Vilijam Šekspir – tetka ili ne, pitanje je sad
Registrovani korisnici ne vide reklame
Vilijam Šekspir se smatra najuticajnijim i najpopularnijim piscem u istoriji. Dela su mu prevedena na gotovo sve svetske jezike, a njegovi stihovi su najcitiraniji. Međutim o njemu se i danas, u godini kada se obeležava 400 godina od smrti, zna veoma malo.
Izgleda kako nije bio misterija samo za druge već i za samog sebe. U svakom od šest sačuvanih potpisa koji se smatraju autentičnim Bard se potpisao drugačije. Nikada se nije potpisao onako kako danas pišu njegovo prezime (i srpski izvori ga navode kao Vilijam, Vilijem, Viljem…). Možda zato „greška“ dizajnerske kompanije „Tee and Cake“ kada su na svojim majicama odštampali pogrešno napisano Bardovo prezime i nije bila tako velika. Na njegovom grobu nije zapisano ime već samo banalni stihovi („Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po umetnosti Vergilije. Zemlja pokriva, narod plače, a Olimp ga ima.“). Brojni stručnjaci su do sada objavili više od 5.000 knjiga u kojima pokušavaju da dokažu tezu kako Šekspirova dela nije napisao Šekspir. Za tri poznata portreta niko ne može da kaže koliko su autentični. Nije sačuvano nijedno njegovo pismo, poruka ili rukopis jednog dela.
Dela su mu prvi put prikupljena i objavljena sedam godina nakon smrti autora.
O njemu znamo samo datum krštenja, venčanja i smrti kao i da je imao troje dece.
Zato o Šekspirovoj ličnosti i životu pokušavamo da saznamo kroz njegova dela. Mada postoje stručnjaci koji osporavaju postojanje autobiografskih elemenata u Šekspirovima delima ona su nam danas jedini putokaz kroz dušu velikog pisca.
Od svih dela Bura i Šekspirovi soneti su najličniji, a ovi potonji i najhomoseksualniji.
Sonete, koje je Crnjanski nazvao „ljubavnim, psihološkim romanom u stihu”, prvi put je objavio Tomas Torp. Nije jasno da li je u pitanju autorizovan Šekspirov rukopis ili neautorizovana kopija. Postoje priče po kojima Šekspir nije hteo da ovi soneti budu objavljeni zbog homoseksualne konotacije koja bi ga dovela u nepriliku. Priča kaže i kako je Šekspir, posle objavljivanja, želeo da otkupi celokupni tiraž kako bi ga uništio.
Soneti su posvećeni tajanstvenom „gospodinu V.H.“. Ko se krije iza ovih inicijala do danas je ostala misterija. Najpoznatija je teorija iz priče Oskara Vajlda „Portret gospodina V.H.“ po kojoj je V.H. mladi glumac Vili Hjuz koji je u Šekspirovim komadima tumačio ženske likove.
U prvih sto dvadeset i šest soneta autor se obraća Vrlom Mladiću, a u ostalim sonetima Crnoj Dami. Tema soneta je izbor, odnosno nemogućnost izbora, između mladića i žene, tanka granica između prijateljstva i ljubavi, opčinjenost univerzalnom lepotom koju je nemoguće ograničiti na jedan pol.
Kada su Šekspirovi soneti objavljeni po drugi put Vrli mladić je zamenjen Lepom devojkom. Nakon što su, posle izvesnog vremena, ponovo štampani u originalnoj formi ljudi su bili zaprepašćeni mogućnošću koje izvorna verzija otvara u pogledu Šekspirove (homo)seksualnosti. Zato su davali šašava tumačenja. Tako je, prema jednoj teoriji, Vrli mladić zapravo lično Isus Hrist. Kada smo već kod Isusa i Šekspira ne zna se da li je Šekspir bio katolik ili protestant, a nedavno se pojavila spekulacija kako je bio musliman.
Traganje za Šekspirovom ličnošću kroz njegova dela podseća na potragu za skrivenim porukama u Piksarovim animiranim filmovima. Može da bude, ali ne mora da znači.
Ijan Mekelen, koji je veliki deo svoje glumačke karijere, proveo igrajući Šekspirove komade kaže kako je siguran u njegovu seksualnost.
„Nema sumnje da je Šekspir bio gej“, rekao je ovaj britanski glumac u jednom intervjuu.
„To jasno proizilazi iz njegovih dela. Oženjen muškarac, sa troje dece, napušta svoju suprugu da bi otišao u London. Rekao bih da bi spavao sa muškarcima. Šekspir je očigledno uživao i sa muškarcima i sa ženama.“
A ko smo mi da ne verujemo na reč čoveku koji je bio i Magneto i Gandalf i Šerlok Holms?
Izvor: Optimist
Registrovani korisnici ne vide reklame
