Nešto kao ljubav i obostrano otapanje

Bio sam pre godinu dana na nekom jednodnevnom izletu, čisto malo da se promeni sredina. Krenuli smo busom u šest ujutru. Tako čekićam bus sa drugarom i snimim jednu devojku. Mnogo mi bila poznata. Izvalio sam da je znam odnekud. Između mene i nje desilo se to nešto, kao ljubav…

Setim se da se družila u gimnaziji sa jednim mojim pajtosom iz razreda. Isto smo godište. Bila je nafurana, ali opet nekako kao da nije htela samo to, nego je odavala malo i utisak intelektualke, neke dame. I eto prošlo je dvanaest godina od tada, sad je sretoh.

Meni je iskreno bilo neverovatno. Lepa zgodna, malo jača, ja to volim. Crna, lepe velike oči, pune usne, ma ja nisam verovao. Crna suknja, malo ispod kolena, crne čarape i neke lepe čizme sa višom štiklom. Ma, baš damica.

Krenulo se autobusom. Ona negde napred sedi, sa kevom i nekom drugaricom, možda i kumom, nisam pitao.

I šta se dešava… Stigli mi i tamo negde tokom razgledanja grada, priđe ona nekako blizu, a posle će mi objasniti i zašto. Krene priča lagana, ja sam joj objasnio da je se sećam cedeći kroz razvučene osmehe. Govorio sam što laganije, jer je odavala utisak uznemirene ženske, pomalo namrgođena.

Iznenada puče neka šala od grupice sa strane, nevezano za nas, oboje smo se nasmejali i opustila se.

Počela da priča, da se smeška i opušta. Saznala je dosta o meni, ali i ja o njoj.

Razišli smo se tu u gradu, ali sa ciljem da se nađemo u devet uveče na jednom trgu odakle smo se vraćali za Beograd.

Tokom šetnje gradom, ispijanja kafe i uživanja u različitosti, retko sam pomišljao na nju. Međutim u povratku mi smo razvezali priču. Moj ortak je zakucao da kunta tako da sam se lepo ispričao sa njom. Razmenili smo telefone, jer smo se setili mnogih ljudi sa kojima smo se nakon škole susretali, družili i pili. Našu zainteresovanost jedno za drugo krili smo u ideji o druženju sa zajedničkim prijateljima.

Ali pri rastanku sa tog laganog puta, rekla mi je:
– Ako hoćeš da se javiš da se vidimo da znaš, ja palim za mesec dana u Ameriku… Da znaš, čisto.

Pogled joj je delovao kao da nudi nešto, a meni je bilo teško da poverujem osećaju. Zbunjen,  pomalo utučen i sa žalom što druženje nije ni počelo, a ona već odlazi, osećao sam se glupo. Ali to lice, tu kosu, taj osmeh i njen miris, koji se mešao sa pafemom koji je taj dan stavila, naveli su me da joj se već sutradan javim.

I našli smo se popodne i krenuli na kafu. Počela priča, vidim ja gušim malo, ali ona meni predloži da se vidimo ponovo, jer dečka, momka ili verenika nema, kaže da nije u vezi, valjda je to sve pospremila pred put. Mnogo je dobro izgledala, imala je keša ali i ukusa. To se videlo i pre dvanaest godina.

I tako, videsmo se ponovo, isto na kafi. Glupo, nekako k’o nepisano pravilo. Recimo pet, šest dana posle prvog kafenisanja. Bio je petak. Neko društvo, znamo se većinom, dogovorilo sa njom susret i ja da banem, u jedan klubić u centru.

Dok smo šetali do tamo, uključio sam „uređaje” i merio njen žiroskopski mešani hod. Njihala je kukove, noga pred nogu. Sabrao sam se, vidim zanimljivo joj, barem donekle.

Upadosmo. Klub mračan i pun dima. Dobra je muzika bila. Ispozdravljali smo se svi, isfolirali i ispozirali. Meni je od toga malo muka bilo, ali me je ”This Is Not a Love Song” stvar izvukla. Uvek me tera da se vrtim i skačem.

Ovo nije nešto kao ljubav – pomislih…

U jednom trenutku vidim ona se povukla na barsku stolicu, kao da joj je smor.

