poslu, i neobaveznim stvarima. Rudolfu su za to vreme stizale poruke, plus pozivi, što za posao što privatno.
Kada smo seli u auto u toku vožnje Rudolf mi reče:
– Imam iznenađenje za tebe. Bićeš srećan muškarac.
– OK. – Rekoh mu. Rudolf okrenu telefon, i kaza…:
– Stižemo za petnaestak minuta, počnite.
Ušli smo u stan. Rudolf mi reče:
– Ovo je iznenađenje za tebe.
– Nadam se pozitivno.
Mira je bila u sendviču sa dva muškarca…
Mira me uopšte nije registrovala, tako da sam ušao i ja da je gledam. Stan je odzvanjao od njene vike, urlika, vrištanja.
– Vidiš – kaza mi Rudolf. Spremaju je za mene. Oni su moji dugogodišnji prijatelji. Delimo kučke, kurve… Pogotovo žene iz unutrašnjosti… Razvedene, sa partnerom… Skini se i gledaj ako hoćeš. Ako ne, idi u drugu sobu. I slušaj. Kako je razbijam i disciplinujem…
Rudolf je seo, sipao piće meni i njemu, i gledali smo Miru… Oni su je jebali. Snažno, jako, dok joj nisu obe rupe napunili… Njih dvojica su se odmakla od nje…
– Dobra ti je kučka, da znaš. – Rekoše mi. Mira je ležala na stomaku, hvatala vazduh od njih dvojice… Ja sam ustao i skinuo se. Seo u fotelju. Rudolf mi je prišao i vezao mi ruke i noge za fotelju. Mira je gledala.
Ova dvojica su pomagala Rudolfu oko vezivanja. Kazali su Miri da ustane i da meša, da igra striptiz ispred mene, ispred njih. Kako je ko pozove. Rudolf je ustao i skinuo se. Kazao je Miri da klekne ispred njega. I da mu puši. Namestio se i on i ona da ja gledam.
A ova dvojica su telefonima snimali Miru dok puši. Rudolf je nekoliko puta ošamario Miru po licu dok mu je pušila. Samao njene sise. Pljuvao je Mirino lice. Bila je sva od pljuvačke. Dok nije istresao svoje u Mirina usta i grlo. Rudolf joj reče:
– Idi ljubi, žvali dečka. Da oseti moje seme, spermu – što je Mira i uradila. Bilo mi je gadljivo. Iskreno. – Hajde u kupatilo sa nama, kurvo. Da dobiješ zlatni nektar. Da se istuširamo.
Čuo sam kako pišaju po njoj. Rudolf je prišao meni i kazao:
Dobro guta Mira zlatni delikates. Sada je čista, oprana.
Njih dvojica su je uvela u prostoriju gde smo bili Rudolf i ja.
– Vidiš Duško. – Kaže mi Rudolf. – Ona je od danas moja robinja, ti njen vozač, šegrt. Ja se sa njom dopisujem već par meseci. Ona tebe voli, ali ona je žensko, znatiželjno. Pa je prihvatila prepisku sa mnom. Vidi, tek ćeš da vidiš šta i kako ću da je uništavam i disciplinujem, jer njen mozak je takav.
– Od danas svaki drugi vikend ste kod mene u Novom Sadu. Da znate. A desiće se da ja dođem kod vas u vaš grad.
…
Odlazeći iz Novog Sada, kada smo bili blizu Beograda, dobio sam od Rudolfa poziv:
– Ljudi, zaboravili ste ugovor i Mira tašnu. – Nismo imali kud, te smo se vratili za Novi Sad.
Došavši ispred zgrade, pozvao sam Rudolfa, a ja Miri rekao da nas Rudolf zove da se popnemo u stan. Da popijemo kafu. Ušavši u stan, njih trojica su sedeli goli, sa dignutim kurčevima. Rudolf kaza Miri:
– Pogledaj telefon, neko je zvao par puta, ja nisam hteo da se javljam… – Mira pigleda i zahvali se Rudolfu. A i Rudolf njoj.
– Zahvali se tako što ćeš da nam svima popušiš. – Što je Mira i uradila. Sva trojica su joj u usta sasuli seme. Sva trojica su je snimali na telefon.
Kada smo pošli iz stana, Rudolf mi reče, i meni i Miri:
– Kod Beogradske Arene čekaće vas moj prijatelj Miša. Vozi motor. Bradu nosi. Na parkingu vas čeka.
– OK. – Rekosmo oboje.
Pri dolasku ispred Arene, videli smo čoveka koji stoji kraj motora i maše nam. Prišli smo mu. Prestavili smo se, a on kaže:
– Rudolf mi je vas preporučio. Ja sam Miša. Taze penzioner. Ali „Gospodar Perverzan“. Rudolf mi je poslao tvoje snimke. Pogledao sam ih i zadovoljan sam. Hajmo na piće, ovde ima u blizini kafić iza Arene. Da se mi nešto dogovorimo. Za dalje.
Seli smo u kafić. Miša je kazao:
– Svake druge nedelje, to jest vikend, ste kod mene. Što znači, kod mene jedan a naredni kod Rudolfa. Pa tako u krug. Ja imam veliku kuću, videćete kada dođete. Ovde na parkingu Arene uvek da me čekate. Ok?
– OK. Sada ću ustati i otići u toalet. Muški. Za pet minuta oboje da dođete.
Što smo i uradili…
– Sedi kurvo na šolju, na poklopac. I dudlaj mi – kaza Miša. Što Mira i uradi. Miša je snimao sam čin pušenja i svršavanja.
Izašli smo iz toaleta. Pozdravili se…
– Vidimo se, sledeći vikend kod mene. – Ušli smo u auto i krenuli svojoj kući. Ništa nismo komentarisali sva događanja. I dešavanja. Hvala, gospodaru Rudolfe.
Ovo što pišem vama na ovom sajtu to je kazao i naredio Rudolf… Pozdrav za gospodara Rudolfa…
Duško i Mira
Nastavak: Gospodar Miša sipa špagete po Miri
Registrovani korisnici ne vide reklame
