Infektivna mononukleoza: Ljubi, ljubi, ali…
Registrovani korisnici ne vide reklame
Izvor infekcije je pljuvačka obolele osobe, a prenosi se poljupcem, kašljem i kijanjem, ali i inficiranim rukama, priborom za jelo, upotrebom zajedničke čaše ili preko igračaka. Uz ponekad vrlo bolne reakcije mononukleoza je najčešće blaga bolest. Mirovanje do potpunog izlečenja veoma je značajno.
Infektivna mononukleoza je naziv bolesti, koji neretko zastrašuje pacijenta i njegovu porodicu. Često su pacijenti u paničnom strahu kad se sumnja na ovu bolest, jer ih ime asocira na neku tešku, pa i egzotičnu bolest. Na sreću, to nije tako! Infektivna mononukleoza je virusna zarazna bolest izazvana Epstein Barr virusom.
Bolest poljupca
Bolest je karakteristična za period adolescencije, a oboljevaju i mladi ljudi do tridesete godine.
Rezervoar infekcije u prirodi je čovek. Izvor infekcije je pljuvačka obolele osobe ili zdravog nosioca virusa, pa se bolest naziva i „bolest poljupca“, a prenosi se i kašljem i kijanjem. Međutim, bolest nije visoko zarazna, pa je potreban duži i bliži kontakt sa obolelom osobom da bi do infekcije došlo. Virus se može preneti i inficiranim rukama, priborom za jelo, upotrebom zajedničke čaše ili flaše za piće, a među malom decom i preko igračaka. Ovde treba obratiti pažnju na prevenciju.
Smatra se da u našoj zemlji oko polovina dece dođe u kontakt sa ovim virusom do pete godine života, ali se bolest ne ispoljava ili su simptomi blagi, poput virusne prehlade, pa bolest prolazi neprepoznata. Upravo ta deca su opasna za okolinu zbog daljeg prenošenje bolesti.
Druga polovina stanovništva dolazi u kontakt sa virusom najčešće od 14. do 25. godine kad se bolest ispoljava kao infektivna mononukleoza. Epidemije u zatvorenim kolektivima (vrtići, škole, domovi…) imaju sezonski karakter – proleće ili jesen. Obično se u Srbiji registruje 1500 do 2500 obolelih u toku godine.
Inkubacija, tj. vreme od kontakta sa virusom do nastanka bolesti je do šest nedelja, a kod dece do petnaest dana. Početak bolesti je obično postepen: bolesnik je umoran, malaksao, bled, podbulog lica, otečenih kapaka, gubi apetit. Temperatura je povišena, uz jezu i drhtavicu ili bez nje. Bolesnik sam primećuje da su limfne žlezde glave i vrata simetrično uvećane, lako bolne na dodir, a pregledom se otkrije uvećanje žlezda i u pazušnim i preponskim jamama.
Virus ne miruje
Gušobolja je jedan od karakterističnih znakova: krajnici su uvećani, crveni, nekada bez, a nekada sa beličasto sivkastim debelim naslagama. Uvećanje krajnika može da bude toliko da otežava disanje, gutanje i govor, pa se ima utisak govora „na puna usta“. Virus napada žlezdano tkivo, krajnike, limfne žlezde, a kako su jetra i slezina velike žlezde i njih. Nastaje brzo uvećanje jetre i slezine, koje se sporo povlači. Jetra i slezina su glatke, zaobljenih ivica, lako bolne na dodir. U akutnoj fazi bolesti mogu se javiti tačkasta krvarenja na prelazu tvrdog u meko nepce, ospa po trupu i rukama, a nekada i žutica. Ovi znaci mogu pomoći u dijagnostici bolesti, ali nisu karakteristični samo za ovu bolest.
Akutna faza bolesti traje od dve do četiri nedelje. Znaci bolesti se postepeno povlače posle dve do četiri nedelje i bolesnik ulazi u fazu oporavka, koja je duga i traje do mesec dana.
Pacijenta u ovoj fazi muči dugotrajna fizička iscrpljenost i nedostatak snage. Limfne žlezde, jetra i slezina mogu ostati dugo uvećane. Komplikacije su retke, a mogu se javiti i zapaljenja drugih organa: mozga i moždanica, pluća, srca i jetre. U ređe, a teške komplikacije spada ruptura slezine i suženje lumena disajnih puteva. Izuzetno retko virus može da se reaktivira mnogo godina posle prve infekcije.
Strpljenje je moć
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih nalaza, gde je karakteristično povišenje broja leukocita sa povećanim procentom limfocita u leukocitarnoj formuli i nalazu mladih limfocitnih formi, tj. atipičnih limfocita preko dvadeset procenata u razmazu periferne krvi. Sedimentacija je umereno ubrzana, a broj eritrocita je normalan. Često su povišene vrednosti jetrenih enzima – transaminaza i do deset puta u odnosu na normalne vrednosti, uz blago povišenje žučnog pigmenta bilirubina. U serumu se dokazuje prisustvo i porast antitela na pojedine antigene Epstein Barr virusa. Ultrazvučni pregled trbuha ukazuje na uvećanje jetre i slezine.
Međutim, specifična terapija kao i vakcina ne postoje. Simptomatska terapija podrazumeva mirovanje, lekove za snižavanje telesne temperature, toaletu usne duplje, lokalna antiseptična i sva ostala sredstva zbog ublažavanja postojećih simptoma.
Mirovanje u akutnoj fazi bolesti neophodno je, jer uvek mislimo na opasnost rupture slezine, a u fazi opravka pošteda od fizičkih napora zbog brzog zamaranja pacijenata, malaksalosti i mogućih skokova telesne temperature. Obično se savetuje pošteda od fizičkih napora i do tri meseca od početka bolesti.
Antibiotike uključujemo kad se pojave naslage na krajnicima, jer su česte superinfekcije beta hemolitičkim streptokokom na tkivu, koje je prethodno oštećeno virusom.Tada treba poštovati preporuke u izboru antibiotika i dužini terapije za streptokokne angine. Kratkotrajno davanje kortikopreparata preporučujemo ukoliko postoji izrazito bujanje limfatičnog tkiva – krajnika, koji mogu otežavati disanje i gutanje. Kontraindikovana je primena ampicilina, jer nastaje nealergijski osip.
Pacijentu se preporučuje i higijensko dijetetski režim ishrane, koji se svodi na zabranu konzumiranja hladnih, vrelih, gaziranih napitaka, jako začinjene i čvrste hrane radi sprečavanja iritacije zapaljenog i bolnog ždrela. U većini slučajeva lečenje je ambulantno. Bolničko lečenje je potrebno kod teške kliničke slike bolesti.
Infektivna mononukleoza je najčešće blaga bolest, lakog kliničkog toka kod većine tinejdžera i mladih i ne treba je se plašiti. Potrebno je strpljenje, a mirovanje je neophodno do potpunog izlečenja.
dr Saša Božović, infektolog
Doma zdravlja Dr Ristić
Narodnih heroja 38,Novi Beograd
Call Centar 011 2693 287
www.dr-ristic.com
Izvor: Magazin Optimist
Registrovani korisnici ne vide reklame
