Navatao sam stariju komšinicu, I deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Živim u zgradi sa dosta ulaza i sa dobrim i mirnim komšijama. Na mom spratu vrata do vrata žive dobri ljudi koji drže jednu pekaru u mom gradu u koju ja uvek idem po hleb jer je najpovoljnija cena za moj kućni budžet.
Ta porodica se sastoji od tri člana, muž Josip koji ima oko 50-ak godina i koji je dobar komšija, jer se uvek javi kad se vidimo i uvek je pristojan i veseo, žena Marija koja radi s njom u pekari i koja je isto prijatna i dobra žena, ona ima 45 godina i dosta je zgodna žena. To sam joj puno puta znao dati do znanja kad je sretnem ili u pekari ili kad je vidim u zgradi ili kad dođe kod mojih tj. kod mame na kafu.
Imaju i ćerku Jelenu od 19 godina, cura je lepa i zgodna, ali mi nije baš nešto zapela za oko kao njena mama. Bili smo dosta dobri, tako da sam u njenim očima uspevao da vidim određenu dozu tuge iako je uvek uspela da isforsira osmeh.
Ja sam nešto pravio u sobi i trebalo mi je nešto alata iz podruma. Otišao sam dole i našao lepu komšinicu kako sprema podrum koji je bio nasuprot moga. Pa, čim sam došao iznenada me je upitala da joj podignem neke flaše na najvišu policu kad sam već tu.
Tada sam je upitao: „O čemu se radi komšinice? Tako lepa i zgodna žena u sebi nosi neku tužnu iskru u očima?” Ona se okrenu prema meni i upita me: „Komšija da li te stvarno zanima ili to pitaš eto tako samo da nešto kažeš dok si tu?” „Iskreno me zanima Marija zašto si tužna”, zagrlio sam je tada i nazvao po imenu. „Pa prvo mi obećaj da će ovaj razgovor ostati između nas.” Tako sam i uradio i obećao joj. „E pa vidiš dosta se zezamo kad se vidimo i možda si stekao utisak da je u mom životu super i da je sve ok, ali vidiš nije sve ok: ja nisam stara žena, relativno sam mlada, ali muž me već nekoliko godina nije ni dodirnuo kao ženu, a to mi toliko treba. Zapamti da si mi obećao da će ovo što sam ti sada rekla ostati među nama i da nećeš reći nikome.” „Naravno”, rekao sam joj i još dodao: „Ne mogu da verujem”. Ona me upita: „A šta to ne možeš da veruješ?” „Pa da li mi dozvoljavaš tu slobodu da ti nešto demonstriram?” „Naravno, sami smo i sve ostaje između nas”, reče ona.
Na sebi je imala uske helanke koje su joj isticale lepe i duge noge, a pre svega lepu pičku koliko sam video s vana.
Imala je baš dobro dupe, predivne sise, kroz koje su se preko majice već nazirale bradavice. „Pa vidi ovako komšinice”, rekoh ja i stadoh pred nju i kleknuh. Ona me čudno pogleda. „Ono što ja ne mogu da verujem je to da neku ženu koja ima ovakve noge i butine”, tada joj stavih ruke na noge dole kod članaka i krenem sa obe ruke prema gore polako, „ima neko ko ne želi ovako nešto da miluje”.
Ona ne nosi donji veš! Smeta joj…
Naslonila se telom na podrumske letve i rukama uhvatila za njih. Kada sam prelazio preko butina malo sam ih stiskao nastavljajući dalje prema pičkinom međunožju. Pogledao sam prema njenom licu i primetio kako je zatvorila oči. Tada joj rekoh još: „Ne želim da verujem da ima neko na ovom svetu ko ne vidi koliko mesnatu pičku imaš komšinice”, a stvarno je bila pičata s debelom i masnom pičkom. Tada sam se ustao i levom rukom je zgrabih za pičku. Nije se bunila, stisnuo sam joj pičku i primetih uzdah koji joj se oteo, jedno tiho „aaaaaaahhhhhhhh”, mogao bih taj tren da se zakunem da nije imala gaćice na sebi.
„Ne nosiš gaćice marija?”, upitao sam je, odgovorila mi je sa ne, e tu mi se kurac učvrstio kao lud i još sam je jače stisnuo za pičku i a tada i drugom rukom i za guzove. Tada reče ona: „Nastavi, šta još ne možeš da veruješ?”
„E pa vidiš, ne želim verovati u to da žena može da ima ovako dobro dupe i da nema ko da ne želi da ga mesi”, rekoh to i prebacim obe ruke na njene guzove i u svaku ruku uhvatim po jedan guz i snažno sam ih stiskao i masirao a ona je već počela lagano da stenje i da uvija guzovima. „To mi je trebalo”, reče ona kroz duboko disanje, „snažna muška ruka koja će me i ovako staru drpati, maziti, masirati iiii…”
Tada odmahnuh ruke se guzova i stavih joj ih na sise koje su bile poveće, koliko sam osetio pod rukama i počeo sam da ih snažno mesim preko majice stiskajući ih i štipkajući toliko jako da sam mislio da ću joj ih probiti prstima. Razlog je bio taj jer me je jako napalilo to što sam ispod majice osetio samo meso sisa bez grudnjaka. „Ne nosiš grudnjak?”, upitao sam je. „Ne, smeta mi, nervira me i retko ga nosim”, odgovarala je kroz uzdisanje koje me je toliko palilo. Izvukao sam joj majicu iz helanki i utisnuo sočan i vlažan poljubac u usta, odmah je odgovorila sa svojim jezikom s kojim je palacala po mom.
Sada sam joj stiskao sise ispod majice golom rukom po golom telu. Osetio sam pod rukom toplinu njenih sisa koje su počele lagano da budu malo tvrđe a bradavice su rasle pod svakim mojim prelaskom ruke preko njih. Polako sam desnu ruku spuštao na njene guzove ulazeći sa obe ruke ispod helanki. Joj kako je godilo kad sam došao rukom do njenih guzova dok mi je druga bila na njenom stomaku koji sam masirao ispod majice.
Celo vreme sam stajao ispred nje i celo vreme je ljubio jer sam uvideo koliko je željna muških dodira a pogotovo jer sam ja bio puno mlađi naspram nje, što joj u ovom trenu nije smetalo. Došao sam do stidnih dlačica, tada se malo trgla i rekla „nemoj”, ja se tada odmaknuh i upitah zašto. Ona reče: „Znam kako vi mladi volite obrijane žene dole, a ja nisam tu uredna, dosta sam čupava, niko tu godinama nije bio pa nisam ni imala ni potrebe ni volje da je obrijem”. Ja joj tada stavim prst na usta i poljubim je, tiho sam joj na uho rekao: „Ne brini, zbog mene se nikada i nećeš brijati, ja volim dlakave”.
Tu se osmehnula kao da joj je laknulo. Nastavio sam niže rukom preko stidnih dlačica i uživao u njenoj dlakavosti.
„Ne nosiš gaćice?” „Ne”, reče ona, volim da mi je slobodna i da ima zraka.
Kako sam je tada poljubio, kao da sutra ne postoji! Spustio sam joj ruku do usmina i počeo da je mesim, da joj prstima razdvajam usmine i mazim je preko njih vrhovima prstiju. Prelazio sam kružnim pokretima preko klitorisa, to je kod nje izazvalo bujicu uzdaha. „Joj, kako mi je ovo nedostajalo, pojma nemaš…”
Nastavak: Navatao sam stariju komšinicu, II deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
