Zašto se Stoya na Balkanu manje oseća kao objekat?
Registrovani korisnici ne vide reklame
Gošća prošlogodišnjeg 46. Festa je Džesika Stojadinović Stoya, poznata zvezda „filmova za odrasle”. Glumica je svoju prvu ulogu koja ne pripada žanru koji ju je proslavio odigrala u filmu Lazara Bodrože “Ederlezi rising” i dobila nagradu za najbolju žensku ulogu, dok je ovaj film izabran za najbolji domaći film Festivala.
U razgovoru posle premijere filma, Stoya priča o svojoj dosadašnjoj karijeri i radu na filmu “Ederlezi rising”, Balkanu, Amerikancima… Na početku ističe da su Balkanci manje iritantni od Amerikanaca, i da se na Balkanu priča, a ako treba i viče.
Kako je sve, u tvojoj dosadašnjoj karijeri, počelo?
„Što se porno industrije tiče, uradila sam nekoliko hard-kor videa sa drugim devojkama, našla se na radaru, pitali su me kako se osećam povodom rada sa muškarcima, razmišljala sam o potencijalnim zdravstvenim problemima, da li želim da se bavim politikom ili radom sa decom, i jednom kada sam odlučila koje su prednosti i mane posla to je bilo to.”
A kako je došlo do saradnje sa Lazarom Bodrožom?
„Preko Nikole Tamindžića, fotografa. On me je slikao kada sam imala devetnaest godina, i onda me je pitao da li bih radila na saj-faj filmu njegovih drugara i ja sam rekla, apsolutno, stižem!”
Da li ti je ovo prva poseta Srbiji?
„Ne, bila sam ovde i 2008. godine. Imam srpsko poreklo, moja baka je bila odavde i osećam se povezano sa ovom zemljom. Onda sam dolazila na probe, zatim na snimanje.”
Reci mi kako si se pripremala za ulogu, da li si koristila metod Stanislavskog?
„Svi misle da sam ja glumica i da sam se ne znam kako spremala za ulogu. Ne, uzimala sam časove 2010, naučila neke korisne stvari, ovde mi je puno pomogla Lazarova žena Nada, ona je izvanredna glumica. Zatim me je na samom snimanju podučavao Sebastijan, koji je bio sjajan partner.”
Šta bi rekla da je emotivno zahtevnije, rad u porno ili glumačkoj industriji?
„Meni je najgore sa novinarima (smeh). Dosta sam tempamentna i ne volim puno da pričam o sebi, a to se dešava već deset godina. Povremeno bi neko pitao nešto nevino, poput: ‘Pa, sada si se emancipovala od rada u porno industriji’. Ne, uopšte se nisam emancipovala, nemam od čega da se emancipujem, i dalje uživam u svom ‘dnevnom poslu’. Tako da je najteži deo mog posla stalno odgovaranje na ista pitanja.”
U ovom filmu tumačiš ulogu Nimani, androida koji je poslat na putovanje u svemir sa Milutinom, jugoslovenskim astronautom. U prvom delu filma ona mu je potpuno podređena, a onda dolazi do preokreta, on je „oslobađa“ njenog operativnog sistema, a onda ne može da podnese njeno odbijanje. Da li je on klasičan muškarac, kako ga ti vidiš?
„Milutin je definitivno…”
Balkanac?
„O ne, ne možemo okriviti Balkan za ovo. Znam i WASP-ove (White Anglosaxon Protestants) koji se tako ponašaju, definitivno nije do Balkana. To je jedna nerećna strana muževnosti, za koju mislim da čini film interesantnim. Koliko često vidimo lik muškarca koji se zaista ponaša loše? Ne, kao, oh zar ovaj loš dečko nije simpatičan sa svojom cigaretom iza uveta? Ne tako, već koliko često u medijima vidimo muškarce koji se ponašaju kao bezobrazni dečaci?”
A šta Nimani predstavlja? Ona ima sve atribute žene, a u suštini je robot. Ko je ona, savršena žena?
„Ona je robot, a Milutin pokušava da je pretvori u nešto što nije. To je čitav njegov ego-trip, on želi nešto da stvori, ali ona je samo proizvod socijalog inženjera. Zašto Milutin ili bilo ko misli da je ona postala prava žena? Ona je robot.”
Kako misliš da se to odražava na naše društvo? Kako film komunicira sa ženskim delom poblike?
„Tri hiljade ljudi ga je videlo sinoć, ali ja sam uspela da popričam sa samo nekoliko od njih. Tako da nisam sigurna, videćemo.”
Još jedna zanimljiva stvar u ovom filmu jeste taj miks istoka i zapada, kapitalizma i socijalizma, ali već si rekla da misliš da, barem što se muškaraca tiče, tu nema velike razlike.
„Ima malo razlike, recimo da su Balkanci manje iritantni. Zamisli da je neki nadrkani Amerikanac uradio ono što je Milutin uradio. Na zapadu muškarci samo ćute, a onda kada ih pitaš ‘Da li treba o nečemu da popričamo?’, samo se sklupčaju i kukaju. To je jer niko nikad sa njima ne priča oštro. Ako na primer hoćeš da se razvedeš, kažeš ‘Hej, razmišljala sam o svemu i razgovarala sam sa svim našim prijateljima, hoću razvod.’ Na Balkanu se priča, ako treba da se viče, viče se.”
Kakvi su ti planovi za budućnost? Da li si razmišljala da se dalje baviš režijom?
„Već sam režirala nekoliko pornografskih filmova. Za sada me, kao režisera, ne interesuje ništa osim grafičkog prikazivanja seksa.”
Izvor: B92
Registrovani korisnici ne vide reklame