Reče ona meni da bi da krene i ako mogu sa njom. Blago oduševljenje, kao neka droga me je diglo, ali nisam znao šta tek dolazi.

Misli su mi postale razbacane, mislio sam romantično, čas kao heroj, čas kao pajac, ponešto od toga sam i izrekao. Opet mi se činilo da smaram, ali ona se smejala. Ma znala je šta želi.

Otišli smo do njenog stana. Tada mi je reče da ne zna kuda dalje i upita me šta ja želim i kuda ide to viđanje.

Stvarno sam bio zatečen. Progutao sam žabu i nekako reči same krenuše, kao da ih sa srca mlaz spira. Onda mi se zamuti u glavi od gledanja u njene oči i priznanja da želim da se mazimo i ljubimo, i da sam opet svestan da to nema neku budućnost, ali da treba živeti jedan život i uživati u njemu.

Njoj se to svidelo. Pozvala me je kod nje u stan. Živela je sama, što me je oduševilo.

Ušli smo u stan. Rekla mi je da se opustim, sednem i osećam kao kod kuće, da radim šta god želim samo da se ona presvuče. Otvorenih usta, uzavreo kao zelembać na sunčanoj steni avgustovskog jutra, stajao sam par sekundi i tripovao mir.

 

Proces muvanja se razlio u nešto drugo. Šta će to da bude, kakva je kada se presvuče ili svuče? Odmah sam uključio TV i seo.

Vratila se u kućnoj haljini, lepršavoj, crnoj sa ljubičastim šarama i sela do mene. Prokomentarisali Survivor i ogluveli na isti. Sedeli smo na kauču kada mi je prišla sa desne strane i zagledana u moje oči primakla glavu.

Očekivala je prasak, krenula je jako, a ja je dočekah snažno ali meko. Poljupci, nežni i dugi, sa okretima, piruetama lica i jezika. Balet ljubavi otpočeo je svoju uvertiru. Njena sočna usta, miris, sve me je teralo da se svučem što pre i bacim na nju.

Ali lagano je sve ona to radila meni, dok sam ja njoj polako skinuo preko desnog ramena haljinu, iz koje su, razotrkivene mlakom svetlošću, isijavale njene grudi. Rekla mi je da nosi peticu, a ja joj verujem.

Blagi dodiri mojih šaka po njenim grudima izazivali su obostrane uzdahe i hvatanje zaleta.

– Uhvati me jače. Želim da me uzmeš – ciknula je pribivši se skroz uz mene.

Ljubio sam je stiskajući prstima njene debele, tvrde bradavice. Njen jezik je palacao u mojim ustima terejaći me da ga krotim usnama.

Goreo je vazduh u dnevnoj sobi. Pokretom majstora borilačkih veština u mahu sam joj podigao suknju i opipao preko gaćica vruću i vlažnu pičku.

Uzdahnula je nekoliko puta jako i zabacila glavu nazad, a ja sam kao mašina sisao njene bradavice stiskajući ih usnama. Moj jezik je mleo u krug, dok sam polako mazio sluzavu, masnu pičku.

Bacivši je na krevet, video sam njenu bujnu kosu kako se razleće i počeo da bacam odeću sa sebe. Zatim sam ugledao njeno prelepo lice. Žmurila je i sisala vrh svog kažiprsta.

Počeo sam sa masažom, ljubio sam je, lizao gore, dole, brzo, sporije… Usisavao sam joj celu pičku balaveći je sve više. Nos sam gurao ne razmišljajući, jer joj se izgleda jako dopalo. Nisam ni znao da mi se digao dok ga nisam pogledao. Zadihana me je pitala:
– Je l’ voliš kad ti ribe puše kurac, a?

Zgrabila me je za kitu i počela da ga vrti u ustima, da ga guta stvarajući zvuke mućenja blatnjave vode… O, kako je samo bila dobra u tome.

Tražio sam da mi ga cima jače i da ga neprestano guta, dok sam joj zavlačio prste u dubinu tople pećinice, njene vagine. Stiskao sam joj celu pičku i mrljao lagano klitoris, koji je izašao prilično. Nisam odoleo a da je ponovo ne ližem.

Muda su počela prijatno da opominju na bol koji stvara njeno umeće oralnog zadovoljavanja.

U trenu sam ustao. Simultano me je ispratila i raširila noge. Otvorila se pećina. Moja kuka dobra htela je u nju. Rekla je gotovo jecajući:
– Budi samo nežan…
– Daću ti ga dobro, dobro… – rekao sam kroz osmeh.

Kad smo se spojili kao da je nastalo obostrano otapanje

– Kako ti je dobar kurac… – zastenjala je.

A on je samo rastao u njoj. Trnci i prijatni bol u kiti su me naterali da budem nežan. Ulazio sam polako u nju dok nije počela struja u kičmi da me tera… Brže i brže, i dugo i brzo. Ljubio sam njene usne i mirisao feromone na njenom vratu.

Onda je počela da se trese i da vrišti. Pustio sam je da doživi svoj prvi orgazam sa mnom.

Ljuta, ustade brzo, opali mi šamar i namesti se u sedeći položaj. Odmah mi je uvalila u usta sise i počela da mi priča nešto brzo ali tiho. Ponešto sam razumeo, bilo je ludo.

Sedela je na meni, lagano se gibala i svoj široki jezik prosipala po meni. Naložio sam se k’o zver u sezoni parenja!

Terao sam je da u mojim ustima drži svoj prelepi jezik i rekao joj da, ako želi, može da bali koliko oseća da treba. Šakama sam joj razvlačio guzove, guzove od milion dolara.

Mnogo je volela da joj ga dajem otpozadi, jer je već tada naš kres bio magičan u toj pozi. Dirao sam je do grlića. Ječala je i govorila mi:
– Ooohhh… K-ako… je to dobrooo… Kako me karaš… Karaj… Karaj me…

Time me je terala da se lomim u kukovima, kao da je diram rukom svuda unutra.

Počela je sama da se nabada i da proizvodi zvuke kao mačka. Ja sam ludeo i držao je jako. Ljubio sam joj leđa dok sam radio kao singer mašina u trenucima pauze njenih plesnih pokreta. U jednom trenutku je počela da se migolji, da doživljava još jedan u nizu orgazama.

Ali stiskao sam je jače, nisam joj dao da se odvoji. Nisam dao da mi beži. Počela je da ostaje bez daha, ali onda se ponovo razjarila.

Naredila mi je da kleknem na kauč jer nije mogla više stojeći. Kako sam oslonio svoje desno koleno, osetio sam da je kauč mokar. To me je tako drmnulo. Počeo sam da je volim, ali da je volim tog trenutka i da je osećam sve više, a tek nam je bio prvi put. Posle deset minuta karanja od pozadi, sa prekidima da se dođe do vazduha, uhvatio sam je jako za kosu i ispljeskao u naletu strasti njenu guzu, tvrdu i oblu kao globus.

Ubrzo sam osetio nešto mnogo dobro i lepo. Vreli mlaz, kao tuš, kliznuo je po mojim mudima od kamena. Isprskala je, bilo je toplo i sluzavo, kao emulzija. Video sam da joj nije jasno, da želi da stane, ali je izbacila oko četiri mlaza.

To me je slomilo. Napadao sam još više, a ona je i više tražila. Nekih deset minuta je bilo kao boks meč nadrkano. Nisam uspevao da svršim nikako, dok u jednom trenutku nisam osetio i tu sreću. Ona se okrenula, nasmejala bezobrazno i rekla:
– Svrši po meni, mudice.

Desnom rukom me je uhvatila za karu i pribila sise, dok je levom jako držala moju guzicu iza muda.

Imao sam utisak da pišam, samo sam sipao. Ona nije verovala.

Posle toga nisam bio umoran. Nije mi se spavalo. Samo sam se očistio iznutra a i ona takođe.

Sedeli smo kao neki usamljenici, koji na minut puknu od smeha.

Jebali smo se još oko desetak puta. Toliko je seansi bilo, a srvšavanja nekada i po šest.

Otišla je u Kaliforniju. Rastanak je bio bolan. Mislim više njoj nego meni, ali to je tako normalno i tako sam želeo da uzmem deo toga što joj je činilo tu bol, a možda sam čak i uspeo.

Ostali smo dobri posle svega, samo što se retko čujemo.